Vreme kiborga

Vreme kiborga

Shutterstock


Da se gotovo polovina građana Srbije prethodnih meseci nije gušila u PM česticama i drugim nusproduktima sagorevanja, pitanje zaštite životne sredine verovatno još ne bi na ovim prostorima postalo tema o kojoj, kao i o fudbalu, svako ima svoje mišljenje. No, to je dobro jer na taj način bar delimično hvatamo svetske i evropske tokove gde su ekologija i klimatske promene jedna od glavnih tema.

Druga velika briga koja muči pre svega razvijeni zapadni svet jeste kontrola razvoja i upotrebe IT tehnologija. Jer četvrta industrijska revolucija, koju karakterišu upravo digitalna transformacija, veštačka inteligencija, nanotehnologija, mogla bi, ako već i nije, da se otrgne kontroli.
U Srbiji, doduše, većina ljudi ovu revoluciju doživljava preko najpopularnijih društvenih mreža, ne razmišljajući previše o mogućim posledicama i čemu se sve potencijalno izlažu.

Prethodne industrijske revolucije najviše su promenile način na koji radimo. Ova poslednja će, po svemu sudeći, uticati i na način na koji mislimo i umanjiti ili pak potpuno ukinuti jaz između ljudi i tehnologije.

Pojam četvrte industrijske revolucije prvi put je upotrebio Klaus Švab, direktor Svetskog ekonomskog foruma, 2015. godine.

“Četvrta industrijska revolucija promeniće ne samo ono što radimo, već i to ko smo. To će uticati na naš identitet i sva pitanja povezana s njim: naš osećaj privatnosti, poimanje vlasništva, obrasce potrošnje, vreme koje posvećujemo poslu, slobodnom vremenu, način na koji razvijamo karijeru, negujemo svoje veštine, upoznajemo ljude i negujemo odnose sa njima”, rekao je Švab.

vreme kiborga

Svedoci smo toga da je reč o globalnom konceptu digitalne transformacije koji ukazuje da ulazimo u novo industrijsko doba.

Veštačka inteligencija, mašinsko učenje, IoT (Internet of things), nanotehnologija, robotika, 3D štampači, biotehnologija, pametni gradovi, Big Data… samo su neke od promena koje su već zahvatile svet i ubrzano se šire.

Razvoj digitalnih tehnologija, međutim, ne pogađa i neće pogoditi samo pojedince u budućnosti. Posledice ovog buma osetiće i čitave ekonomije, bez obzira na to na kojem su trenutno stepenu razvoja.

O tome svedoči i primer najjače i najrazvijenije evropske ekonomije – Nemačke – koja uprkos stalnom rastu gubi trku sa jednom jedinom kompanijom – “Eplom”!

Naime, kada se Stiv Džobs vratio u “Epl” kao izvršni direktor septembra 1997. godine, vrednost kompanije procenjena je na oko tri milijarde dolara, što je bilo manje od desetine nemačkog koncerna “Simens”, jedne od, i tada i sada, najvećih industrijskih grupa u Evropi.

Dve i po decenije kasnije proizvođač ajfona je sa 1,42 triliona procenjene vrednosti prestigao ne samo “Simens”, već svih 30 vodećih nemačkih kompanija koje trguju na Frankfurtskoj berzi!

Činjenica da je 30 nemačkih kompanija, čiju vrednost pokazuje berzanski indeks DAX 30, pretekao samo jedan američki gigant nije samo statistička začkoljica, već upečatljiv primer koliko najveća evropska ekonomija rizikuje da je pregazi tehnološki bum 21. veka.

Već nekoliko godina mnogi čelnici nemačkih kompanija upozoravaju da bi, ukoliko nešto brzo ne promene, u narednih pet do deset godina mogli potpuno da ispadnu iz posla i tako postanu “sledeći dinosaurusi”.

Duga senke velikih tehnoloških kompanija nadvila se i nad drugim zemljama.

Vrednost “Epla” je, na primer, okvirno ekvivalentna berzanskom indeksu koji pokazuje vrednost 200 vodećih kompanija Australije. Nemačka je poseban slučaj, jer ona je motor Evrope, četvrta ekonomija sveta, jer su njeni brendovi, koji su doveli do savršenstva masovnu proizvodnju i inženjering, bili ključni element industrije 20. veka pre nego što je softver počeo da „proždire svet”, kako je to jednom rekao Mark Andersen, jedan od preduzetnika iz Silicijumske doline.

