Život
12.01.2024. 21:25
Život
18.09.2024. 18:20
Teodora Stojanović
Ko ne voli grad?
Žene su iz grada, a momci sa sela
Kada Beograđanima kažete da ne volite njihov grad, uslediće jedan ozbiljan šok.
Kako neko ne može da voli Kalemegdan, bioskope, muzeje… ali i Skadarliju, žurke, kafane ili splavove? Uvek ćete naići da neki argument zbog čega je Beograd najbolji na svetu, ali i na negodovanje ukoliko kažete da vas takav način života ne privlači.
Međutim, na baš takav način života potrebne su godine adaptacije, a oni koji su odrasli u glavnom gradu Srbije toga nisu ni svesni. Iako mladi iz unutrašnjosti sa ushićenjem dolaze na studije očekujući slobodu, ali i posete Kalemegdanu i Skadarliji, ima i onih koji sve to rado odbacuju.
Naravno da veliki grad pruža mnogo više mogućnosti od ruralne sredine, ali nije baš tako lako odreći se rodne kuće, porodice, prijatelja i doći u nepoznato.
Upravo je zbog tog komfora Marko iz Varvarina ostao da razvija privatni biznis u svom rodnom selu. On za “Ekspres“ govori da rado dolazi u Beograd, ali samo na nekoliko dana. Svoju “ušuškanost“ u malom mestu nije želeo da menja. Kako kaže za naš list, on nije “osoba koja voli da menja dobre stvari“. Dok je za mnoge druge asocijacija na pregršt životnih prilika bio Beograd, za njega je to Varvarin. Fakultet je završio u Kruševcu, a sada uspešno vodi firmu na kojoj je dugo radio.
Na pitanje zbog čega nikada nije razmišljao o dolasku na studije u Beograd ili neki drugi veći grad, Marko za “Ekspres“ kaže: “Iskren da budem, vezanost za roditelje na neki način.
Kočilo me je to što sam mislio da neće moći bez mene. Sigurnije mi je bilo da budem tu, za ’ne daj bože’.“
S druge strane, tu je postojao i strah: “Nisam verovao da sam dovoljno sposoban da se snađem u Beogradu. Plašilo me je kako ću se uklopiti, da li ću uspeti da uradim nešto od svog života tu.“
Njega je prevelika gužva plašila, ali tu su i oni koji je jednostavno nisu voleli. Kako kaže Nemanja iz Varvarina, koji je u Beogradu završio fakultet, tu užurbanost i gubljenje vremena u prevozima nije mogao da podnese.
“Ne volim to, nisam se jednostavno pronašao u celom tom ’brlogu’. Tokom radnih dana bio sam u Beogradu, a svaki vikend sam išao kući. Nakon položenog poslednjeg ispita odmah sam spakovao stvari i otišao. Ne volim čak ni na nekoliko dana da dođem. Možda je do mene jer nisam uspeo da pronađem zajednički jezik sa ljudima iz grada, a možda i previše volim svoj mir“, govori Nemanja za “Ekspres“.
Nije trend, ali ima pomaka
Marko i Nemanja, ali još neki njihovi sugrađani, bili su samo povod za pisanje ovog teksta. Njihov “slučaj“ naveo nas je da se zapitamo da li se mladi zaista vraćaju iz grada u selo?
Možda ovo još nije trend, ali podaci Ministarstva za brigu o selu, objavljeni u januaru ove godine, pokazuju da jeste došlo do pomaka.
Ti podaci, takođe, pokazuju da je prosečna starost novih stanovnika u selima ispod 30 godina.
U istraživačkom radu “Pod lupom: Mladi na selu“, koji je uradila Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR) 2020. godine, objavljeni su podaci koji pokazuju da Srbija spada u red zemalja sa relativno visokim učešćem mladih koji žive na selu u odnosu na Evropsku uniju. Prema njihovim podacima, procenat mladih u selima je 37 odsto.
Tome je doprinela i pomoć države kroz subvencije za život na selu. Konkurs za kupovinu kuće u selima koji je pokrenulo Ministarstvo za brigu o selu počeo je 2021. godine, na Vidovdan.
Od tada je u 2650 kuća useljeno 10.000 ljudi, a u tu brojku spada i 3000 dece. U januaru 2024. raspisan je i javni konkurs za tri programa koji se sprovede tokom godine. Rok za prijavu za seoske kuće sa okućnicom još traje i zatvara se 1. novembra.
“Biće to rekordna godina sa 3000 useljenih seoskih kuća i blizu 15.000 ljudi. Ovo je pravi način za munjevitu promenu demografske slike pojedinih krajeva Srbije. Rebalansom će biti izdvojena dodatna znatno veća sredstva. Ubrzo startuje i program namenjen žiteljima sela koji reše da pokrenu ili prošire sopstvene najrazličitije poslove. Za to mogu da računaju na pomoć u iznosu do 10.000 evra. Za pogranične delove Srbije ta sredstva će biti i veća. Srbija mora da radi i nijedan njen deo ne sme da ostane prazan“, izjavio je ministar Milan Krkobabić u januaru ove godine, kada je konkurs bio i raspisan.
Vesti
05.05.2024. 14:15
Evo koliko će sela Srbija izgubiti u narednih 25 godina
U selima više muškaraca nego žena?
Marko i Nemanja ostali su da žive u rodnom mestu zbog veće mogućnosti za razvijanje biznisa.
Marko je to uspeo uz pomoć roditelja, a Nemanja je preuzeo porodični posao. I oni nisu jedini. Filip je u Beogradu završio fakultet, ima svoj stan i radio je u dobroj kompaniji. Međutim, odrekao se svega toga i vratio se kući kako bi preuzeo vođenje jednog dela porodične firme. Njegova sestra Nina to nije želela, a možda nije ni imala tu opciju.
Ono što pokazuje naša statistika, ustanovljena na osnovu razgovora sa mladima iz Varvarina i okoline, u selo se uglavnom vraćaju samo muškarci. Kao razlog zbog čega nije želela da se vrati kući iz Beograda, kao i većina njenih drugarica, Nina je za “Ekspres“ navela to da veći grad njoj pruža mnogo više mogućnosti jer bi na selu morala da “glumi služavku“.
“Veći grad vole oni koji nisu imali slobodu u manjem mestu i sada su željni svega. Zbog toga i ostaju. Ima ljudi koji ne vole Beograd jer se nisu snašli, jednostavno su navikli na svoj komfor. Dakle, podeljeno je. Ali, ono što sam najviše primetila jeste to da više žene ostaju u Beogradu nego muškarci“, kaže Nina za “Ekspres“.
Ona za naš list navodi da je razlog tome komfor koji muškoj deci pružaju roditelji jer, kako kaže njen brat, “ja sam sebi svoj život udovoljio“.
“On kod kuće ima sva tri obroka, ispeglanu i opranu garderobu, roditelji su mu napravili firmu i prosto je nastavio da živi istim laganim životom kao što je i živeo dok nije otišao na studije“, govori Nina i dodaje da devojke ostaju u gradu kako ne bi postale “domaćice koje služe oca i braću“, čemu ih je učio patrijarhalni način vaspitavanja.
“Ostale su da žive u iznajmljenom stanu u većem gradu, ali su dobile slobodu u smislu da jedino moraju da služe sebe. To je dosta olakšavajuće jer je biti domaćica pun posao. U gradu te niko ne uči kako da usrećiš muškarca kroz hranu i čistu kuću“, zaključuje Nina.
Da rodni disbalans postoji u selima pokazali su i podaci NAPOR-a.
“U populaciji mladih starosti 15‒29 godina ima nešto više muškaraca (51,3 odsto) nego žena (48,7 odsto), ali je ova razlika izraženija na selu. Disproporcija se povećava sa godinama starosti mladih. U populaciji starosti od 15 do 24 godine muškaraca ima oko 48 odsto da bi u starosnoj kohorti od 25 do 29 godina ova razlika bila još veća i iznosi gotovo 57 odsto muškaraca i 43 odsto žena“, navodi se u radu NAPOR-a pod nazivom “Pod lupom: Mladi na selu“.
U ovom radu je, kao jedan od razloga zbog kojih je emigracija ženskog stanovništva sa sela učestalija od muškog, navedeno to da “tradicionalna kultura seoskog gazdinstva i dalje daje prednost muškim naslednicima, koji ostaju na selu nasleđujući imanje“.
Odricanje nasledstva u korist braće
Dok smo sprovodili anketu, niti jedna ženska osoba nije navela da je razlog ostajanja u rodnom mestu nasleđivanje porodičnog posla ili kuće. Zapravo, samo se jedna sagovornica nakon studija vratila na selo, a sada je udata i radi u školi.
Marko, Nemanja i Filip ostali su u porodičnoj kući upravo zbog svih “subvencija“ koje im roditelji pružaju. I oni nisu jedini, ali ukoliko bismo navodili sve, ovaj tekst izgledao bi potpuno isto.
Možda problem jeste u patrijarhalnom načinu života koji se i dalje vodi u ruralnim mestima, ali činjenica je da se mnoge žene odriču nasledstva u korist braće. To je, zapravo, veći trend nego povratak mladih na selo.
“Posle Drugog svetskog rata muški i ženski naslednici su izjednačeni, međutim zaživeo je običaj da se sestre odriču dela nasledstva u korist brata. Bio je greh da se bratu nešto uzme jer, eto, on se brine o roditeljima“, rekla je za BBC na srpskom Zorica Mršević, sa Instituta društvenih nauka.
Prema podacima NALED-a iz 2020. godine, nekretninu poseduje svaka šesta žena na selu. Kuće u kojima žive su u 88 odsto slučajeva u vlasništvu muškarca, a čak 88 odsto žena uopšte ne poseduje nikakvu zemlju.
“Statistika o vlasništvu nad nekretninama jedan je od najboljih pokazatelja, a brojke kažu da u seoskim sredinama čak 84 odsto nema nikakvu nepokretnost na svoje ime. Žene bez vlasništva nad stanom ili kućom teže ostvaruju ekonomsku nezavisnost, a zabrinjava i to što je u selima i dalje prisutna svest da nisu deo roditeljskog doma pa se i same odriču prava na udeo ili nasledstvo u korist braće i sinova“, navedeno je na zvaničnom sajtu NALED-a.
Ipak, nije sve tako crno za žene koje žive na selu. Iako se većina njih odriče nasledstva u korist braće, država pruža određene pogodnosti koje bi im olakšale život.
Ministarstvo privrede je u julu ove godine prvi put objavilo javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava mikro privrednim društvima čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena, kao i preduzetnicama koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda, a svoju delatnost obavljaju u seoskom području. Taj javni poziv otvoren je do 10. oktobra ove godine.
Bilo da je u pitanju komfor ili neki drugi razlog, povratak nakon studija u većem gradu na selo ne bi trebalo smatrati korakom unazad. Svakako da je veoma ohrabrujuće to što se mladi odlučuju na tako nešto jer Srbija nije samo Beograd ili Novi Sad, Niš…
Možda je u Varvarinu i okolini to trend, a možda negde drugde nije. Ono što je bitno jeste to da se dešava.
Mnogo puta se provuče i jedno vrlo pogrešno pitanje: “Zbog čega završava fakultet ako planira da živi i radi na selu?“ Pa, zar nije bolje i lepše da nam omladina koja živi na selu bude obrazovana?
Život
01.09.2023. 21:10
Koji grad u svetu je najbolji za rad na daljinu
Komentari
