“Volontiranje nema cenu”

“Volontiranje nema cenu”


Borba protiv koronavirusa, atipična je u odnosu na sve prethodne borbe koje je čovečanstvo vodilo. Ona ne zahteva oblačenje uniformi, uzimanje oružja u ruke, bežanje od klimatskih nepogoda… Od većine nas se traži samo jedno – da ostanemo kod kuće. Hrabrost se ovaj put meri disciplinom i brojem sati provedenih u samoizolaciji…
Ipak, postoje i oni koji nemaju pravo na ovaj luksuz, jer je njihovo prisustvo, na terenu, neophodno kako bi se savladala ova pošast. Neophodni su kako bismo preživeli, ali i kako bi nam boravak kod kuće lakše pao. Sve te tihe, ali pre svega jedine heroje ovog vremena – medicinske i zdravstvene radnike, apotekare, pekare, trgovce, čistače ulica, vozače – aplauzom, sa svojih prozora i balkona, pozdravljamo svake večeri u 20 časova. Međutim, često, nenamerno, zaboravljamo na još jednu grupu ljudi koja je podjednako važna kao i svi prethodno nabrojani. Zaboravljamo na volontere.
Zaboravljamo na sve one mlade ljude koji nesebično rizikuju svoje zdravlje pomažući najugroženijima, a ne tražeći ništa zauzvrat.
Jedna od njih jeste i Anđela Bjeloglav , 21-godišnja Beograđanka, studnetkinja prava i volonterka Crvenog krsta. Iako ima svega 21 godinu, Anđela iza sebe ima šestogodišnje iskustvo volontiranja.
Screenshot_20200324_160637_com.huawei.himovie.overseas
“Sa volontiranjem sam počela 2014. godine za vreme poplava. Braća su mi iz Obrenovca i u to vreme su bili zarobljeni, pa sam želela na neki način da doprinesem i pomognem. Organizovala sam se sa društvom iz osnovne škole i počeli smo da volontiramo. Poplave su prošle, a nama se dopala atmosfera koja je vladala u Crvenom krstu na Zvezdari… Bili smo svi poput male porodice i u tom maniru smo nastavili i narednih šest godina”, kaže Anđela u razgovoru za Ekspres.
Budi volonter
Vlada poziva sve građane koji ne spadaju u rizičnu grupu i žele da pomognu najstarijim sugrađanima i drugim rizičnim grupama stanovništva da se prijave. Zainteresovani građani mogu da se prijave na dva načina – popunjavanjem prijave na sajtu www.budivolonter.gov.rs ili besplatnim pozivom kontakt centra Covid-19 na broj telefona 19819 svakog dana od 8 časova do 22 sata.
Poplave su prošle, a Srbija, pod ruku sa ostatkom sveta, se suočava sa novim izazovom. Regrutacija je izvršena, a Anđela se ponovo našla u prvoj koloni. Njen trenutni zadatak je da brine o najstarijima koji su najugroženiji pod naletom Covid-19. Međutim, naša sagovornica u ovoj misiji nije sama. Kako nam kaže na opštini Zvezdara isti zadatak deli sa još dvadesetak mladih.
index4
“Naš tim pokriva opštinu Zvezdara. Sve funkcioniše tako što postoji call centar, namenjen za ljude koji ne mogu da izađu za vreme vanredne situacije, bilo da je reč o starijim ljudima, o onima koji boluju od hroničnih bolesti, ili osoba sa invaliditetom. Oni nas pozovu, naprave spisak u iznosu do 3.000 dinara, nakon čega im mi to kupimo. Trudimo se da maksimalno ispunimo njihve zahteve. Nakon što im dostavimo namirnice, oni nam taj novac refundiraju, a mi ga vraćamo opštini”, ističe Anđela i dodaje:
“Uglavnom nas je troje u ekipi – vozač, volonter Crvenog krsta i volonter iz volonterskog servisa. Trudimo se da ekipe formiramo tako da budu mešavina ljudi iz Crvenog krsta i onih koji dolaze preko volonterskog servisa. To radimo isključivo zbog toga što mi iz Crvenog krsta ipak imamo više iskustva i prošli smo razne obuke… Bolje smo organizovani. Sve sa ciljem da budemo što efikasniji i da što brže dostavljamo porudžbine. Trudimo se da ih snabdemo namirnicama za pet dana, nakon čega mogu da nas pozovu opet. Što se tiče samog posla, uglavnom radimo od 10 do 15 časova”.
index6
Kako kaže za tih, u proseku, pet sati njen tim primi oko 65 narudžbina, ponekad čak i do 90… Što se tiče samih porudžbina, Anđela ističe da ljudi uglavnom naručuju osnovne životne namirnice – brašno, ulje, mleko, voće.
“Ima i onih koji su nepoverljivi, što razumem, jer postoje ljudi koji će pokušati da iskoriste i zloupotrebe trenutnu situaciju. Tu pre svega mislim na takozvane organizacije koje će se predstavljati kao neko ko pomaže građanima, a zapravo to neće raditi”, ističe naša sagovornica.
Iako su volonteri mladi ljudi, koji prema svim do sada poznatim podacima, ne spadaju u ugroženu grupu, naučnici su više puta isticali da je virus nov, nepredvidiv, da se o njemu i dalje uči i da praktično nema nedodirljivih. Na pitanje da li se plaši virusa i mogućnosti da se zarazi, Anđela kaže da više brine da ne zarazi svoje ukućane.
” Naši organizmi su mladi i lakše ćemo se izboriti sa virusom. Više razmišljam o tome da ne zarazim svoje ukućane, prijatelje. Međutim, svi se maksimlano trudimo da budemo što odgovorniji. Iskreno, više se plašim ljudi koji se “biju” po prodavnicama”, kroz smeh kaže Anđela i dodaje:
“Moram da istaknem da se opština maksimalno potrudila da nam obezbedi svu potrebnu opremu, od maski, rukavica i svega ostalog, kako bismo zaštitili sebe ali i ljude sa kojima smo u kontaktu.”

