Život
04.10.2025. 18:20
Život
11.10.2025. 04:20
R. E.
Kriv je, naravno, čovek
Nova "Crvena lista" ugroženih vrsta - OVE životinje su pred izumiranjem
Topljenje morskog leda i krčenje šuma nastavljaju da dovode mnoge vrste do izumiranja, a najnovija Crvena lista ugroženih vrsta pokazuje da je više od četvrtine svih procenjenih životinja, biljaka i gljiva u opasnosti.
Tri vrste arktičkih foka sada se suočavaju sa izumiranjem zbog globalnog zagrevanja, dok je polovina ptica na planeti u opadanju zbog gubitka staništa. Ali povratak zelene morske kornjače pokazuje kako se, uz koordinisane napore za očuvanje, stvari mogu preokrenuti.
Crvena lista, koju je izradila Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), najmerodavnija je globalna procena rizika od izumiranja vrsta. Objavljena u petak na Svetskom kongresu za zaštitu prirode IUCN-a u Abu Dabiju, ažurirana baza podataka uključuje 172.620 vrsta od kojih je 48.646 ugroženo izumiranjem. "Crvena lista beleži simptome izumiranja. To je kao termometar kada ste bolesni... merite nešto što vam govori da nešto nije u redu i da moramo da delujemo. Sile koje stoje iza degradacije biodiverziteta su velike, široko rasprostranjene i jake. Ali nije da ne znamo šta da radimo, već je stvar u tome što nas je manje i imamo manje resursa nego što je potrebno", rekao je Džon Pol Rodrigez, predsednik Komisije za opstanak vrsta IUCN-a, za CNN.
Istraživanje ističe tešku situaciju arktičkih foka, koje se oslanjaju na morski led za razmnožavanje i odgajanje svojih mladunaca, i koriste ga za odmor i pristup područjima za ishranu. Kako se Arktik zagrevao četiri puta brže od ostatka sveta, morski led se brzo povlači. Kao rezultat toga, kapuljasta foka je navedena kao ugrožena, a bradata foka i grenlandska foka su skoro ugrožene. Smanjenje morskog leda će takođe ugroziti druge vrste foka, morževe i morske sisare u regionu. To će imati širi uticaj na ekosistem, utičući na mrežu ishrane jer vrste poput polarnih medveda imaju manje foka za plen.
Ažuriranje liste je takođe uključivalo ponovnu procenu stanja ptica u svetu, u kojoj je učestvovalo hiljade stručnjaka tokom perioda od devet godina. Utvrđeno je da je 61 odsto vrsta ptica u opadanju globalno, u odnosu na 44 odsto u 2016. godini. To je uglavnom zbog gubitka i degradacije staništa, posebno izazvanih poljoprivredom i sečom šuma. Madagaskar, Zapadna Afrika i Centralna Amerika istaknuti su kao regioni u riziku zbog gubitka tropskih šuma. Neke ugrožene vrste, poput crnog kljunoroga, koji se nalazi u zapadnoj i centralnoj Africi, takođe su pod povećanom pretnjom zbog lova i trgovine divljim životinjama. Krunorozi su ključni primer vitalne uloge koju ptice mogu igrati u širem ekosistemu. U nekim oblastima, one su kolektivno u stanju da rasprše do 12.700 velikih semena po kilometru svakog dana, što ih čini ključnim za održavanje zdravih i raznovrsnih ekosistema i obnavljanje degradiranih područja. Ptice takođe služe kao oprašivači, kontrolori štetočina i lešnari, piše CNN.
Tračak nade
Novo istraživanje ponudilo je jedan tračak nade, jer se populacije zelenih morskih kornjača oporavljaju zahvaljujući naporima za očuvanje. Nalazi se u tropskim i suptropskim vodama širom sveta, sada je navedena kao najmanje zabrinjavajuća, a ne kao ugrožena vrsta, jer su se populacije povećale za oko 28 odsto od 1970-ih. Decenije akcija zaštite uglavnom su se fokusirale na zaštitu ženki koje se gnezde i njihovih jaja i smanjenje trgovine i neodrživog ulova kornjača i njihovih jaja. U izveštaju se napominju napori na ostrvu Asension, u Brazilu, Meksiku i na Havajima kao posebno uspešni, gde su se neke populacije oporavile blizu nivoa pre komercijalne eksploatacije.
Crvena lista se redovno ažurira kako bi se osvežile postojeće procene i uključile vrste koje su prvi put procenjene. Rodrigez je rekao da je baza podataka prvi korak u razvoju strategija zaštite i preduzimanju akcija. "Resursi su ograničeni i moramo da odredimo prioritete. Moramo da smislimo načine da pametno uložimo novac tamo gde će imati najveći uticaj, a Crvena lista je ključna informacija za to“, rekao je on.
Svetski kongres za zaštitu prirode IUCN-a održava se jednom u četiri godine i predstavlja priliku da lideri, akademici, autohtoni narodi i donosioci odluka iz vlade i preduzeća da zajedno rade na poboljšanju prirodne sredine. "Razmatramo najveće izazove sa kojima se suočava zaštita prirode širom sveta i pokušavamo da gradimo na snagama i znanju svih ovih glasova“, rekao je Rodrigez.
Sada su sve oči uprte u Konferenciju UN o klimatskim promenama (COP30) koja se održava sledećeg meseca u Brazilu. "Klimu i biodiverzitet vidimo kao dve strane istog novčića: oštećenje biodiverziteta utiče na klimu, poboljšanje biodiverziteta pomaže u rešavanju klime“, dodao je. "Nadamo se da će poruke koje možemo ovde da pošaljemo, uticati na diskusije i razmišljanje ljudi na Konferenciji o klimi.“
Život
14.09.2025. 02:05
Digitalna biblioteka ŽIVOTA: Jedna od najambicioznijih bioloških inicijativa
Život
15.09.2025. 02:35
Otkrivena nova vrsta vilinog konjica u Srbiji
Život
29.09.2025. 02:15
Drveće u prašumama Amazonije može da ublaži klimatske promene
Komentari
