Biznis
03.10.2024. 13:45
Život
22.02.2025. 20:05
R.E./Klima 101
Nesvakidašnja supermoć
Zašto su GLJIVICE naši saborci u borbi protiv zagađenja plastikom
Već neko vreme, gljivice važe za naše saborce u borbi protiv zagađenja plastikom. Ovi mikroorganizmi imaju nesvakidašnju supermoć da konzumiraju praktično bilo šta, uključujući i stvari koje druga bića ne mogu da svare poput drveta i naravno plastike.
Najnovije otkriće ovih nesvakidašnjih reciklera plastike dolazi sa havajskih obala.
Naučnici sa Univerziteta Havaji u Manoi sakupili su različite gljivice koje su izolovali iz morskih staništa, od peska preko algi do korala.
Prikupljene sojeve gljivica zatim su u malim laboratorijskim posudama „hranili” mešavinom koja je sadržala i nizak procenat poliuretana, plastike koja se koristi za proizvodnju sunđera, guma, lepkova…
Od 68 testiranih sojeva gljivica, čak 42 soja mogla su da razgrađuju poliuretan. To je skoro dve trećine.
"Šokirali smo se saznanjem da preko 60 posto gljivica koje smo pronašli u okeanu ima, u nekom obimu, sposobnost da jede plastiku”, kazala je istraživačica Ronja Stajnbah.
Autori eksperimenta zatim su odredili devet najbržih reciklera plastike koje su postepeno izlagali sve više izlagali poliuretanu. A neke od gljivica, što je plastike bilo više, prilagodile su se tako da budu efikasnije u svom zadatku i brže su jele plastiku.
"Bili smo veoma uzbuđeni da vidimo da nakon samo tri meseca, relativno kratkog vremenskog perioda, neke gljivice mogle su da povećaju svoju brzinu hranjenja za 15 odsto", objasnila je Stajnbah, prenosi Klima 101.
Život
26.11.2024. 02:15
Naučnici stvorili plastiku koja se potpuno raspada u morskoj vodi
Rad je objavljen u naučnom časopisu o gljivama, Mycologia.
Naredni korak havajskog tima jeste proširenje samog istraživanja: žele da ustanove da li „gljivice koje obećavaju” mogu da se hrane i drugim tipovima plastike koji su teži za razgradnju, npr. polietilenom (PE) i polietilen tereftalat (PET), a koji su ujedno i veći izvori zagađenja u morima.
Naučnici takođe pokušavaju da razumeju kako to, na ćelijskom i molekuralnom nivou, gljivice uopšte mogu da razgrađuju platiku.
„Nadamo se saradnji sa inženjerima, hemičarima i okeanografima koja ove nalaze mogu da pretvore u stvarna rešenja za čišćenje naših plaža i okeana”, zaključila je Ronja Stajnbah.
Komentari
