ŽENE SVETSKIH VLADARA, IMELDA MARKOS: Kako je devojčica iz memljive garaže postala bahata diktatorka sa 3.000 pari cipela
Kada su revolucionari 1986. godine uleteli u luksuznu porodičnu vilu Markosovih, u Imeldinom ormaru pronađeno je 15 bundi od nerca, 508 svečanih haljina, 1000 tašni i 1060 pari cipela najvećih svetskih dizajnera. Ta raskoš spram bede običnih filipinaca postala je sinonim za diktatorski režim Markosovih
Imelda Markos, 20 godina prva dama Filipina, postala je sinonim za rastrošnu, bahatu ženu diktatora, čija je kolekcija odeće i nakita vredela nekoliko miliona dolara.
Njen suprug Ferdinand Markos za predsednika Filipina izabran je 1965. i na toj funkciji je ostao više od 20 godina. Korumpiran i represivni vladajući aparat, podržan od Amerikanaca, brutalno je progonio političke oponente, a bračni par Markos je tokom svoje diktature postao jedan od najbogatijih vladajućih parova na svetu. Dok je filipinski narod živeo u bedi, njihovo bogatstvo mereno je milijardama dolara.
Dana 25. februara 1986. godine narodni bunt protiv represivne vladavine Markosa je kulminirao i Ferdinand i Imelda sa troje decom beže iz zemlje. Otišli su na Havaje, gde je Markos i umro 1989. godine.
Udovica i deca su se posle nekoliko godina vratili na Filipine. Imelda Markos kandidovala se na predsedničkim izborima, ali je izgubila. Ostala je, međutim, u politici. Nekadašnja prva dama danas ima 87 godina. Na parlamentarnim izborima 2013. osvojila je 88 odsto glasova i tako obezbedila drugi uzastopni mandat u Donjem domu Kongresa. Njena ćerka, Imee, ponovo je izabrana za guvernera provincije Ilokos Norte.
Kada je Markos svrgnut s vlasti 1986. godine, otkriveno je da je Imelda posedovala oko 3.000 pari cipela, sandala, papuča. Najrazličitijih modela, boja, sve što je bio svetski trend, Imeldina noga je ponela
Danas ovaj porodični klan i dalje predstavlja veoma jaku političku opciju u zemlji. Markosov sin je senator filipinskog Kongresa, pošto se i on neuspešno kanidovao na ovogodišnjim predsedničkim izborima.
Zbog svoje zapanjujuće sposobnosti da preživljava najdramatičnije životne turbulencije Imelda je dobila nadimak "Čelična leptirica". Lepu i zanosnu, u mladosti su je prozvali "Ruža Taklobana".
Karijeru je počela kao pevačica i manekenka. Osvajala je brojne titule na takmičenjima lepote. Viđana je sa najuticajnijim muškarcima iz sveta politike i biznisa, uključujući i gradonačelnika Manile. Upravo ju je on "gurao" na naslovnice filipinskih magazina, nadenuvši joj nadimak "Muza Manile".
Aprila 1954. sreće 36-godišnjeg kongresmena Ferdinanda Markosa za koga se udala posle dvonedeljne strastvene veze. Naredne decenije postali su jedan od najuglednijih političkih parova u zemlji, da bi narečene 1965. Markos postao predsednik Filipina.
Imelda je državni novac nemilice trošila na - lepotu. Bila je opsednuta svojim izgledom, garderobom, nakitom, a govori se da je, da ne bi pokvarila frizuru, često spavala sedeći u visokoj stolici.
Najviše je ipak, volela cipele. Kada je Markos svrgnut s vlasti 1986. godine, otkriveno je da je Imelda posedovala više od 3.000 pari cipela, sandala, papuča. Najrazličitijih modela, boja, sve što je bio svetski trend, Imeldina noga je ponela.
Kada je postala prva dama Filipina, Imelda je poslala buldožer da sruši garažu u kojoj je odrasla
Iako je ovaj njen fetišizam shvaćen pre svega kao bahatost i neumerenost žene koja je svoj privatni avion znala da pošalje u Australiju samo da bi joj doneli malo sitnog belog peska sa obale okeana, iza njega se, zapravo, krije tužna priča devojčice odrasle u bedi.
Karmen Navaro Pedrosa u knjizi "Neispričana priča Imelde Markos", iznosi intimnu, srceprajuću verziju Imeldine opsednutosti cipelama.
Autorka navodi da je Imelda detinjstvo provela u siromaštvu, memljivoj garaži sa betonskim podom. Iako je njen otac, advokat po obrazovanju, poticao iz veoma uticajne familije, bio je prilično pasivan i nije se najboje snašao u životu, za razliku od svoje braće.
Ženio se dva puta. Sa prvom suprugom imao je petoro dece, međutim, ona je umrla, pa se ponovo oženio. Njegova druga žena rodila je 2. jula 1929. godine prelepu devojčicu. Dali su joj ime Imelda. Braća i setre po majci nisu, međutim, prihvatili maćehu, pa je ona sa malom Imeldom morala da se nastani u garaži.
Živeli su na ivici bede. Imelda je nosila jedan par cipela koje su se na kraju bukvalno raspadale na njenim nogama. Jedan prijatelj se sažalio i kupio joj cipelice. Devojčica taj dan nikada nije zaboravila. Njena majka rodila je još petoro dece, da bi u najvećoj bedi, umrla od upale pluća.
Kada je postala prva dama Filipina, Imelda je, navodno, poslala buldožer da sruši garažu u kojoj je odrasla, a nedostižni san siromašne devojčice o lepim cipelama postaće opsesija jedne od najbogatijih žena sveta.
Toga dana kada je Manilom trebalo da se prođe parada lepotica spremao se uragan. Prva dama naredila je da bojnim avionima razbiju oblake
A kod Imelde je, osim cipela, i sve ostalo moralo da bude najlepše, nasjajnije, najglamuroznije. Markosova lepša polovina, kao bivša misica, pobrinula da se izbor za Mis Univerzuma 1974. održi u Manili. Za manje od tri meseca izgrađenoj je pozorište sa više od 10.000 mesta. Međutim, nebo se urotilo protiv njenog plana. Toga dana kada je Manilom trebalo da se prođe parada lepotica spremao se uragan. Prva dama, spremna na sve, naredila je bojnim avionima da razbiju oblake.
Uragana nije bilo, a takmičenje je održano u najvećem glamuru.
Kada su revolucionari 1986. godine uleteli u luksuznu porodičnu vilu Markosovih, u Imeldinom ormaru pronađeno je 15 bundi od nerca, 508 svečanih haljina, 1000 tašni i 1060 pari cipela najvećih svetskih dizajnera. Ovakva raskoš i bahato rasipništvo, spram bede običnih filipinskih građana, postali su sinonim za diktatorski režim Markosovih.
Imelda, međutim, nikada nije videla, ili nije htela da vidi problem u takvom načinu života. Potpuno odsustvo osećaja za realnost, posle smrti Markosa u svojoj glavi preokrenula je u neku vrstu utopije. Ona ni dan danas ne priznaje da je njen suprug bio diktator. A svoju pohlepu i bahato trošenje državnog novca opravdava ljubavlju prema "dobrom, istini i lepom".
"Ako biste mi rekli da sam jedna od napohlepnijih - najpohlepnijih za istinom, to bi bilo u redu. I najpohlepnija za lepotom - ja bih priznala da sam kriva. Ne možete nikada biti dovoljno pohlepni za lepotom. Pohlepa je ako sve želite za sebe", izjavila je svojevremeno Markosova.
Priznala je, doduše, da je u svojoj kolekciji imala na hiljade cipela, ali je dodala da je to radila da bi promovisala filipinsku industriju obuće.
Nosila je i skupocene komade nakita, koje joj je konfiskovala filipinska vlada. Ona je i za to imala spreman odgovor. Rekla je da je sakupljala vredne komade nakita ne zbog njihove novčane vrednosti, već zbog toga što su mnoge od njih tokom istorije nosili kraljevi i svetski lideri.
Bogatstvo Markosovih merilo se milijardama dolara. Osamdesetih godina prošlog veka imovina porodice, kako se pretpostvlja, uključivala je dva nebodera i jedan šoping centar u Njujorku, nekoliko stanova u Njujorku i Nju Džerziju, vile u Rimu, Londonu i Honoluluu, i tri stana u San Francisku. Kasnije su otkriveni i njihovi računi u švajcarskim bankama.
Većina njenih cipela i luksuzne garderobe danas se nalazi u filipinskom Nacionalnom muzeju. Kolekcija je već dve decenije zapostavljena. Pojedini predmeti oštećeni su u jednoj oluji. Prethodno su ih načeli termiti
Uprkos političkom "vaskrsu" porodice Markos, mnogi ne zaboravljaju da su bivši diktator i njegova supruga bili optuženi za krađu nekoliko milijardi dolara, ubistva i pritvaranje na hiljade ljudi koji se nisu slagali sa njegovim režimom.
Vlada je uspela da povrati imovinu Markosovih vrednu oko četiri milijarde dolara, a Imelda je optužena da je tokom vladavine svog supruga ukrala milijarde državnog novca da bi finansirala rasipnički način života. Iako joj je više puta suđeno za korupciju i proneveru nikada nije završila u zatvoru, a i dan danas ona i njena deca su uticajne ličnosti u fipinskoj politici.