 Iako je svakodnevno u kontaktu sa mnogo ljudi, Anđela kaže da do sada nije imala neprijatne situacije.
 Bojažljivi su da imaju kontakt sa nama kako se ne bi zarazili. Budu raspoloženi kada dođemo do njih, ali oseti se zabrinutost. Jako je važno da stariji vide da imaju podršku mladih i čini mi se da su zaista zahvalni i da cene to što radimo. Na ljudima se vidi koliko im je drago što im je neko pomogao. Njihove reakcije su ono zbog čega volontiranje nema cenu. Neprocenjivo je”, zaključuje Anđela.
Neprocenjivo je i za svaku pohvalu i sve to što rade Anđela i njene kolege. Oni za uzvrat ne traže ništa, ali bi od svih nas, koji ovu borbu vodimo iz svojih kauča i fotelja, mogli makar da svake večeri dobiju po aplauz.
Brojni programi Crvenog krsta na čekanju
Kako Anđela kaže njeno volontiranje se ne vezuje samo za ovu vanrednu situaciju. Čeka da se situacija stabilizuje, da škole počnu da rade i da se svi vrate normalnim aktivnostima.
“Mi u Crvenom krstu bavimo se i edukacijom dece u osnovnim i srenjim školama. Imamo dosta programa koji su jako dobro osmišljeni i važni. Bavimo se i borbom protiv trgovine ljudi, kako da se prepozna. Bavimo se i borbom protiv narkomanije, prevencijom od polno prenosivih bolesti. Takođe, radimo sa decom od prvog do četvrtog razreda i učimo ih kako da bezkonfliktno rešavaju sukobe i probleme. Sve su to programi koji su stopirani, a kojima se inače bavimo”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar