POKAJANJE POKAJNIKA: Kokainski rat, krvna i narko osveta

Da nije bilo svedočenja Ljubiše Buhe Čumeta, danas možda ne bismo ni znali ko je ubio premijera Zorana Đinđića - kaže za "Ekspres" nekadašnji sudija i portparol Specijalnog suda, a sada advokat Maja Kovačević Tomić.

I upravo je ova rečenica suština značaja institucije svedoka saradnika u postupcima protiv organizovanog kriminala. A svedoka saradnika je od 2003. godine bilo, kao i postupaka protiv organizovanog kriminala, i nosilaca organizovanog kriminala. Od suđenja za ubistvo premijera Đinđića, za ubistvo Ivana Stambolića, protiv Sretena Jocića, Darka Šarića, za ubistvo Nikole Bojovića.

Organizovani kriminal i sada trese Balkan. Na sceni podzemlja su kavački i škaljarski klanovi, klan Luke Bojovića pod patronatom Filipa Koraća, samo što je zainteresovanih za ulogu svedoka saradnika, odnosno mafijaša pokajnika sve manje. Bespoštedni kokainski rat, krvna i narko osveta u kojima se ubistvo naređuje svetlosnom brzinom, ipak su prevagnuli u odabiru mogućeg pokajanja. Na štetu pravde, strah za sopstveni život i živote porodice ipak su jedina i najvažnija mera odlučivanja.

A gde su danas dosadašnji mafijaši pokajnici? Jedan je odluku da ne uđe u program zaštite platio glavom, drugom je imovina non-stop na meti osvete, ubijen mu je rođak. Najvažniji srpski zaštićeni svedok je svojom odlukom bez policijske zaštite i tvrdi da je pod stalnim rizikom. Ostali su ispoštovali pravila, neki su čak promenili ime, lični opis i uglavnom ih nema nigde, što je i suština dobre zaštite.

"Svedoci saradnici su krucijalni za borbu protiv organizovanog kriminala, i oni su suštinski najbitniji. Organizovani kriminal po definiciji podrazumeva da je dobro organizovan, a samim tim i dobro zaštićen. Zašto? Zato što oni žele da zaštite svoj novac i tu zaštitu traže u državnim institucijama, u policiji, sudu, tužilaštvu. Sa tom zaštitom utiču na poluge vlasti, na poluge sile, i zato je njihov kriminal i težak za otkrivanje i za dokazivanje. U takvim situacijama se pokazuje moć svedoka saradnika jer je bitno da upravo neko iz organizovane kriminalne grupe bude spreman da o tome progovori i svedoči", kaže Kovačevićeva.

Institucija svedoka saradnika u Srbiji je uvedena po italijanskom modelu koji je na Apeninskom poluostrvu još osamdesetih godina prvi primenio čuveni general Karla Alberta dala Kjeze u borbi protiv tamošnjeg, u to doba razvijenog terorizma u kojem su najznačajniju ulogu imale levičarske "Crvene brigade". Pobedu nad njima general Dala Kjeze je izveo zahvaljujući upravo vođama mafije koji su predali informacije o kretanju, skrovištima i članovima "Crvene brigade". General je zatim 1982. poslat na Siciliju gde je po istom principu trebalo da se upusti u borbu sa mafijom, ali ga je taj zadatak koštao života. Njega, njegovu suprugu Emanuelu Seti Kararo i telohranitelja Domenika Rusoa ubili su članovi mafije u oktobru iste godine.

U to vreme, sicilijanska mafija još se držala samo poluostrva, sa jakom ekspoziturom u Americi. Ali kada su pokušali širenje na centralnu Italiju, koju su naravno pratile i likvidacije po većim gradovima, za rimske vlasti su prevršili meru tolerancije. I krenula su hapšenja i suđenja sa svedocima saradnicima, od kojih je najpoznatiji mafijaški pokajnik bio mafijaški vođa Tomaso Busketa. Njegova saradnja sa čuvenim italijanskim tužiocem Đovanijem Falkoneom, koja je počela 1984, dovela je do spektakularnog Maxi-suđenja završenog utamničenjem nekoliko stotina mafijaša.

Tako je institucija zaštićenog svedoka uništila sicilijansku mafiju. Falkone i sudija Paola Borselini su tu borbu, kao i njihov prethodnik, general Dala Kjeza platili glavom. Obojica su ubijeni 1992. godine. Godinu dana kasnije uhapšen je naručilac oba zločina - Salvatore Toto Rina, mafijaški bos iz Korleonea, čiji je hapšenje i označilo kraj sicilijanske mafije.

U Srbiji institucija svedoka saradnika uvedena je Zakonom o borbi protiv organizovanog kriminala, koji je uz opstrukcije donet tek u decembru 2002. godine. Početkom marta 2003. imenovan je prvi specijalni tužilac Jovan Prijić, a 12. marta ubijen je premijer Zoran Đinđić.

