ZAŠTO SE KAŽE: Kom opanci, kom obojci!

Postoji više objašnjenja nastanka i značenja ovog izraza, ali se svi slažu da je, da bi se on shvatio - potrebno i malo znanja iz istorije 

"Kom opanci, kom obojci" je još jedan stari, tipično srpski idiom. A da bi se razumelo šta njime poručujemo najpre treba znati šta su to opanci, a šta obojci.

Šta su opanci većina ljudi zna. To je tradicionalna seljačka, najčešće kožna obuća koja se kaiščićima ili oputama priteže uz nogu. Zato se kad se sprema na dalji put kaže da valja pritegnuti opanke.

Opanak može da bude i laka gumena obuća, ali je najpoznatiji srpski, onaj na ključiće. A opančarski zanat u Srbiji je svojevremeno bio veoma cenjen baš zato što je ovo podneblje priozvelo opanke raznih modela i krojeva. Danas ih najčešće kupuju folklorci i turisti.

Džeremi Ajrons i opanci

A kada je Srbiji svojevremeno boravio Džeremi Ajrons, na putešestviju kroz Beograd svratio je u Etnografski muzej i kupio srpsku narodnu nošnju. Znatiželjnim novinarima tada je objasnio da se ne seća da je ikada obuo išta udobnije od opanaka.

"Kako da ih ne volim?! Dozvoljavaju stopalu da se opusti i da diše. Lepo izgledaju, čvrste su i originalne. Volim obuću koju kada obuješ kao da osetiš osobu koja ju je napravila", rekao je tada Ajrons medijima.

Obojci su, sa druge strane, jednostavnija zaštita za stopalo, najčešće neka vrsta uvijača za donji deo stopala, često i obični komad tkanine ili kože koji se pričvršćuje za  stopala.

Sama fraza "kom opanci, kom obojci" u Rečniku Matice srpske objašnjen je kao izraz koji naznačava neku neizvesnost - ko šta dobije, ko šta izvuče, kako ko prođe u nekom slučaju, pa šta bude, kako ispadne... Izreka se odnosi na neizvesan ishod nekoga događaja u koji se ulazi. Na mogućnost da se prođe dobro, ali i rizik da se nešto ne završi sjajno po nas.

Josip Matešić u "Frazeološkom rečniku" daje dva karakteristična primera: "Napravi se Kosovo...pa kome opanci, kome obojci!" Jasno je, dakle, da se ovim izrazom iskazuje mogućnost ishoda nekog neivesnog događaja ili sukoba, u koji se svesno ulazi.

Pitanje života i smrti

Vuk Karadžić u "Srpskim narodnim poslovicama" daje ovakvo objašnjenje: "Kad se kazuje da će se ko s kim pobiti ili svaditi, pa ko bude jači, ili ko šta dokopa. Valjda da su se negda dvojica otimali oko obuće, pa je jedan ugrabio obojke, a drugi opanke."

I ovo objašnjenje deluje prihvatljivo, jer je bolje u kakvoj otimačini dobiti opanke nego obojke, kao što je bolje u borbi na život i smrt (jer naš frazem upravo podrazumeva takvu situaciju) ostati u opancima, dakle živ, nego bez opanaka – mrtav i izuven.