Scena
08.02.2024. 23:00
Život
13.02.2024. 23:00
Nebojša Jevrić
Kolumna Nebojše Jevrića
Urbane legende: Krpa
Kad se završio rat, sa ženom iz Zagorja stigao je Ličanin Krpa iz Neovisne, iz predgrađa Zagreba u Blok 45. Nije stigao traktorom. Stigao je kao gospodin.
Doneo je sa sobom priličan kapital. Doneo sa sobom strah od svega. Strah koji je nakupio za vreme rata ili se sa njim rodio. Svetle oči, omanji debeljuškast čovek, u lister odelu, blešteći bele košulje, proćelav sa nešto dlaka ravnomerno raspoređenih po ćeli. Glava zaturena unazad.
Krenuo je u velikom stilu.
Sakupio tri propala lokala u zanatskom centru i otvorio šivaonicu stolnjaka, kuhinjskih krpa, čaršava.
Otvorio i restoran sa jeftinom hranom za sirotinju.
U početku mu je krenulo.
Doveo penzionisanu kelnericu, još držeću, za koju su dokoni pijanci pričali da mu je ljubavnica ‒ Šicu.
Uvek u uniformi, u borosanama, u punđu očešljane prosede kose.
Na početku mu je šnajderaj radio, ali nevešt Belom gradu ubrzo je morao da otpusti radnice i da zatvori “biznis“.
U “restoranu“ porcije sve manje. Trudio se na svemu da uštedi.
Kleo se Bata Kapetan da je prebrojao devetnaest zrna pasulja u jednom tanjiru, ne više.
Sušio je kesice čaja i opet kuvao.
Šica je od sto grama kafe pravila dvadeset kafa.
Gosti su ga napuštali iako je bio najjeftiniji u kraju.
Ćerka mu je dobro učila i završila master na književnosti. Poslednji novac dao je direktoru škole da je zaposli. Nekolike hiljade evra. Za nju je čuvao. Direktor je posle pola godine smenjen, a ona otpuštena.
Sin mu je postao navijač “Rada“.
Scena
28.10.2021. 10:25
Jedna posleratna priča
Scena
17.01.2024. 23:00
Urbane legende: Murko Kos
Pričao je kako ih je tukla policija, vezane, dok su ležali na zemlji, u Novom Pazaru. Palicama. Čizmama.
Postao i on, sin, “mali privrednik“. Počeo da dileriše i pao. Dobio tri godine robije. Kad je izašao, otišao je u Nemačku.
A onda je Krpa dobio račun za vodu.
Osamsto ondašnjih hiljada. Niti je mogao, niti hteo to da plati. Na njegov priključak prikačilo se pola zanatskog centra.
Šica ga je napustila.
Držao je deset godina kafanu bez vode.
Kafanu bez vode. Zar i to ima? Imalo je kod Krpe.
Donosio je vodu u bidonima.
Ostalo mu je pet, šest pivopija koji su pili iz flaša. Zbog prljavštine prestali su gosti da dolaze. Unutar kafane ostalo je mesta za još jedan sto. Sve ostalo bilo je zakrčeno svežnjevima novina, polomljenim stolicama. Praznim flašama. Gajbama.
Jednom sam naručio čaj. Šolja je bila toliko prljava da kad sam povukao prstom po ivici, prst mi je pocrneo. Platio sam čaj i otišao. A trebalo je nekoga da sačekam...
Radila je samo terasa i za tim jednim jedinim stolom po dva, tri gosta.
I takva kafana radila je deset godina.
Jednom mu je došla žena.
“Ustaškinjo, đubre, šta sad ti hoćeš?“, urlao je na nju pijan Krpa pretvorivši se u najstrašnijeg tiranina.
Pio je pivo po čitav dan, a onda jednom mesečno, kad bi bile penzije, uradio bi se i zbog sitnice besan počinjao da lomi flaše po dvorištu, da razbija tanjire i baca pepeljare. Tada bi prokuljalo iz njega.
Idem ka reci, prolazim pored njegove džumare, a staklo leti na sve strane.
Pijanci mu nisu mnogo zamerali.
Devojke iz frizerskog salona, najboljeg u bloku, mirno su očistile staklo koje je padalo i ispred njihovih vrata.
Koliko puta sam ga video da sedi sam na terasi.
Šicin odlazak i gubitak inventara nije mogao da preživi.
Natečenog crvenog lica, masne kose i još masnijeg sakoa, prljave košulje, u zarozanim pantalonama, pozivao me da svratim.
Rado bih svratio, ali popiti kod njega kafu ili čaj, drugo ne pijem, bilo je previše rizično.
Počele su da ga bole noge.
Kad bi se u smiraj dana odvukao kući, tražio je lavor da rashladi noge.
Tako se i saznalo da ima šećer.
Jednoga dana su po vodi počeli da plivaju crvi.
Početak gangrene. Šećer nikad nije merio.
Odsekli su mu nogu.
On je, kažu, sad u kolicima.
Scena
28.12.2023. 18:00
Urbane legende: Javna kuća
Komentari
