U POTRAZI ZA PRAVIM MUŠKARCEM: Zašto princ i konj na kraju priče zamene mesta?

Slušala sam jednom razgovor dve dvadesetogodišnjakinje o tome kakvog muškarca priželjkuju. Jednom opisu se, priznajem nisam nadala. Ustvari, ne bi mi nikad palo na pamet da ga tako opišem. Dakle, devojka je drugarici objasnila da najbolji muškarac ne sme da koristi "one ružne reči".

"Koje ružne reči?", pita ova zbunjeno.

"One koje počinju sa ne. Ne mogu, nemam, neću, nemoj to da tražiš....."

Mudra ili hirovita želja, tek naterala me je na razmišljanje. Šta zapravo znači čekati "onog pravog". I da li on uopšte postoji u realnom svetu. I šta to znači kad imaš dvadeset, četrdeset, pedest. Da li godine podižu ili spuštaju lestvicu? Da li lažemo njih ili sebe?

"Gnušam se mačo mena", reći će jedna ozbiljna poslovna žena. "Ne zanimaju me muškarci koji padaju na "barbike", znaš one što na venčanju uzimaju muževljevo prezime. Volim jake, ostvarene muškarce. Ne sme da bude luzer. Mora da bude uspešan, obrazovan, plemenit. Mora da bude veran".

Sve mi se sviđa što je rekla, imam samo jednu nedumicu - gde naći takvog?

"Naravno ne na Balkanu", odgovara ona bez trunke razmišljanja, "Želim muškarca koji je pozitivan i opušten, koji nije opterećen vezom, kontrolom. Muškarca koji je duhovit, koji ume da me nasmeje i zabavi. Ne mora da bude u poslu uspešniji od mene, već da mu najveće zadovoljstvo bude da mene usreći i to običnim stvarima - pažnjom, zabavom, vožnjom na motoru. Muškarca, koji ne poštuje samo mene, nego je vaspitan da poštuje sve žene. Ne sme da bude egoističan i njegova seksualna energija mora da "boji noć". I to tako, da se zbog njega smejem i pevam i kad nije tu. Znaš ono, kad te obori u petoj rečenici, zavrti ti planetu i život pretvori u Holivud".

Moram da priznam da ne znam takvog, ali i ova ideja mi se sviđa. I dalje imam istu nedoumicu, gde ga naći. "Mislim da sam mu ušla u trag", odgovara žena koja očigledno ima plan.

"Markantan i šarmantan, to je dovoljno za seks." Kakav odgovor, takav izbor. Ovde se izgleda već nazire neka šansa...

"Ne znam tačno, ali, valjda je dovoljno da ne bude psihopata. Nekada sam imala nešto konkretniji odgovor - ambiciozan, svestran i markantan. Međutim, ta kombinacija je gotovo uvek izrodila one pogrešne, posesivne i dominantne, balkanske konzervativce, koji me najradije ne bi iz kuće puštali".

Na prvi pogled, skromni zahtevi. Ali, kad bolje razmislim, ni takvog možda nije lako naći.
I šta sad? Pa ništa, kažu moje drugarice. "Kakvog bi ti htela?"

Pa, recimo da ume da pleše i da mu žene "idu od ruke".

"Samo takvog?", pitaju one začuđeno "Jesi normalna?"

Verovatno nisam, ali vazda su mi bili sumnjivi oni koji stalno kukaju kako ih nijedna neće. Uvek pomislim da imaju neku falinku. Računam, kad zna da me oraspoloži možda neće biti seksa, al će biti plesa. Dovoljno, da se prekrati vreme. Ne bih da gubim dane praveći velike planove.