Shutterstock

Shutterstock

Indeks DAX 30 ustanovljen je 1988. godine i dom je za mnoge raznovrsne kompanije, među kojima su i automobilski gigant „Folksvagen”, hemijski koncern BASF, osiguravajuće društvo “Alianc”, softverska kompanije SAP, kao i logistička grupa DHL.

Indeks je porastao za 22 odsto u poslednjih godinu dana, dosegavši istorijski rekord. Ali vrednost „Epla” u istom periodu je udvostručena. Poređenjem “Epla” i DAX 30, sa najvećim strahom suočavaju se ljudi koji vode nemačku ekonomiju.

Prvo, iako profit i izvoz ostaju veliki, mnogi nemački biznismeni i političari osećaju nelagodu zbog utiska da ih nova industrijska era zasnovana na softveru zaobilazi. Činjenica je, a toga su svesni i ljudi poput vodećeg ekonomiste nemačke ING banke Karstena Brzeskog, da Nemačka zaostaje u stvarima koje će dominirati u narednih dvadeset godina, kao što su e-komerc, „internet of things” (povezivanje raznih kućnih aparata preko interneta), veštačka inteligencija…

“Kada pogledate širu sliku, videćete da smo mi propustili voz sektora koji će dominirati u 21. veku”, kaže Brzeski.

On nije jedini među vodećim ljudima u nemačkim kompanijama koji strahuju od toga da bi tehnološke kompanije iz Silicijumske doline mogle da progutaju veliki deo nemačke industrije.

Rizik se ogleda u tome da će se i u industrijskim sektorima u kojima je Nemačka izuzetno napredna, poput mašinogradnje i hemijske industrije, osetiti ista vrsta poremećaja koja je zahvatila oblast muzike i medija. Jer digitalna tehnologija, jednostavno, preuzima primat nad tradicionalnim hardverski orijentisanim modelom baziranim na inženjerskom pristupu u srcu onoga što Nemci zovu posleratnim ekonomskim čudom.

Vodeći čovek “Folksvagena” Hervert Dis u tome vidi i egzistencijalni izazov za tradicionalnu automobilsku industriju, ocenjujući da će, ukoliko sadašnja industrija nastavi da se razvija istim tempom, situacija, kako je nedavno rekao menadžerima “Folksvagena”, biti veoma teška.

Njegove brige deli i Angela Merkel, koja je nedavno u intervjuu za „Fajnenšel tajms” ocenila da se softverske kompanije ubacuju između proizvođača i kupaca postajući ključni posrednici između firmi i njihovih klijenata. Nemačke kompanije su, međutim, upozorila je, propustile ovaj deo razvoja i zbog toga sada rizikuju da zaostanu za drugima.

“Sada nije dovoljno samo prodati proizvod, već treba razviti i nove proizvode na osnovu podataka o tom proizvodu – dodala je ona iznoseći svoj najveći strah da bi Nemačka mogla da završi kao ništa više od „povećeg radnog stola”, odnosno neka vrsta hvaljene “montažne linije”.

social-network-post-1920x10804-710x399

Prosečan čitalac će se, naravno, u ovom trenutku upitati kakva je sudbina Srbije ako u ovom trenutku moćna Nemačka strahuje za sudbinu svoje ekonomije? Šta može da očekuje privrede u kojoj se neka od najvećih stranih ulaganja zasnivaju upravo na onome što predstavlja najveći strah nemačke kancelarke? Jer u Srbiji se finalni proizvodi poput automobila samo montiraju sa uvezenim komponentama, a proizvodnja je, maltene, ograničena na onu najjednostavniju – kablove, gume…

Nemačku ekonomiju još nije pogodila katastrofa uprkos svim pokazateljima o opadajućoj konkurentnosti. Ona se i dalje razvija i napreduje, mnogo više od izvoza.

Institut “Ifo” je u septembru prognozirao da će se Nemačka verovatno četvrtu godinu zaredom pohvaliti najvećim suficitom tekućeg računa na svetu – merom protoka robe, usluga i investicija – procenjenim na 276 milijardi dolara. Uprkos padu izvoza od 2,3 odsto u novembru, brojke pokazuju ogroman uspeh Nemačkog izvoza u Kinu, koja je njen najveći trgovinski partner.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar