GOOGLE: Klikovi vredni 100 milijardi dolara

GOOGLE: Klikovi vredni 100 milijardi dolara


“Izguglaj to” je, verovatno, jedna od fraza koju najčešće čujete u toku dana. Jezikom starih vremena, isto to rekli bismo: “Pronađi mi sve što možeš o tome”.

Za prosečnog građanina znanje o Google se završava na tome da postoje istoimeni najkorišćeniji internet pretraživač i Gmail. Zaboravljaju, međutim, na aplikacije poput kalendara, G-maps, ali i Youtube koji je neprikosnoven na netu kada je u pitanju pregledanje video sadržaja: nije im poznato ni da je Google-ov proizvod Android, operativni sistem na većini pametnih telefona koje koristimo.

A sve te aplikacije prikupljaju podatke koje mi surfovanjem po netu ostavljamo kao neke „digitalne otiske“, čuvaju ih, sortiraju i plasiraju zainteresovanim stranama. Obični ljudi, naime, zaboravljaju da Google nije „samo tamo nešto na internetu“, već kompanija sa godišnjim prihodom od skoro 110 milijardi dolara!
shutterstock_169451723
A kako ona to zarađuje ako nam, pitaju se mnogi, sve nudi besplatno – i mejl i kalendar i mape i muziku… Odgovor je, prilično jednostavan. Delom, tako što drugima prodaju sve one informacije koje im mi dobrovoljno damo svaki put kada pristanemo na “uslove korišćenja” pri instalaciji neke nove apikacije ili otvaranju naloga na nekoj od
društvenih mreža.

Povezane vesti – Od čega Viber zarađuje i ko ga je osnovao možete pročitati ovde.

I to nije sve, jer Google na nama zarađuje čak i ako nikad nismo posetili nijedan od njegovih “poseda”, zato što drugi sajtovi redovno koriste Google-ove proizvode poput AdWords, AdMob, Google Analytics…
Veći deo prihoda, naime, Google ostvaruje prodajom oglasnog prostora na stranama koje se dobro kotiraju u pretrazi. Jer, što je strana posećenija, to je i prilika da neko vidi određeni oglas veća. Kao da je, na primer, reč o bilbordu na vrlo prometnoj lokaciji, ali i na kojoj se istovremeno ljudi malo duže zadržavaju. Oglašivači, međutim, moraju da se nadmeću za to da baš njihova reklama nađe mesto na relevatnim stranicama. Kada sve ponude oglašivača stignu, onaj ko je dao najbolju ponudu, dobija i oglasni prostor.

To, međutim, nije sve, jer Google uzima u obzir i relevantnost strane na kojoj oglas treba da bude postavljen. Na primer, ako neki oglašivač ima stranu koja se bavi osiguranjem vozila, on će morati da ponudi manje da bi njegova strana, kao plaćeni oglas, izašla u vrhu pretrage kada neko “gugla” termin “osiguranje vozila”, nego što bi morao da ponudi oglašivač koji se na strani bavi osiguranjima uopšte.

I kad god se pokrene priča o pretragama, tako se i u slučaju Google-a dođe do pitanja privatnosti i korišćenja podataka korisnika neta. Google, naravno, ljubomorno čuva informacije o tome kako njegovi pretraživači određuju prioritete pri pretragama na vebu. Kad god koristite Google, bez obzira na to da li tražite informacije o nečijem finansijskom poslovanju ili o vremenskoj prognozi, dobijate rezultate pretrage koje je generisao Google-ov algoritam. On pokušava da obezbedi najrelevatnije rezultate za vaš upit, ali istovrmeno vam preko AdWords oglašivača sugeriše i još neke
stranice koje biste mogli da posetite.
shutterstock_281147924
AdWords pokriva praktično celokupnu Google-ovu “imovinu na vebu”. Svaki preporučeni sajt koji vidite kada se ulogujete na Gmail, YouTube, Google Maps ili neki drugi njihov sajt, generisan je preko AdWords platforme. A da bi dobili najbolje mesto u Google oglasima, oglašivači moraju da ponude više od drugih oglašivača. Oni koji ponude više, nalaze se na vrhu liste, dok oni koji ne ponude dovoljno mogu i da se ne pojave na njoj.

Povezane vesti – Kako je Facebook postao najveća društvena mreža na svetu, možete pročitati ovde.

Oglašivači plaćaju Google-u svaki put kada neko klikne na njihovu reklamu. A vrednost klika, u zavisnosti od toga o čemu je reč, može da ide od nekoliko centi pa i do 50 dolara! Tu je i AdSense, program koji omogućava da se i na sajtovima koji nisu Google-ovi pojavljuju Google oglasi. Sistem prihodovanja je, manje više isti, s tim što ga u ovom slučaju Google deli sa vlasnikom sajta na kojem se oglas pojavio.

Koliko Google zarađuje od oglasa pokazuje i jedan frapantan podatak – u poslednjem kvartalu 2017. godine, od 27,77 milijardi dolara prihoda koje je imao Google, čak 24,1 milijarda došla je od oglašavanja! Ostali prihodi dolazi od raznih projekata koji nemaju veze sa oglašavanjem, a dolaze iz sfere onlajn, ali i iz oblasti oflajn biznisa.

U tu listu “ostalih prihoda” spadaju prihodi od povezanih internet, medijskih i cloud kompanija kao što su Play Store, Chromecast, Chromebooks, Android, Google Apps, i Google Cloud Platforma. Offline proijekti su, recimo, čuveni Google automobili bez vozača, Google naočare, ali i investicija u solarnu elektranu u pustinji Mohave.
shutterstock_232670773
No, ovi projekti su naišli na brojne kritike, zbog toga što, kako se procenjuje, samo povećavaju troškove, i umanjuju profit koji donosi osnovni biznis. I Google, međutim, zna nekada da „uprska“ stvari. Njihova najveća greška bila je kupovina kompanije Motorola Mobility 2011. godine za čak 12,5 milijardi dolara.

Do januara 2011. godine Google je već bio vlasnik najveće i najuspešnije platforme za pametne telefone – Android. Uprkos tome, odlučili su da kupe i Motorola Mobility, verujući da će na taj način doći do sinergije koja bi dodatno razvila Motorolin posao sa telefonima.

Ispostvailo se, međutim, da je to bio najveći poslovni promašaj Googla, koji je zapečaćen prodajom Motorole kompaniji Lenovo i to za svega 2,91 milijardu dolara. A sve se odigralo samo dve godine nakon što je Google istu firmu kupio za gotovo četiri puta više novca. Google je, doduše, ostao vlasnik većine od oko 17.000 patenata koje je dobio kupovinom Motorole.

Povezane vesti – Šta je WhatsApp-ova tajna uspeha i kako je aplikacija za kratak period dobila 250.000 korisnika, možete pročitati ovde

Google je nastao januara 1996. godine kao projekat dvojice postdiplomaca sa Stenforda – Lerija Pejdža i Sergeja Brina. Dok su dotatašnji pretraživači ređali rezultate pretrage na osnovu toga koliko se puta traženi termin pojavljuje na stranici, Pejdž i Brin su razmatrali sistem koji bi unapredio pretragu time što bi, zapravo, analizirao i odnos među veb sajtovima.

Ovu tehnologiju nazvali su „PageRank“, jer je relevatnost veb sajta određivana na osnovu broja stranica i na osnovu važnosti onih stranica koje su povezane sa originalnim sajtom. Taj sistem su u potom nazvali “BackRub”, jer je proveravao povratne veze kako bi odredio važnost sajta. Konačno, ime su promenili u Google, što dolazi od pogrešnog pisanja reči “googol”, koja označava broj pisan kao 1 iz kojeg sledi 100 nula, što je trebalo da istakne kako je u pitanju pretraživač osmišljen za davanje velikiog broj informacija.
shutterstock_552493561
Domen Google registrovan je 15. septembra 1997. godine, a kompanija je osnovana 4. septembra sledeće godine. Sedište joj se nalazilo u garaži Pejdžove i Brinove drugarice Suzan Vojčicki u Menlo Parku u Kaliforniji. Kao prvog zaposlenog unajmili su kolegu sa Stenforda Krega Salivena. Prvi kapital kompanija je dobila još i pre zvaničnog osnivanja avgusta 1998. godine,kada je Endi Behtolštajm, suosnivač San mikrosistema, uložio 100.000 dolara. Pare su, međutim, od još trojice bogatih investitora – od osnivača Amazona Džefa Bezosa, profesora informatike sa Stenforda Dejvida Čeritona i preduzetnika Rama Širama.

I svi oni zajedno, uključujući i osnivače, sakupiči su oko milion dolara, što im je omogućilo da otovre prvu kancelariju u Menlo Parku. Posle još nekoliko dodatnih investicija tokom 1999. godine, u Google se “slilo” još 25 miliona dolara, zahvaljujući, pored ostalogi investicijama Klajner Perkins i Sekvoja kapital, firmi poznatim po ulaganjima u poslslove sa visokim rizikom, ali i sa još većim profitnim potencijalom.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar