Škole u Srbiji

Veštačka inteligencija sve aktuelnija, a klupe u IT odeljenjima praznije

Živimo u vremenu neverovatnog razvoja tehnologije, ali pre svega veštačke inteligencije. Njene mogućnosti, koje iz dana u dan ne prestaju da nas iznenađuju, nekada nas mogu pomalo i uplašiti.

Međutim, nesumnjivo je da ceo ovaj proces njenog sve učestalijeg prisustva u našim životima posmatramo sa divljenjem.

Želeli to da prihvatimo ili ne, veštačka inteligencija je deo naše budućnosti i ne treba je olako shvatati. U ovakvom vremenu nije pogrešno pomisliti da će mladi hrliti ka IT sektoru, i to ne samo zbog dobre zarade, već i fascinantnog napretka tehnologije.

Ipak, možda je u Srbiji malo drugačije. Dok se popunjavaju mesta u medicinskim i ostalim srednjim školama, u gimnazijskim IT odeljenjima klupe će ove godine ostati poluprazne.

Preciznije, skoro trećina mesta u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku u Srbiji ostala su nepopunjena. Za ovakva odeljenja predviđeno je maksimalno 20 đaka, ali ta kvota u mnogim gimnazijama nije ispunjena.

Za upis se ove godine prijavilo oko 1.900 bivših osnovaca, ali prijemni ispit uspelo je da položi samo njih 917. Uprkos tome što je planirani broj mesta za upis smanjen na 940, na nivou cele Srbije ostalo je slobodno 330 mesta.

Tako je, nakon prvog kruga raspodele, situacija sledeća: Nepopunjena mesta u gimnazijama “Patrijarh Pavle“ i “Sveti Sava“, u Dvanaestoj, Šestoj i Osmoj, te gimnazijama u Mladenovcu i Zemunu.

Ništa se ne razlikuje ni unutrašnjost Srbije – u gimnaziji u Čačku ostalo je slobodno 11 mesta, u gimnaziji u Valjevu 13, dok je čak 16 slobodnih mesta ostalo u gimnaziji u niškoj opštini Medijana.

Da li je za ovakvo stanje kriv težak prijemni ili se jednostavno radi o manjku zainteresovanosti pitali smo Aleksandra Markova iz Foruma beogradskih gimnazija.

“Ja nemam tu informaciju o tačnom broju prijavljenih, mogu samo da se referišem na ono što su iz Ministarstva prosvete rekli, a to je da je ove godine prijavljeno manje njih za polaganje prijemnog. Za IT odeljenje u gimnazijama, odnosno za specijalizovana odeljenja za talentovane učenike za IT, radi se poseban prijemni.

Znači, ne radi se samo ovaj završni koje rade i drugi učenici, nego se u maju radi poseban prijemni ispit.

Pomoćnik ministra prosvete je gostujući na televiziji rekao da je ove godine prijavljeno manje učenika nego što je to bio slučaj prethodnih godina i da su ti isti učenici lošije uradili prijemni.

Nadležni koji učestvuju u sastavljanju zadataka za prijemni ispit kažu da prijemni ove godine nije bio teži u odnosu na prethodne“, rekao je Markov za “Ekspres“.

Možda smo malo precenili broj talentovanih učenika u ovom sektoru, a možda pokušavamo i da zadovoljimo potrebe tržišta koje neprestano raste. Prema rečima našeg sagovornika, sada je već sve prešlo u utrkivanje gimnazija zbog čega se broj IT odeljenja sve više širi.

“Ta odeljenja uvedena su pre desetak godina sa idejom da zaista obuhvate talentovane učenike. Bilo je zamišljeno da na nivou Beograda budu dva odeljenja, a onda su gimnazije počele da se utrkuju međusobno. Direktori su jedan za drugim počeli da, iz godine u godinu, potražuju odeljenja tako da se dešava da imamo situaciju da u nekim školama postoje čak dva takva odeljenja. Gotovo svaka beogradska gimnazija ima po jedno odeljenje, a neke gimnazije po dva. Naravno da mi nemamo toliki broj talentovanih učenika. Sam program tog IT odeljenja zahtevniji je i podrazumeva dobro znanje i vladanje pre svega matematikom“, govori Markov.

Problem može biti u tome što su IT odeljenja dosta zahtevna, a prema rečima Markova, veliki broj učenika koji su ih upisali mučili su se kroz školovanje kako bi koliko-toliko postigli neke rezultate. Posledica toga je spuštanje kriterijuma, odnosno nastavnici su nekada morali da budu blaFži tokom rada čime su gubi poenta postojanja ovih odeljenja.

“To, naravno, onda nije to, vi praktično ništa niste dobili“, kaže naš sagovornik.

Niš - centar za RAZVOJ I INOVACIJE

"Srbija inovira"

Biznis 27.06.2024. 15:00

Niš - centar za RAZVOJ I INOVACIJE

Program je dosta zahtevniji u odnosu na standardne smerove u gimnaziji, a diploma je ista za sve – svi su gimnazijalci i ne postoji posebno zvanje. To je, prema mišljenju Aleksandra Markova, možda i najviše uticalo na pad u interesovanju među svršenim osmacima.

“Istovremeno je prethodnih godina rađen ozbiljan marketing tim u odeljenjima.

U svetlu ideje da IT stručnjaci zarađuju ne znam kakve svote novca vrlo lako se prelazilo preko činjenice da učenici tih odeljenja po završetku ne dobijaju zvanje koje bi dobili kada bi završili elektrotehničku školu. Onu su i dalje ostajali gimnazijalci i praktično nisu imali nikakvo zvanje.

Mislim da je sve to uticalo da opadne zainteresovanost“, smatra Markov.

Ukoliko se uzme u obzir podatak da je na nivou cele Srbije interesovanje za IT odeljenja smanjeno za 15 odsto, a u Beogradu za pet odsto, postavlja se pitanje i da li su ona uopšte neophodna u gimnazijama. Ili, makar, u tolikom broju.

“Ti novinski naslovi takvi su da prate trendove u Beogradu, ali kada se osvrnete i analizirate situaciju prethodnih godina u čitavoj zemlji, u drugim gradovima često su bila nepopunjena odeljenja. Ovo je sada malo iznenađenje za Beograd, ali te trendove imali ste u drugim mestima i prethodnih godina. Toliko se povećao broj tih odeljenja da ne samo da je zadovoljio potrebe tog tržišta na nivou škola, već je otišao i preko toga. Drugim rečima, ta odeljenja nam u tom broju verovatno nisu ni potrebna. Sada je idealna prilika da se iz Ministarstva prosvete zapitaju da li će i sledećih godina zadržati toliki broj odeljenja ili će se ići ka tome da se to smanji“, govori Markov.

Interesovanje među đacima iz unutrašnjosti dosta je manje u odnosu na one iz Beograda, a to je najverovatnije upravo zbog toga što se na kraju školovanja ne dobija posebno zvanje.

U unutrašnjosti su traženije stručne škole kako bi nakon završetka učenici imali veće mogućnosti za zaposlenje i sam pristup tržištu rada. Isto tako, nakon gimnazije potrebno je dalje školovanje, što za one koji ne žive u univerzitetskim gradovima može predstavljati, pre svega, finansijski problem.

“Istina se krije u onoj konstataciji da učenici kada završe IT odeljenja gimnazije dobijaju gimnazijsku diplomu. Ako pogledate, a ne morate da odete daleko od Beograda, u Smederevu je donji prag upisa za klasičnu gimnaziju tek nešto preko 50 poena, što je poražavajuće. Dakle, u unutrašnjosti se verovatno rukovode time da decu upute na neke stručne škole kako bi ona što pre mogla da dođu na tržište rada. Kada završe gimnaziju, đaci nemaju diplomu i roditelji naprosto obavezuju sebe da deci plaćaju dalje školovanje koje u velikim centrima nije nimalo jeftino. Ne samo kada je reč o fakultetu, već i o životu u većem gradu. To su verovatno razlozi zašto je u unutrašnjosti još manje interesovanje ne samo za IT odeljenja, već i za gimnazije“, ističe Markov.

Naš sagovornik je kao primer koristio Smederevo jer je blizu Beograda, pa učenici ne moraju da žive u glavnom gradu već imaju mogućnost da putuju. Čak i uprkos tome, tu je za upis u odeljenje koje školuje za upravljača CC mašinama potrebno više od 80 poena, dok je za gimnaziju potrebno nešto preko 50.

“To je možda najbolji pokazatelj koliko je u unutrašnjosti malo interesovanja i koliko se preusmeravaju na neke profile koji će im doneti mogućnost bržeg zaposlenja“, smatra Markov.

Uprkos svim ovim podacima, može se reći da se pravo interesovanje za IT sektor ogledala u odabiru fakulteta. To je, zapravo, trenutak kada biramo profesiju, a sve je više mladih kojima je ova industrija veoma privlačna.

U prilog tome ide i to da se povećava ponuda fakulteta i visokih strukovnih škola na kojima studenti mogu steći potrebno znanje i diplomu iz ove oblasti. Dakle, sa jedne strane imamo osmake i sve veći broj IT odeljenja koja ostaju poluprazna, a sa druge buduće studente čije je interesovanje za ovu industriju toliko veliko da se konstantno otvaraju dodatni smerovi. Zbog čega je ova razlika toliko drastična?

“Tu treba uraditi analizu. Rekli bismo da bi učenici koji upisuju IT trebalo da gravitiraju ka elektrotehničkom fakultetu. Trebalo bi raditi analizu kakva su postignuća učenika sa prirodno matematičkog smera, kakvi su postignuća učenika iz matematičkih gimnazija i kakva su postignuća učenika elektrotehničkih škola na prijemnim ispitima. Ako su bolja postignuća tih učenika, onda se to pitanje sa pravom postavlja. Video sam izjavu u medijima, ne mogu sada da se setim ko je govorio, da su postignuća ovih učenika mnogo bolja nego onih koji su u tim IT odeljenjima gimnazije“, govori Aleksandar Markov.

To dalje dovodi do pitanja kakav je uopšte kvalitet nastavnika koji predaju u ovim odeljenjima? Da li je domaće tržište u problemu sa zaposlenima? Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku IT industrija beleži više od 100.000 zaposlenih, ali da li je to dovoljno da se zadovolje potrebe tržišta koje beleži rast za oko 10 odsto godišnje?

Markov kaže da je veliki problem danas naći kvalitetnog nastavnika koji će predavati grupu IT predmeta. Takođe, u školama je sve više onih koji predaju informatiku, a završili su neki privatni fakultet.

“To jeste problem. Tačno je da je danas u školama teško naći nastavnika koji bi predavao tu informatičku grupu predmeta, a još teže je pronaći kvalitetnog nastavnika. To je još jedan dodatan problem, kakav kvalitet učenici dobijaju od tih nastavnika koji predaju. Naravno, to bi trebalo da kaže neko ko je kompetentniji od mene, ali svakako to stoji kao činjenica. Nekada su se u školama zapošljavali nastavnici koji su završavali elektrotehničke fakultete ili matematički fakultet i predavali informatiku. Danas sve češće predaju informatiku nastavnici koji završavaju privatne fakultete. Bez namere da sada ulazim u neku kvalitativnu analizu privatnih škola, ali činjenica je da to postoji kao problem“, zaključuje naš sagovornik.

Tržiste nam, dakle, “boluje“ od nedostatka radnika, i to ne samo u školama, već u svim drugim oblastima IT industrije. Slab odaziv svršenih osmaka za IT odeljenja može predstavljati problem za budućnost domaćeg tržišta, pogotovo kada je reč o dovoljnom broju školovanog kadra.

Jeste iznenađujuće to da u vremenu veštačke inteligencije bude ovako slab odaziv, ali možda nije problem u mladima. Moramo da se zapitamo i šta im nudimo jer nikome nije privlačno da se trudi uzaludno.

U ovom slučaju, to bi bila ta diploma koju ne dobijaju, a svi znamo koliko je potrebna.

Kako do VALIDNE DIPLOME u Srbiji: Najčešća pitanja i pravi odgovori