Život
12.01.2021. 15:38
R. E. / Index. hr

Prošle godine je

Zemlja se u 2020. vrtela oko svoje ose najbrže u poslednjih 50 godina

shutterstock_1497185726.jpg

Prošle godine je zabeleženo 28 najbržih dana od 1960. godine, a naša planeta se okretao oko svoje osi nekoliko milisekundi

Prošle godine je zabeleženo 28 najbržih dana od 1960. godine, a naša planeta se okretao oko svoje osi nekoliko milisekundi brže od proseka.

To ne bi trebalo da nas zabrinjava, okretanje Zemlje oko ose malo varira jer na nju utiču promene atmosferskog pritiska, vetrovi, okeanske struje i kretnje jezgre, prenosi Index. hr.

Ovakvo jedva primećeno povećanje ili smanjenje brzine može biti nezgodno jedino za one koji se bave ultrapreciznim atomskim satovima koji mere Koordinirano svetsko vreme (UTC), prema kojem štelujemo svoje satove. Kada rotacija Zemlje odstupi od UTC-a za više od 0.4 sekunde, UTC tada krene da se prilagođava.

Dodavanje sekundi

Do sada su se tokom prilagođavanja krajem juna ili decembra većinom dodavale "prestupne sekunde" kako bi se UTC uskladio s astronomskim vremenom. Odnosno, do nedavno je ukupni trend rotacije Zemlje usporavao od početka preciznih satelitskih merenja krajem 1960-ih i početkom 1970-ih.

Povezane vesti - Procenjuje se da je u okeanima završilo 1,56 milijardi zaštitnih maski

[caption id="attachment_276385" align="alignnone" width="675"]EPA/LAURENT GILLIERON EPA/LAURENT GILLIERON[/caption]

Od 1972. godine stručnjaci otprilike svakih godinu i po dana dodaju prestupnu sekundu. Poslednje takvo prilagođavanje bilo je 2016. godine, kada je na Silvestrovo u 23 sata, 59 minuta i 59 sekundi dodana jedna "prestupna sekunda", piše Live Science.

Ipak prošle godine su se stvari posložile drugačije pa sada naučnici prvi put razmišljaju o tome da se UTC-u oduzme jedna sekunda. Naime, dan u proseku traje 86.400 sekundi, ali će astronomski dan u 2021. u proseku biti kraći za 0.05 milisekundi. Na kraju godine moglo bi da se radi o zaostatku od 19 milisekundi.

Povezane vesti - Zemlja vatre i leda

"Ako se stopa rotacije Zemlje ubrza, sasvim je moguće da će biti potrebna negativna prestupna sekunda. Za sada je prerano reći hoće li se to stvarno dogoditi", rekao je za The Telegraph fizičar Peter Whibberley iz instituta National Physics Laboratory u Velikoj Britaniji.

"Na međunarodnom nivou se raspravlja o budućnosti prestupnih sekundi. Moguće je da će potreba za negativnom prestupnom sekundom podstaći odluku da se kompletno ukinu prestupne sekunde", dodao je.

Astronomski gledano, Zemlja je prošle godine 28 puta srušila prethodni rekord za najkraći astronomski dan postavljen 2005. godine Tokom najkraćeg dana te godine, 5. jula, naša planeta se okrenula oko svoje ose za 0.0516 milisekundi brže od prosečnih 86.400 sekundi. Najkraći dan u 2020. godini bio je 19. jul, kada je planeta dovršila rotaciju za 1.4602 milisekunde brže od proseka.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
4°C
14.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve