TURIZAM: Lisabon – Pastéis de Belém
Od mase ispred sebe ne vidim kasu. Opijena mirisom koji me okupira sa svih strana, nije mi teško ni još satima da čekam. Plavo-bele pločice, motivi iz perioda Velikih otkrića i stolovi koji vrve od ljudi. Lica okupana blaženstvom dok približavaju kolačič nosu. Skoro svi prvo pomirišu. Očara ih. I onda gric. Krckanje i topljenje u ustima. Glasno razmenjivanje utisaka na različitim jezicima. Nije potrebno razumeti nijedan, njihova mimika sve govori.
Sad već osećam lučenje tečnosti u ustima, pojačane mirise, ubrzani rad srca. Stigoh na red. Naručujem mnogo, jer je svako iz društva na prvobitnu odluku dodao još dva. Bolje da sam naručila sav paštel koji imaju spremljen. Erupcija portugalske tradicije je pred nama. Prijatno!
Peštela ima svuda po Portugalu, ali pekara „Pastéis de Belém” je bajka o ovom kolačiću. Nekada davno, početkom 19.veka, pored Manastira Žeronimo postojala je fabrika šećerne trske povezana sa malom prodavnicom. Jednoga dana izbila je revolucija. Radnici i sveštenici su proterani, a fabrika ugašena. Ljudi su se iselili sa ovog mesta. Ali… Jedan blistavi um iz manastira se dosetio da u dućančiću prodaje slatke kolače napravljene po tajnom receptu. Brzo su stekli popularnost. Kako je Belem u to vreme bio daleko od grada, svakog dana su pristizali čamci sa mušterijama iz Lisabona. Izgradnjom Kule Belem, širenjem grada i dolaskom turista, paštel je izrastao u ukus koji niko u Portugalu ne ignoriše. Prvi zalogaj garantuje večnu zaljubljenost u paštel.
Istorija čarobnog kolača, osmesi i utisci… Ne primetismo da je u tanjiru ostalo – ništa. Suva potvrda kvaliteta. Na izlasku fotografija. Mi i paštel! Javni sastanak sa tajnim receptom. Topljenje. Ljubav. Ponovna želja.