Vesti
28.05.2023. 02:05
Život
23.06.2023. 19:15
Vojislav Tufegdžić
Informisanje na internetu
Vesti padaju s neba
Staromodnim medijima, kako nazivaju novine i televiziju, poslednji dani opstajanja u svetu informacija bliži su no što se pretpostavljalo. Tako bi, neuvijeno, glasio zaključak izveštaja koji se bave položajem medija i profilom njihovih korisnika, sa akcentom na mlađu populaciju, njihove navike, poverenje koje imaju u vesti koje biraju da prate… To se, izvesno, neće promeniti u smislu vraćanja na staro.
U zemljama s velikim brojem stanovnika i, ruku na srce, drugačijim kulturološkim navikama, stanje još nije alarmantno. S druge strane, navođenje današnjih tiraža novina u Srbiji bilo bi poražavajuće. Dovoljno je reći da je ukupan broj primeraka svih novina, a nije ih zanemarljiv broj, manji od tiraža samo jednih novina od pre nepunih 20 godina.
Ali, nisu egzistencijalno ugroženi samo mediji za "starce“ u formi novina i praćenja vesti posredstvom informativnih emisija. Ništa bolja perspektiva, ma koliko to moglo da zbuni ili deluje neverovatno, ne očekuje ni danas već "zastarele”“, mlađima suvišne i neatraktivne portale koji se prate na internetu. Istraživanje profila korisnika portala u našoj zemlji, kao i čitanje informacija koje nude, ukazuje da su ovoj vrsti informisanja skloni gotovo isključivo stariji od 35 godina. Mlađe raznovrsnost informacija koje mogu da pročitaju očigledno nimalo ne privlači.
Loše procene
U samo poslednjih pet godina zabeležena je drastična promena u sferi informisanja. Prema podacima koje je 2018. godine objavila Krovna organizacija mladih Srbije, najveći broj iz kategorije mladih informiše se posredstvom mobilnog telefona – čak 93,5 odsto. U ovom uzrastu ispitanici svoj mobilni aparat koji im je osnovni izvor informisanja dodirnu neverovatnih 2617 puta dnevno. U periodu kada je istraživanje sprovedeno posete portalima su bile znatno češće nego danas, kada su prioritet preuzele društvene mreže.
Tadašnje istraživanje pokazalo je da gotovo polovina mladih ne prati vesti svakodnevno. Oni koji su još imali naviku da se interesuju za događanja u zemlji i svetu koristili su, uz mobilne telefone, laptope, desktop računare, gledali televiziju... Ali, takvih je bilo svega 13 odsto. Vesti na portalima čitalo je osam od deset mladih. Još tada je značajno rastao broj onih koji su prednost davali Fejsbuku, Instagramu, Tviteru, Jutjubu... Rođenima početkom ovog veka prosto je nezamislivo praćenje informacija koje nisu u digitalnoj formi, čemu stariji i dalje pristupaju sa izvesnom rezervom.
Veoma važan detalj otkriva u kojoj meri su pogrešnim procenama i zabludama pri nastojanju da privuku mlađe čitaoce podlegli novinari i prvenstveno urednici portala. Jer, ono na čemu portali i dalje insistiraju – takozvana oprema teksta, odnosno kombinacija naslova, fotografija i video-sadržaja, mladima je najmanje važna. Prioritet im je sadržaj, odnosno tema kako bi nešto uopšte pročitali. Tek četvrtina ispitanika navodi da im je važan i autor informacije. Još 2018. informativne aplikacije imalo je samo oko 25 odsto mladih. Od tog vremena se, sa dolaskom novih generacija, ovaj broj smanjio.
Poslednje istraživanje, čiji su rezultati objavljeni sredinom ovog meseca u Godišnjem izveštaju Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva, pokazalo je značajan pad broja ljudi koji do informacija dolaze posredstvom veb-portala ili aplikacija. To se naročito odnosi na mlađe korisnike koji vesti uglavnom traže na društvenim mrežama, uz pomoć pretraživača ili mobilnih agregatora.
Za dobijanje informacija mladi sve više koriste naloge i profile poznatih osoba, influensera i drugih ljudi na društvenim mrežama. Novinari i urednici ne postoje u njihovom vidokrugu; ljudima je draže da im izbor vesti filtrira algoritam. Tek manje od trećine ukupno ispitanih istaklo je da je izbor vesti na osnovu pređašnjeg iskustva i ranijih pretraga dobar način informisanja.
Današnje najpopularnije platforme za dobijanje vesti su Tiktok, Instagram i Snepčet. Prema navodima iz izveštaja Rojtersa, Tiktok je društvena platforma sa najbržim rastom, a za vesti je koristi 20 procenata mladih uzrasta od 18 do 24 godine. To je povećanje od pet odsto u odnosu na samo godinu ranije.
Istraživanje pokazuje da je generalno poverenje u vesti palo za dva procenta tokom prethodne godine, tako da u proseku samo 40 odsto ljudi uglavnom veruje objavljenim informacijama. Ogroman broj njih – oko 56 odsto, ističe da ih zabrinjava nemogućnost da prepoznaju prave i lažne vesti na internetu.
"Nema razumnih razloga za očekivanje da će oni rođeni u dvehiljaditim odjednom zavoleti staromodne veb-stranice, a kamoli radio, televiziju i štampu“, rekao je Rasmus Nilsen, direktor Instituta Rojters. Kako je naveo, pomenuti izveštaj temelji se na ispitivanju u kojem je učestvovalo oko 94.000 osoba u 46 zemalja. Od svih ispitanika 48 odsto je navelo da su veoma zainteresovani za vesti, što je ogroman pad u odnosu na 2017. godinu kada je takvih bilo 63 odsto.
Život
11.04.2023. 15:21
TiTok izazov im "došao glave"
Urednici i cenzura
Često navođen komentar koji bi mogao da posluži kao deo objašnjenja o gubitku poverenja u standardne portale jeste da u trci za što veći broj posetilaca i klikova portali na osnovu banalnih detalja kreiraju "vesti“ i kao mamac forsiraju izrazito jeftine sadržaje. Drugi navedeni razlog za nepoverenje u njihove sadržaje jeste cenzura. To je u ogromnom broju slučajeva nemoguće osporavati.
Građani Srbije veruju da znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su kanali i motivi za njihovo plasiranje i širenje, ali nisu uvek sposobni da ih prepoznaju, pokazalo je "Demostatovo“ istraživanje s kraja prošle godine. Učesnici grupe ispitanika smatraju da su u korenu dezinformacija interesi, veći profit, uticaj i moć, a da su agresivni senzacionalizam i hiperprodukcija vesti dodatni problem jer su građani zaslepljeni ogromnom količinom informacija i nemaju vremena da se posvete njihovoj proveri. U tom kontekstu veruju da uz pomoć lažnih činjenica, lažnih svedočenja, lažnih izjava, fotografija ili snimaka, danas sve može da se predstavi kao realnost.
Većina ispitanika misli da su lažne vesti globalni fenomen u čijoj osnovi je isticanje sopstvenih interesa obmanjivanjem javnosti. Uzroci koji dovode do lažnih vesti izjednačavaju se sa ciljevima koje one treba da postignu – profit, uticaj i moć. Opšti utisak je da se za to ne biraju sredstva bilo da se radi o tržištu, politici, šou-biznisu, sportu, farmaciji…
Prema mišljenju ispitanika, lažne vesti predstavljaju svesnu nameru da se obmane javnost na bilo koji način. Izostavljanje ili kašnjenje prenošenja informacija o događajima, kao i svako drugo menjanje konteksta i manipulisanje činjenicama takođe se smatra korpusom obmana iz asortimana lažnih vesti.
Građani Srbije u najvećem broju sumnjaju da je moguće slučajno dezinformisanje ili greška zbog lažnih izvora i glasina jer veruju da "ozbiljni mediji“ sve mnogo puta proveravaju pre nego što nešto objave.
Dok manjina smatra da lažnih vesti ranije nije bilo, većina veruje da su one oduvek postojale, ali da ih je pre bilo manje, a da ih je sada sve više kako tehnologija napreduje. Opšti utisak naših građana jeste da su sve popularnije i mladima opšteprihvaćene društvene mreže mnogo podložnije širenju lažnih vesti, kao i kreiranju javnog mnjenja među njima. Ipak, većina misli da uz sve zloupotrebe društvene mreže mogu korisno da se upotrebe u funkciji boljeg informisanja jer na njima nema urednika i cenzure.
Ispitanici konstatuju da publika nema vremena za proveravanje izvora informacija pa više puta ponovljene laži čini da se ona prihvati kao istina, tako da je publika na kraju osuđena da svesno ili nesvesno, potpuno ili delimično, poveruje u ono što joj se plasira. Zbog toga, kažu, danas svako ima svoju subjektivnu istinu, tako da je objektivnost izveštavanja pred ozbiljnim izazovom. Saglasni su da većina populacije nije svesna ozbiljnosti negativnih posledica lažnih vesti, mada misle da su oni lično u stanju da ih prepoznaju.
Veliku odgovornost za postojanje lažnih vesti snose novinari i urednici jer ih oni prenose publici, kažu anketirani građani, navodeći da je rešenje za taj problem povratak novinara etici i profesionalizmu. Oni veruju da bi profesionalna novinarska udruženja trebalo da isključe iz profesije sve one koji se ogluše o kodeks novinarskog ponašanja.
Prema njihovom uverenju, najvažnije je da se novinarstvo bavi isključivo izveštavanjem o činjenicama, da je to pravi put i za eliminisanje lažnih vesti, a da se građani protiv lažnih vesti moraju boriti obrazovanjem te da je neophodno negovanje kritičkog načina mišljenja još od školskog uzrasta.
Kao moguće rešenje u borbi protiv lažnih vesti navode znatno veće kazne za dokazan plasman netačnih informacija, čak i uz uvođenje zatvorskih kazni.
Zdravlje
24.05.2023. 14:05
OZBILJNO upozorenje u vezi sa poremećajima kod dece zbog društvenih mreža
Na polju špijunaže
Koliko god se, međutim, trudili da mlade edukujemo u oblasti takozvane medijske pismenosti, činjenica je da oni sa tradicionalnim medijima nemaju nikakve dodirne tačke. Za generacije koje danas stasavaju može se reći da Fejsbuk smatraju zastarelim, da ih sve manji broj koristi Instagram, a da im je u žiži interesovanja Tiktok.
Pre svega iz tog razloga, mada se kao formalan navodi sasvim drugi, vlade brojnih zapadnih država su ljute na ovu kinesku aplikaciju, optužujući je da omogućava špijunažu u korist Kine, da ne štiti lične podatke korisnika, pa i da kvari omladinu.
Vlade u Sjedinjenim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, na Novom Zelandu i širom Evrope odlučile su poslednjih meseci da zabrane korišćenje Tiktoka na poslovnim telefonima. U internom i-mejlu poslatom zaposlenima evropskog nadzornika za zaštitu podataka objašnjeno je da se time želi "smanjiti izloženost Komisije sajber napadima jer ta aplikacija prikuplja ogroman broj podataka o mobilnim uređajima koji bi se mogli iskoristiti za napad na ovu ustanovu“.
Oni koji su sumnjičavi u pogledu bezbednosnih optužbi ističu da bi kineska vlada jednostavno mogla da kupi velike količine korisničkih podataka od slabo regulisanih posrednika. Tiktok tvrdi da nikada nije dao podatke kineskoj vladi i da bi to odbio ukoliko se tako nešto od njega zatraži.
Biznis
23.05.2023. 17:15
Zbog čega TikTok tuži američku državu Montanu
Bezbednosni zvaničnici ne govore puno o tome zašto su protiv Tiktoka. Dva su moguća razloga. Ili je u pitanju osetljivost pitanja koja se odnose na nacionalnu sigurnost, ili je pak to znak da su sve optužbe zapravo neutemeljene priče i da najveći problem predstavlja popularnost ove društvene mreže.
Holandske obaveštajne agencije savetovale su vladinim zvaničnicima da deinstaliraju aplikacije iz zemalja koje vode "ofanzivne sajber programe“ protiv Holandije poput Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje. Kritičari argumenata koji se temelje na sajber špijunaži podsećaju na istraživanje građanske laboratorije Univerziteta iz Toronta iz 2021. koja je utvrdila da ta aplikacija ne pokazuje "otvoreno maliciozno ponašanje“ koje bi se očekivalo od jedne špijunske aplikacije.
U međuvremenu, američka savezna država Montana zabranila je korišćenje ove aplikacije, a kompanija Tiktok je uzvratila tužbom zbog neustavnog kršenja prava na slobodu govora i "neutemeljenih spekulacija“. Tužba Tiktoka stigla je nakon tužbe još petoro kreatora sadržaja koji imaju iste argumente, kao i taj da država Montana nema nadležnost da se bavi pitanjima nacionalne bezbednosti.
Komentari
