Klovn koji je ubijao dečake

Džon Vejn Gejsi je bio čovek na dobrom glasu u svom okruženju, imao je uspešnu karijeru i često je volontirao i pomagao drugima. Ispod te dobro osmišljene fasade krio se sadista i monstrum koji je silovao i ubio 33 dečaka.

Rođen je 17. marta 1942. godine u Čikagu. Bio je usamljeno dete jer su ga vršnjaci nerado prihvatali. Tokom celog detinjstva otac ga je verbalno i fizički zlostavljao i ponižavao. Kako bi pobegao od oca, 1962. godine je otišao u Las Vegas gde se zaposlio u mrtvačnici. To je bio prvi put da se susreo sa smrću. Jedne večeri, dok je bio sam u mrtvačnici, legao je u kovčeg nedavno preminulog tinejdžera i osetio seksualno uzbuđenje.

Nakon ovog iskustva vratio se kući, ali je ubrzo odlučio da se preseli u Ajovu. Prvo je radio kao menadžer restorana brze hrane, a kasnije je prihvatio posao ugovaranja i organizovanja građevinskih radova. U to vreme se zainteresovao i za politiku. Kao član lokalnog odbora Demokratske partije, bio je aktivan u raznim građanskim udruženjima i često je organizovao kulturne skupove.

Povezane vesti - Omađijani

Prvo ubistvo je počinio 1972. godine kada je na autobuskoj stanici u Čikagu pokupio tinejdžera Džeka Mekoja koji je tražio mesto gde bi prespavao. Ponudio mu je da provede noć u njegovoj kući. Kasnije je ispričao policiji da se ujutru probudio i zatekao mladića kako stoji u njegovoj spavaćoj sobi sa kuhinjskim nožem u ruci. Plašeći se da Mekoj hoće da ga ubije, skočio je na njega, oteo mu nož i ubo ga više puta. Ovo je bio trenutak otkrovenja za Gejsija. “Tada sam shvatio da je ubijanje vrhunsko zadovoljstvo”, ispričao je kasnije inspektorima.

Krajem 1975. godine priključio se lokalnom klubu “Jolly Jokers”, dobrotvornoj organizaciji čiji su se članovi oblačili kao klovnovi na raznim manifestacijama. Uglavnom su posećivali decu u bolnicama i ponekad se pojavljivali na dečjim rođendanima. Alter ego mu je bio Klovn Pogo. Iako nikada nije ubijao obučen kao Pogo, taj karakter je bio deo njegove ličnosti i često ga je slikao u svojoj zatvorskoj ćeliji.

Krajem sedamdesetih godina policija u Čikagu je našla tela dvojice mladića - Timotija O’Rurka i Frenka Landingina. Obojica su u grlu imala komad donjeg veša. Policija nije imala druge dokaze na telima i donji veš je bio jedini trag. Istraga nije napredovala sve dok u decembru 1978. godine nije nestao petnaestogodišnji Robert Pijest.

Robert je otišao sa posla u lokalnoj apoteci i nikada više nije viđen. Majci je javio da ide na razgovor za honorarni posao sa građevinskim preduzetnikom koji je ranije pravio neke police za apoteku. Policija je saznala da je pomenuti preduzetnik bio Džon Vejn Gejsi.

Gejsi je pristao da porazgovara sa policijom o Robertovom nestanku, ali se u stanici pojavio tek u tri sata posle ponoći, obučen u prljavu odeću. Ispričao je policajcima da mu se automobil zaglavio u blatu. Tvrdio je da se nije sastao sa Robertom Pijestom, ali je policija sumnjala u njegovu izjavu. Dalja istraga je pokazala da je Gejsi nekoliko godina pre toga bio u zatvoru u Ajovi zbog seksualnih odnosa sa maloletnikom. Takođe se otkrilo da se njegovo ime pominje u policijskim izveštajima u vezi sa nestankom dvojice tinejdžera, Džona Batkoviča i Gregorija Godzika, koji su radili za njega.

Povezane vesti - Žurka sa mrtvim roditeljima

Gejsi je odmah stavljen pod neprekidni policijski nadzor. Bio je arogantan i samouveren, pa je policajce koji su sedeli ispred kuće često pozivao unutra. Jedan od njih je, nakon što je ušao u kuću, osetio karakterističan miris ljudskog tela u fazi raspadanja. Odmah je tražio nalog za pretres kuće, u kojoj je nađeno 29 tela.

Dvadeset šest ih je bilo sakriveno u uzanom prostoru ispod kuće, a još tri su bila pokopana u dvorištu. Nađena je i jakna koju je Robert Pijest nosio onog dana kada je nestao.

Analizirajući ostatke tela, forenzičari su primetili da je žrtvama u grlo nabijana tkanina od komada donjeg veša, čarape i majice. Na ovaj način policija je Gejsija povezala i sa ubistvima Timotija O’Rurka i Frenka Landingina.

Povezane vesti - Možda nekud ipak plove

Džon Vejn Gejsi je uhapšen 21. decembra 1978. godine i optužen za 33 ubistva, uključujući ubistvo Džejmsa Mazara, čije je telo nađeno u reci nekoliko dana kasnije, kao i Roberta Pijesta, čije je telo nađeno 1979. godine. Obojica su imala tkaninu u grlu.

Na suđenju je pričao da je dečake vezivao lisicama pretvarajući se da izvodi mađioničarski trik, a da ih je potom davio dok ih je silovao. Proglašen je krivim po svim tačkama optužnice i pogubljen je 9. maja 1994. godine. Šest njegovih žrtava je do danas ostalo neidentifikovano.