UPOZORENJE UN: Klimatske promene će uticati na globalnu nestašicu hrane

UPOZORENJE UN: Klimatske promene će uticati na globalnu nestašicu hrane


Klimatske promene ugrožavaju snabdevanje hranom u svetu, upozoravaju Ujedinjene nacije, a prenosi The New York Times.

Svetski kopneni i vodeni resursi eksploatišu se “neviđenom brzinom”, što u kombinaciji sa klimatskim promenama vrši snažan pritisak na mogućnost čovečanstva da se prehrani, navodi se u izveštaju UN.

U izveštaju, koji je pripremilo više od 100 stručnjaka iz 52 zemlje i koji je objavljen u sažetoj formi u Ženevi, ustanovljeno je da se prozor za rešavanje pretnje brzo zatvara. Pola milijarde ljudi već živi na mestima koja se pretvaraju u pustinju, a zemljište se gubi između 10 i 100 puta brže nego što se formira, navodi se u izveštaju.

childs-hands-holding-empty-bowl-450w-266507513

Klimatske promene će te pretnje pogoršati, jer poplave, suša, oluje i druge vrste ekstremnih vremenskih uslova prete da poremete svet, a vremenom će se smanjiti i globalna ponuda hrane. Već više od 10 procenata svetske populacije ostaje neuhranjeno, a neki autori izveštaja u intervjuima su upozorili da nestašica hrane može dovesti do povećanja prekogranične migracije.

Posebna opasnost je da bi se kriza sa hranom mogla prošiti na više kontinenata odjednom, rekla je Sintija Rozencvajg, viša naučnica u NASA Goddard Institutu za svemirske studije i jedna od vodećih autorki izveštaja.

Povezane vesti – Na Grenlandu se samo u jednom danu otopilo 11 milijardi tona leda

“Potencijalni rizik od neuspeha  je sve veći. Sve ove stvari se dešavaju u isto vreme. Šta se na zemlji dešava?”, navela je ona

Izveštaj je takođe pružio nekoliko opcija za rešavanje nadolazeće krize sa hranom, mada će oni zahtevati veliku ponovnu procenu korišćenja zemljišta i poljoprivrede širom sveta, kao i izmenu ponašanja potrošača. Predlozi uključuju povećanje produktivnosti zemljišta, manji gubitak hrane i uveravanje više ljudi da svoju prehranu preusmere sa stoke i drugih vrsta mesa.

klimatske promene shutterstock_88550854

“Jedno od važnih otkrića našeg rada je da sada možemo preduzeti puno akcija. Dostupne su nam. Ali ono što neka od ovih rešenja zahtevaju je pažnja, finansijska podrška, omogućavanje okruženja”, navela je Rozencvajgova.

Sažetak je u četvrtak objavio Međuvladin panel za klimatske promene, međunarodna grupa naučnika koju su sazvale Ujedinjene nacije, a koja okuplja širok spektar postojećih istraživanja kako bi pomogla vladama da razumeju klimatske promene i donesu političke odluke.

U izveštaju se navodi i koje su katastrofalne posledice ako se temperatura planete povisi za 1,5 stepeni Celzijusa, kao i izveštaj o stanju svetskih okeana. Neki autori su takođe istakli da će nedostatak hrane verovatno uticati na siromašnije delove sveta mnogo više od bogatijih. To bi moglo povećati tok imigracije koji već redefiniše politiku u Severnoj Americi, Evropi i drugim delovima sveta.

Između 2010. i 2015. godine broj migranata iz El Salvadora, Gvatemale i Hondurasa koji su se pojavili na granici Sjedinjenih Država sa Meksikom porastao je petostruko, što se poklapalo sa sušnim periodom koji je mnoge ostavio bez dovoljno hrane i bio je toliko neobičan da su naučnici zaključili da je to signal klimatskih promena.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar