"Vezan" za kolica, a leteo do kosmosa, dva puta se ženio...

Veliki naučnik i istaknuti engleski fizičar rođen je u Oksfordu, gde je diplomirao fiziku, nakon čega je sa temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu.

Kada je imao 22 godine, Hoking je oboleo od retkog oblika amiotrofične lateralne skleroze (ALS) i lekari su mu davali samo par godina života. Zbog bolesti je bio osuđen na invalidska kolica i nije mogao da govori bez sintetizatora glasa.

Profesor Hoking je prvi postavio teoriju kosmologije kao jedinstva relativiteta i kvantne mehanike. Takođe, otkrio je da crne rupe propuštaju energiju i blede u ništavilo - fenomen koji će kasnije postati poznat kao Hokingova radijacija.

Iza sebe je ostavio niz dela, od kojih je najpoznatija knjiga "Kratka istorija vremena" iz 1988. godine koja je prodata u više od 10 miliona primeraka. 

Ipak, mnogi smatraju da je Hokingova borba za život i preživaljavanje, zaslužuje i veću pažnju i divljenje nego njegovi naučni rezultati. Hoking je sa bolešću koja je konstantno napredovala živeo više od pet decenija. Ženio se dva puta, otac je troje dece, leteo je do granice kosmosa, osetio bestežinsko stanje, održao bezbroj predavanja širom sveta i uvek je plenio optimizmom. 

Preminuo je u martu 2018. godine. 

Prisetimo se kako je govorio jedan od najvećih fizičara sveta. 

U knjizi "Crne rupe i bebe vaseljene" on, govoreći o svom životu i bolesti, na jednom mestu kaže:

"Bolujem od motoričke neuronske bolesti praktično ceo svoj odrasli život. Ona me, međutim, nije osujetila u tome da imam veoma privlačnu porodicu i da budem uspešan u svom poslu. Ovo pre svega zahvaljujući pomoći koju mi pružaju supruga, deca i veliki broj drugih ljudi i oranizacija. Imao sam sreće što mi je tok bolesti napredovao sporije nego što je inače slučaj. To pokazuje da čovek ne sme da izgubi nadu." 

U dokumentarcu "Hoking" iz 2013. godine: 

"Živeo sam pet decenija duže nego što su mi prognozirali lekari. Pokušao sam dobro da iskoristim svoje vreme... Zato što svaki dan može da mi bude poslednji želim da izvučem najbolje iz svakog minuta."

 

Intervju za italijansku televiziju, decembar 2006.

"Nedostatak moje slave je da ne mogu nigde da idem, a da me ne prepoznaju. Ništa ne vredi da stavim naočare za sunce ili periku, kolica me izdaju."

"Osobe koje se hvale svojom inteligenciomi su gubitnici."

 

 

U dokumenarcu "Into the Universe", Diskaveri kanal, 2010. godina

"Ako nas vanzemaljci posete jednog dana mislim da bi rezultat bio sličan onome što se desilo kada se Kristofer Kolumbo iskrcao u Americi, ne baš pozitivan rezultat za Indijance"

 

 

Za BBC, decembar 2014.

"Primitivni oblici veštačke inteligencije koje već imamo su se pokazali vrlo korisnim. Međutim, mislim da bi razvoj potpune veštačke inteligencije mogao da znači kraj za ljudsku rasu."