“TRI, DVA, JEDAN”: Kreće nova svemirska trka?

“TRI, DVA, JEDAN”: Kreće nova svemirska trka?

Shutterstock


Posle devet godina Amerikanci su ponovo samostalno poslali astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu ISS. To bi moglo da bude najava kraja odlične saradnje s Rusijom i povratak u svemirsku trku iz doba šezdesetih, piše Deutsche Welle, a prenosi Index. hr.

“Tri, dva, jedan…” – posle devet godina u subotu se ponovo na engleskom odbrojavalo pred jedan svemirski let. Američki astronauti Robert Behnken i Douglas Hurley su u kapsuli Crew Dragon na raketi Falcon 9 poleteli s lansirne rampe u Cape Canaveralu u Floridi ka Međunarodnoj svemirskoj stanici ISS. “Istorijski događaj”, objavila je NASA na Twitteru.

 EPA-EFE/NASA TV HANDOUT MANDATORY CREDIT: NASA TV HANDOUT EDITORIAL USE ONLY HANDOUT EDITORIAL USE ONLY

EPA-EFE/NASA TV HANDOUT MANDATORY CREDIT: NASA TV HANDOUT EDITORIAL USE ONLY HANDOUT EDITORIAL USE ONLY

Ovo je prvi put da je neki svemirski let izvela jedna privatna firma, SpaceX koju finansira Elon Musk, osnivač kompanije Tesla. Američka svemirska agencija NASA nije razvila sopstvenu letelicu još od 2011. godine. Ali, osim SpaceX-a, i američki vazdušni gigant Boeing planira letove bez posade do kraja godine, a s posadom naredne godine.

To znači povratak Sjedinjenih Američkih Država u elitni klub zemalja koje mogu da pošalju ljude u svemir, u tom klubu su uz SAD samo još Rusija i Kina.

Godine saradnje

Doduše, Rusija i SAD poslednjih godina nisu bili suparnici u svemirskoj trci, kao što je to bio slučaj za vreme Hladnog rata. Dve zemlje su zapravo odlično sarađivale. Američki shuttleovi su leteli do ruske svemirske stanice Mir, a često su posade bile mešovite.

Jedno vreme je Rusija imala potpuni monopol – nakon što su Amerikanci obustavili programe slanja svemirskih brodova kada je 2003. shuttle Columbia eksplodirao nekoliko minuta pre sletanja na Floridu. Svih sedmero članova posade je tada poginulo.

 EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

 EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

Ipak taj monopol Rusija nije mogla da koristi onako kako se koriste monopoli u ekonomiji, već je bila i “taksi” za Amerikance. “Rusija to nije mogla da odbije “, rekao je za DW Igor Marinjin iz Ruske akademije za svemirske letove. Nemoguće je, kaže, održavati Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) bez Amerikanaca jer “ruski modul nije u stanju autonomno leteti svemirom”.

U poslednjih devet godina bilo je četrdeset uspešnih lansiranja ruskog Sojuza s američkim astronautima u posadi. Kapsula Sojuz može nositi tri putnika, a ruska agencija Roskosmos je navodno znatno podigla cene.

Prema američkim izvorima, ranije je put do ISS i nazad koštao 21 milion dolara, a od nedavno Roskosmos traži 80 miliona. Za sada je dogovoren još samo jedan zajednički let na jesen ove godine po ceni od 90 miliona dolara.

Osvajanje svemira

Zatezanje odnosa Moskve i Vašingtona, primetno posebno nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, nije uticalo na svemirsku saradnju. Samo je jednom, u proleće 2014, Dimitrij Rogozin, tada zamenik premijera, a sada šef Roskosmosa, pripretio da njegova zemlja neće više prevoziti američke astronaute na ISS. Ali od te pretnje na kraju nije bilo ništa.

Nedavno je i ruski predsednik Vladimir Putin u videorazgovoru s posadom ISS hvalio “efikasno partnerstvo” Rusije i SAD-a. “Postoji potpuna koordinacija s Amerikancima”, kaže nam i Marinjin, ali dodaje da to važi samo kada su u pitanju putovanja s posadama i opskrba ISS-a. Sasvim je drugačije kada je u pitanju slanje satelita koji imaju komercijalni ili vojni karakter.

EPA-EFE/BILL INGALLS / NASA HANDOUT MANDATORY CREDIT: (NASA/BILL INGALLS) HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALES

EPA-EFE/BILL INGALLS / NASA HANDOUT MANDATORY CREDIT: (NASA/BILL INGALLS) HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALES

S izuzetkom letova s posadom, Rusija je bila i ostala u daleko slabijoj poziciji od SAD-a, kaže stručnjak za svemirske letove Andrej Jonin. To će se, smatra, posebno videti sada kada su Amerikanci ponovo uspeli da pošalju astronaute na ISS.

“Tako je pala poslednja zavesa koja je skrivala (ruski) manjak motivacije i zaostalu tehnologiju”, navodi Jonin za DW.

Kad se podvuče crta, izgleda da saradnji polako dolazi kraj. SAD ponovo žele na Mesec, isto kao i Rusija. Moskva takođe planira sopstvenu svemirsku stanicu koja bi zamenila ISS. To doduše otvara mogućnost novim modelima puta u svemir, poput svemirskog turizma. Rusija je već za sledeću godinu najavila prvo slanje privatnih osoba u svemir. No Jonin kaže da bi tim razvojem moglo biti izgubljeno “neprocenjivo iskustvo saradnje”.

Ako pojedine nacije svaka za sebe budu osvajale svemir, upozorava ovaj stručnjak, to će biti korak unazad i povratak u svemirsku trku iz šezdesetih godina. Ipak ovaj put još žešću, jer apetite imaju i Kinezi i Evropljani.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar