ŽIVOT POSLE SRČANOG UDARA: Za lekove mesečno 5.000 dinara

ŽIVOT POSLE SRČANOG UDARA: Za lekove mesečno 5.000 dinara

foto: Shutterstock


Pacijenti koji su preživeli srčani udar imaju veliko poverenje u svoje lekare, menjaju loše životne navike i pridržavaju se terapije uglavnom samo u prvoj godini oporavka, a troše više od 5.000 dinara mesečno na nabavku novijih, efikasnijih lekova – podaci su sprovedenog  Upitnika o životu posle infarkta u Srbiji koji je danas predstavljen u Beogradu.

Udruženje pacijenata koji su preživeli srčani udar “Moja druga šansa” i brojni kardiolozi okupljeni u Udruženje koronarnih jedinica Srbije, organizovali su edukativnu tribinu i druženje pod nazivom “Život nije loto”. Događaju su prisustovali kardiovaskularni pacijenti iz svih krajeva zemlje, predstavnici zdravstvenih institucija, veliki broj doktora, kao i poznate ličnosti koje su promoteri ove inicijative – glumac Irfan Mensur, voditeljka Suzana Mančić i naši legendarni sportisti Savo Milošević i Mile Isaković. Na tribini su predstavljeni rezultati istraživanja o životu pacijenata posle preživljenog srčanog udara, koje je sprovelo udruženje “Moja druga šansa”, uz podršku Udruženja koronarnih jedinica Srbije i udruženja “Naša Aska”.

Predsednik udruženja pacijenata “Moja Druga Šansa” Ivan Tojagić kaže da je više od 1.000 ispitanika odgovaralo na pitanja iz Upitnika, a ciljna grupa su bile osobe koji su doživele infarkt ili imaju nekoga u svom okruženju ko se suočio sa ovakvim srčanim problemima.

“Ne postoji gotovo nijedan građanin naše zemlje koji na neki način nije imao dodira sa infarktom, bilo da ga je sam preživeo ili da je imao iskustva sa ovim zdravstvenim problemom od nekog bliskog člana porodice ili prijatelja. Prema rezultatima ankete, mnogi pacijenti se osećaju da su prepušteni sami sebi kada je reč o informisanosti, pa tako polovina ispitanih informacije o tome kako se živi posle infarkta traži na internetu. Treba im bolja, sistemska podrška, njih 64 odsto predlaže uvođenje stručnih savetovališta ili call centara kao rešenje za bolju komunikaciju i informisanost.
Svaki treći ispitanik navodi antitrombocitne lekove kao najvažnije posle infarkta miokarda, tj. lekove koji sprečavaju začepljenje krvnih sudova, a svaki četvrti kaže da su najefikasniji statini, lekovi koji smanjuju masnoću. Od prepisane terapije, anketirani uglavnom uzimaju tri leka, ali zabrinjava podatak da blizu 70 odsto pacijenata troši više od 5.000 dinara mesečno na lekove. Upravo je to najveći problem sa kojim se susrećemo i izazov koji mora da se reši – kako da ljudima posle infarkta omogućimo veću dostupnost efikasne terapije. Država na žalost ne obezbeđuje pacijentima novije, efikasnije lekove, nego moraju sami da ih kupuju” – zaključuje Ivan Tojagić.

Događaju je prisustvovao i predstavnik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Željko Popadić koji je istakao da RFZO ima vrlo dobru saradnju sa Udruženjem.

“Kardiovaskularne bolesti, a posebno pacijenti koji su preživeli infarkt miokarda će biti jedan od prioritera za poboljšanje statusa, kako za uvođenje najsavremenijih lekova, tako i u sistemskom zbrinjavanju pacijenata koji su preživeli srčani udar. Na tome ćemo u bliskoj budućnosti zajedno raditi sa kardiolozima i Udruženjem “Moja druga šansa”, rekao je Popadić.

Doktor

Prof. dr Milovan Petrović, predsednik udruženja koronarnih jedinica Srbije, istiako je da se Srbija sa stopom smrtnosti od oko 50 odsto nalazi iznad proseka zapadnoevropskih zemalja, a ukupno je na alarmantnom trećem mestu u svetu po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

 “U poslednjih desetak godina smo najveći sistemski prodor u kardiologiji napravili u lečenju akutnog infarkta miokarda u salama za kateterizaciju i kroz organizovane mreže lečenja i otvaranje novih sala, tako da je sada skoro cela Srbija pokrivena sa ovim najsavremenijim načinom lečenja, odnosno skoro svi naši bolesnici koji dobiju infarkt miokarda mogu da stignu do sala za kateterizaciju unutar 1,5 do 2 sata što je i preporuka za lečenje infarkta. Ono što nedostaje je sistemsko praćenje pacijenata nakon preživljenog infarkta i optusta iz bolnice, a nadamo se da ćemo u najskorije vreme upotpuniti listu savremenih lekova za sprečavanje ponavljanja infarkta“ – zaključuje prof. Petrović.

Prof. dr Goran Davidović iz KC Kragujevac, koji je sprovodio anketu u svom zdravstvenom centru, ističe da je najviše ljudi sa ovakvim problemom u populaciji od 30 do 60 godina i da su žene u većini.

– „Nešto više od polovine ispitanika je odgovorilo da je upoznato gde i kada treba da odlaze na prvu narednu kontrolu. Međutim, zabrinjavajuća činjenica jeste da većini nije bila najjasnija otpusna lista, odnosno da nisu dobro razumeli šta sve od terapije treba da uzimaju, kao i da su u početku redovno uzimali terapiju i pridržavali se saveta lekara, ali s vremenom je njihova disciplina opadala, pa posle godinu dana od infarkta znatno neredovnije piju lekove. Njih čak 68.5 odsto je reklo da je zadovoljno komunikacijom sa lekarima, 40 odsto smatra da nije dovoljno dobra dostupnost potrebnih lekova kod nas, dok je više od pola ispitanih veoma zadovoljno procesom rehabilitacije nakon infarkta miokarda. Svi ovi podaci su nam dragoceni kako bismo zajednički promenili negativnu statistiku, ne zaboravite da u Srbiji svaki dan imamo više od 50 srčanih udara“, napomenuo je prof. Davidović.

Član udruženja pacijenata “Moja Druga Šansa” Duško Đermanović kaže da su rezultati istraživanja očekivani i da se sa većinom odgovora slaže, s obzirom da je i sam preživeo infarkt.

“Što se kaže, preživeo sam i dobio drugu šansu u životu. Mnogi nisu. Zato sam se i priključio udruženju, a cilj nam je da status pacijenata koji su preživeli srčani udar bude bolji. Najvažnije je da se držim saveta lekara i da se pridržavam zdravog načina života. Po savetu kardiologa uzimam savremene i efikasnije lekove, ali oni su prilično skupi. Lekove plaćam mesečno skoro 6.000 dinara. Apel za sve koji mogu da pomognu, da nama koji smo eto dobili „drugu šansu“ omoguće da lakše dođemo do adekvatne terapije, da je više ne kupujemo. Prosto mi nije logično da je država meni i drugima omogućila zbrinjavanje, intervenciju na srcu, stentove i sve ostalo, a da sve to može da ostane bez efekta, jer svi mi koji smo preživeli infarkt smo u velikom riziku da ga opet dobijemo, s obzirom da  većina nema sredstava da kupuje savremenu terapiju koja sprečava ponavljanje srčanog udara. Ja ću kupovati dok budem imao novca, nakon toga ne znam.”, rekao je Duško Đermanović.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar