TAJNE SU U ZVEZDAMA: Kako je jedan astrolog "stvorio" najslavniju britansku kraljicu

Istorija kaže da je kraljevski astrolog Džon Di dobio zadatak da odabere najbolji trenutak za krunisanja kraljice Elizabete I. Rezultat je najuspešnija britanska kraljica svih vremena...

Elizebeta I od Engleske (Elizabeth I Tudor, 1533–1603) bila je kraljica za vreme se čije se vladavine ova zemlja afirmisala kao velika evropska sila u politici, trgovini i umetnosti, a vreme njene vladavine poznatije je kao Elizabetansko doba ili zlatno doba Engleske. Tajnu njenog uspeha, mešutim, mnogi pripisuju astrologiji i jednom zvezdoljupcu, po imenu Džon Di. 

Prema anegdoti koja ima svoje utemeljenje u istoriji, za sudbinu kraljice Elizebete I, upamćene u istoriji i po njenom nadimku Čelična devica, presudnu ulogu odigrala je elekciona astrologija.

Priča o tome kako je dobra kraljica Bes postala žena čijoj se vladavini pripisuje trajno utemeljenje Britanije kao velike svetske sile, ide otprilike ovako...

Legenda kaže da je kraljevski astrolog Džon Di, 1558. dobio zadatak da odabere najbolji trenutak za krunisanja kraljice Elizabete I koristeći se sistemima astrološke nauke.

Moć elekcione astrologije

Koristeći pravila veštine koja se zove elekciona astrologija, a čiji je zadatak da na osnovu zacrtanog kretanja zvezda odabere najpovoljniji trenutak za početak nekog posla ili akciju Džon Di je trebalo da utvrdi kada će nova egleska vladarka biti krunisana.

Priča kaže da je, dobivši zadatak da odabere veliki datum, Di najpre tražio da mu kažu šta se želi postići vladavinom nove kraljice. Parametri koje je astrolog dobio bili su da treba obezbediti prosperitet kraljevine i udariti jake temenje monarhije.

Posle pažljivih proračuna kraljevski savetnik za pitanje zvezda odabrao je za vreme krunisanja rane jutarnje časove 15.januara 1559, tek koji minut iza 6 sati. Krunski savetnici poslušali su astrologa, zbog čega krunisanju nije prisustvovalo veliki broj podanika.

Kulturni preokret, pojava Šekspira

Ostalo istorija: Elizabeta je ostala upamćena jedna od najpopularnijih engleskih kraljica, bila je ta koja je ujedinila naciju podeljenu religijskim razdorom, a vreme njene vladavine pamti se kao doba velikog kulturnog napretka. U književnost se taj procvat ogleda pojavom Spensera, Marloua i Šekspira, moreplovac Frensis Drejk širio engleski uticaj na ostatak sveta, protestantizam se ustalio kao vodeća religija, a kraljica je na prvo mesto isticala modu i obrazovanje. Na tronu najpoznatije svetske monarhije Elizabeta se zadržala više od 40 godina.

Ostala je zapamćena i kao kraljica koja je svojom oštroumnošću i pameću uspela hladnokrvno da se izbori sa svim političkim izazovima, zbog čega je dobila nadimak "Čelična devica".

Nadimak je jednim delom stekla i zbog svog seksualnog statusa, koga je zadržala do kraja života. Ostala je usedelica, a priča da se ispod čelične discipline vojskovođe i političarke, krila očajnička borba kako bi ukrotila goruću strast prema prijatelju iz detinjstva, upornom udvaraču - oženjenom Robertu Dadliju ostala je, zvanično bar, nepotvrđena.

Elizabeta je uspešno odolevala udvaranjima Filipa II Španskog i Fransoa Anžujskog i uprkos nastojanjima parlamenta da se bračno pitanje kraljice i pitanje naslednika reši u što kraćem roku, Elizabeta nije imala potomke.

Ljubitelji veštine čitanja zvezda vole da kažu i da je lik kraljevskog čarobnjaka u čuvenom holivudskom filmu o najzanimljivijoj vladarki Ujedinjenog kraljevstva “Elizabeta I” inspirisan baš likom Džona Dija, koji je, navodno, istovremeno bio i sveštenik.if (document.currentScript) {