ZAŠTO SE KAŽE: Preseći Gordijev čvor

U priču o Gordijevom čvoru utkane su dve prastare legende sa više proročanstava, od kojih se ne zna koja je bajkovitija

Gordijev čvor je metafora za nerešiv problem. Izraz za zadatak koji se može samo silom rešiti. Izreka potiče iz legende o kralju Gordiju, koji je vezao rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razveže, sve dok ga Aleksandar Veliki nije rasekao mačem.

U priču o Gordijevom čvoru utkane su dve prastare legende sa više proročanstava.

Legenda kaže da je siromašni frigijski seljak po imenu Gordije godinama u znoju lica svoga obrađivao zemlju da bi preživeo i prehranio mnogobrojnu nejač.

Jednoga dana, dok je Gordije pogrbljen išao za plugom orući njivu, oko njega obletalo jato ptica.

Nevolje u Frigiji

On se zaputi u obližnji grad da otkrije šta znači to nebesko znamenje. Na ulasku u mesto sretne devojku iz proročke porodice koja mu reče da jato ptica predskazanje da će postati kralj.

Posle nekog vremena u Frigiji su nastala teška vremena, bratoubilački rat pretio je da uništi frigijski narod. Da bi se sprečio najgori ishod, proroci savetuju Frigijcima da uspostave kraljevinu i da za kralja proglase čoveka koga prvoga sretnu da na kolima ide prema Zevsovom hramu.

Desilo se, kako je i predskazano, bio je to Gordije.

Gordije je postao dobar vladar: smirio je zemlju, umnožio je njeno bogatstvo, osnovao frigijsku dinastiju i podigao veliki i raskošni hram Gordion.

A njegova kola sa rudom, na kojoj je jaram bio tako čvrsto privezan da taj čvor niko nije mogao razvezati, stajala su na počasnom mestu u Apolonovom hramu. Po tom nerazmrsivom čvoru, koji je zavezao Gordije, nastao je izraz Gordijev čvor, sa značenjem: "nešto veoma zamršeno; nesavladiva teškoća, nerešiv problem; težak, nerešiv zadatak".

Mudrost Aleksandra Velikog

Druga legenda je nastavak prve, govori o Gordijevom čvoru i Aleksandru Velikom Makedonskom, najvećem vojskovođi staroga veka i jednom od najslavnijih ratnika svih vremena.

Sin Filipa II i Aristotelov učenik, pokorio je i objedinio je celu Grčku, a zatim krenuo u dalja osvajanja. Pre njegovog odlaska u Frigiju bilo je prorečeno da će onaj ko razmrsi Gordijev čvor zavladati celom Azijom. Ta je čast i slava pripala baš Aleksandru Velikom.

Stigavši u Gordion, Aleksandar je razgledao Apolonov hram. Kada je video nerazmrsivi vez na posvećenim Gordijevim kolima, latio se mača i jednim udarcem presekao čuveni Gordijev čvor.

Tako je, po legendi, otvorio sebi put u široka prostranstva Azije. Najpre je pokorio Malu Aziju, a zatim je osvajao, jednu za drugom, do tada moćne države starog veka: Siriju, Egipat i Persiju, stigavši čak do daleke zemlje Ind. Umro je u Vavilonu.

Iza njega je, pored ratničke slave, ostao izraz "preseći Gordijev čvor", što znači "jednim potezom rešiti zapleten, težak problem", "silom ili na najneposredniji način rešiti tako teško pitanje"...

Pisac August Šenoa u jednom svom delu savetuje: "...taj gordijev čvor ne valja raseći, već fino i vešto razuzlati." Šenoa predočava da razmrsiti kakav Gordijev čvor, odnosno rešiti neki veliki i težak društveni problem bez prbegavanja nasilju, veća je mudrost i junaštvo od posezanja za mačem i silom.}