OD ČEGA ZARAĐUJE VIBER Pozivi, stikeri, igrice donose pare

Viber, vajber, zovi ga kako hoćeš, bitno je da je besplatan. Time se, verovatno, najčešće rukovodi većina od 1,073 milijardi korisnika ove aplikacije, dostupne u 193 zemlje sveta, na 32 jezika, koji je u proseku aktiviraju 12 puta na dan.

Prihod - da, profit - ne

Osnovno pitanje koje nas muči, kad god je u pitanju nešto što nam se nudi besplatno, jeste, kako taj što nam to nudi zarađuje? Ako to preformulišemo tako da se pitamo da li Viber, koji je od 2013. godine u vlasništvu japanske internet kompanije Rakuten (platili ga 900 miliona dolara), ostvaruje profit, kratak odgovor bio bi – ne! Tačnije, posluje sa gubicima.

To, međutim, ne znači da Viber ne donosi nikakve prihode. Problem je samo u tome što japanski internet gigant ne otkriva o kojim je sumama reč. Naime, poslednji finansijski izveštaj Rakutena za 2018. godinu uopšte ne izdvaja Viber kao stavku. Zbirni podaci koji se odnose na sektor „Internet servisa“, u okviru kojeg je i Viber, ali i Rakuten Mobile, pokazuju rast prihoda od 15,9 odsto, na oko 7,1 milijardi dolara. To deluje impresivno, ali veći deo toga, ipak, otpada na Rakuten Mobile, koji se udružio sa tradicionalnim operaterom KDDI.

Kako zarađuju

Ukratko, glavni prihod Viber obezbeđuje preko servisa Viber Out, koji omogućava međunarodne pozive po nižim cenam od onih koje nude klasični mobilni operateri. A jedan od razloga zbog čega su te cene niže je i taj što Viber funkcioniše kao VOIP servis (Voice Over Internet Protocol). Kad god vas, naime, neko zove iz inostranstva standardnom mobilnom vezom, a vi primite poziv preko Vibera, ova kompanija će na tom pozivu zaraditi nekoliko centi.

Sledeći izvor prihoda su stikeri, igrice, kao i razni drugi reklamni i promotivni servisi koje obezbeđuju. Viber naime, prodaje svoje stikere kako običnim korisnicima, tako i kompanijama, koje uz pomoć tematskih stikera žele da promovišu određeni proizvod, događaj ili cilj za koji se zalažu. Čak 30 odsto korisnika Vibera, dakle oko 300 miliona ljudi, stikere koristi svaki dan.

Osim toga, posle svakog završenog razgovora preko Vibera, vama će se na telefonu pojaviti i neka reklama. A viber će pare od oglašivača dobiti prvo za svako prkazivanje reklame, a potom i za svaki klik na nju.

Viber je, takođe, od 1. aprila počeo da naplaćuje i takozvane četbotove. Reč je, naime, o programima koji simuliraju konverzaciju između ljudi. Kompanije ih često koriste u svojim kol-centrima, u aplikacijama za internet trgovinu ili u onlajn igricama. Mnogi su taj potez ocenili kao kontroverzan. Kompanije koje koriste Viberove četbotove sada moraju da plaćaju 4.500 dolara mesečno, za slanje do 500.000 poruka svojim korisnicima. Cena se povećava na 6.500 dolara, za slanje do milion poruka mesečno.

Viber nije toliko popularan u SAD ili u zemljama Zapadne Ervope (preferiraju WhatsApp), koliko ga vole na istoku. Obožavaju ga, na primer, u Ukrajini, odakle dolazi čak 24,24 odsto prometa ove aplikacije. Vole ga i u Putinovoj Rusiji, odakle dolazi 18,59 odsto prometa. Treću i četvrtu poziciju drže Beolrusija i Vijetnam, a peta je, neverovatno, Bugarska, u kojoj se ostvaruje 3,49 odsto Viberovog ukupnog prometa.

Iako Viber trenutno ima više o milijardu korisnika, „samo“ 260 miliona njih ga aktivno koristi. A pod terminom „aktivno“ milslimo na one koji su aplikaciju koristili barem jednom u mesec dana.

Kako je počelo

Kompaniju Vajber medija su u Tel Avivu u Izraealu 1998. godine osnovali Talmon Marko i Igor Mezinik, koji su se upoznali tokom služenja vojnog roka, koji je u ovoj zemlji obavezan. Kompanijom su rukovodili iz Izraela, ali su ljudi koji su je razvijali uglavnom radili „na daljinu“ iz Belorusije. Pogađate, radna snaga tamo je bila jeftinija.

O tome kako je Facebook postao najveca drustvena mreza, čitajte ovde

Kompaniji su se uskoro pridružili Sani Maroli i Ofer Smoka. Njima četvorici, međutim, bilo je potrebno čak 15 godina da aplikaciju toliko podignu da bude prepoznatljiva i dovoljno atraktivna da bi je neko
kupio..

Te 2013. godine, kao što smo već rekli, japanska kompanija Rakuten, kupila je Viber za 900 miliona dolara. Prema rečima osnivača, Viber su osnovali prijatelji i njihove porodice. Srećom po Viber, reč je o vrlo imućnim prijateljima i porodicama koji su u njegovo stvaranje uložili 20 miliona dolara. A kada je do prodaje Japancima konačno došlo, porodica Šabtai, kao najveći investitor koji je držao 55,2 odsto akcija, zaradila je skoro 500 miliona dolara!