Nije baš tipično naše: Znate li zašto se kaže - PROSTO KO PASULJ

Izreka "prosto ko pasulj" znači da je nešto sasvim jednostavno, banalno, da se radi o nečemu što bi svi trebalo da znaju, nečemu što je opšte poznato.

Iako se jedan od srpskih nacionalnih specijaliteta sprema se na bezbroj načina kao posan pasulj, pasulj sa suvim rebarcima, pa prebranac, vojnički... izraz "prosto ko pasulj" nema nikakve veze sa jednostavnošću spremanja ovog jela.

Objašnjenje ovog pojma daje prof. dr Dragana Mršević-Radović u svojoj knjizi "Frazeologija i nacionalna kultura" i ona poreklo ovog izraza dovodi u vezu sa starim Grcima i Rimljanima.

U vreme razuzdanih prolećnih svečanosti starih Grka i Rimljana, kojima se terala zima i proslavljao dolazak rodnog perioda, glumac je na sceni, kako bi dočarao obilje i radost, proždirao kaše od mahuna ili žita.

Prema profesorkinim rečima jedenje takvog ploda predstavljalo je "jedenje boga" - jer bog mora da "umre" i da se, pošto prođe kroz fazu smrti (na simboličnom planu nju predstavljaju i san i glupost), nanovo rodi i donese novo obilje.

Ona ističe i da je latinsko "maccus" u značenju "bob" predstavljalo tabu-ime boga Saturna, božanstva mahunastih biljaka.

Kako je lakrdijaš, komična figura, često dobijao ime po jelu koje je jeo na sceni, pasulj je vremenom doveden u vezu sa glupošću i ludošću.

Tako imamo glagol "opasuljiti se" sa značenjem "postati svestan nečega, urazumiti se, doći sebi".

A pored poređenja "prosto kao pasulj" u nekim našim krajevima postoji i izreka "lud kao prčak" što je jedna vrsta pasulja.

Nekad je kod nas u širokoj upotrebi bio i glagol "makariti" koji je značio govoriti koješta, pričati priče radi.

Zbog čega KUCAMO U DRVO i da li zaista pomaže

"Da ne čuje zlo"

"Da ne čuje zlo"

Život 11.04.2024. 02:15

Zbog čega KUCAMO U DRVO i da li zaista pomaže