"Ljubiša Buha Čume se već pre toga nudio za svedoka saradnika protiv zemunskog klana i JSO. Pobegao je iz Srbije za Slovačku i čekao da se donese zakon. On nije imao saznanja da će premijer Đinđić biti ubijen, ali je znao sve o otmicama i ubistvima koje su "zemunci" počinili. Znao je za njihovu saradnju sa JSO i Miloradom Ulemekom Legijom, znao je da imaju podršku policijskog inspektora Slobodana Pažina, koji ih je učio kako da bezbedno koriste mobilne telefone. Tužilac Prijić je otišao kod Čumeta u Slovačku i 11. marta se vratio sa zapisnikom. U naredna dva, tri dana je trebalo da svi budu pohapšeni. Ali već sutradan oko 12.30 sati premijer Đinđić je ubijen. Oko 16.30 sati je već bila objavljena prva poternica, koja je sutradan bila kompletirana. Kako se znalo da su oni? Upravo na osnovu Čumetove priče o povezanosti zemunskog klana i JSO. Pa Legija je izveo JSO na protest baš onog dana kada je trebalo da svedoči na suđenju za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali. Već tada mu je bilo jasno da je mogao da završi ne kao svedok, već kao okrivljeni. Posle Čumeta, u postupak su ušli i drugi zaštićeni svedoci - Zoran Vukojević, Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutava i na kraju Dejan Milenković Bagzi. Vukojević i Suvajdžić su dali informacije o pripremama samog atentata, kao i prethodnim pokušajima na Kopaoniku i na auto-putu. Milenković je više govorio o onome šta se dešavalo posle ubistva premijera", kaže Kovačevićeva.

Povezane vesti - RAT KAVAČA I ŠKALJARA: Još jedna krvava osveta u kokainskom obračunu

Vukojević je saradnju sa tužilaštvom platio na najskuplji mogući način. Ne samo da je ubijen, nego je zverski i brutalno mučen pre ubistva i na kraju zapaljen. Ulazak u program zaštite svedoka nije hteo da potpiše.

Đura Mutavi i Bagzi su ušli u program zaštite svedoka i po tadašnjem zakonu, kao svedocima saradnicima su im oproštena sva krivična dela. I posle toga su nestali. Obojica su se u javnosti pojavili samo još jednom, 2016. godine na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije. Bagzi je na suđenju ispričao da su članovi zemunskog klana trebali da ubiju pripadnike DB-a Ratka Romića i Miroslava Kuraka jer su njih dvojica ubili Ćuruviju. Po Bagzijevoj priči, to naređenje im je dao Dušan Spasojević, a po nalogu Legije. Posle izvesnog vremena Spasojević im je rekao "da ne treba da se ide u realizaciju ubistva" jer je Legija kontaktirao sa Kurakom i Romićem i sa njima napravio dogovor. Bagzijevu priču potvrdio je i Đura Mutavi, koji je u programu zaštite promenio ime u Mladen Đurić, a koji je na suđenju za ubistvo Ćuruvije rekao i da zemunski klan stoji iza ubistava bivšeg direktora JAT-a Živorada - Žike Petrovića i generalnog sekretara JUL-a Miroslava Todorovića Kundaka.

Za razliku od Mutavog i Bagzija, Čume je kao i Zoran Vukojević odbio da uđe u program zaštite svedoka. Ipak je od države dugo godina imao policijsku zaštitu, ali mu je ona 2014. godine ukinuta. Od tada Čume je u zatvoru proveo više od dve godine zbog ugrožavanja sigurnosti i pretnji bivšoj supruzi i pripadniku njenog obezbeđenja. Pre nekoliko dana uhapšeni su mu sin i bratanac, u kako Čume tvrdi nameštenoj akciji muškarca koji ga je danima pratio.

Svedok saradnik o kome se najmanje zna svakako je Nenad Šare, zvani Škene, nekadašnji pripadnik JSO koji je radio kao šef obezbeđenja Milorada Ulemeka Legije. Šare je ostao upamćen sa snimka na Fruškoj gori gde je 29. marta 2003. u jeku akcije "Sablja" policiji pokazao gde je zakopano telo ubijenog Ivana Stambolića, nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbi je o čijoj se sudbini nije znalo ništa od 25. avgusta 2000, kada je pod misterioznim okolnostima nestao. Tek je Šare, koji je na Fruškoj gori na svoj zahtev i u strahu za svoju i bezbednost porodice bio maskiran fantomkom, ispričao kako su pripadnici JSO, među kojima je bio i on, oteli Stambolića, a zatim ga odvezli na Frušku goru gde je i ubijen i bačen u jamu sa živim krečom.

Povezane vesti - OBOREN REKORD: Zaplena za novi rat podzemlja

Posle Fruške gore, Šare se u ulozi svedoka saradnika pojavio samo još na suđenju za ubistvo Stambolića, gde je svedočio iza za javnost zatvorenih vrata.

O Šaretu posle toga u javnosti nije bilo ni reči, zbog čega se pretpostavlja da je ovaj svedok saradnik promenio identitet, a verovatno i zemlju prebivališta. S obzirom na specijalne sposobnosti, moguće je i da je našao posao u nekoj drugoj državi, što je moguća praksa u programu zaštite svedoka.

"Naravno da su neki svedoci saradnici prebačeni u inostranstvo. Za uzvrat, Srbija je primala strane svedoke saradnike na čuvanje. To je mera njihove bolje bezbednosti", kaže Maja Kovačević Tomić.

Holandija zaštitila Đorđevića

Zoran Đorđević, glavni svedok protiv Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam u postupku u kom je osuđen za podstrekavanje na ubistvo Gorana Marjanovića, dobio je 2006. godine zaštitu Holandije jer je tadašnji specijalni tužilac Slobodan Radovanović odbio da ga uvede u program, dok je sa druge strane Jocić bio pušten da se brani sa slobode uz kauciju od tada neverovatnih 300.000 evra. Holandija je za razliku od Srbije bila zainteresovana da Jocića vidi iza rešetaka.

Da svedoči protiv Jocića, Đorđević je dobio priliku 2009. godine nakon što je Jocić ponovo uhapšen, a u svedočenju video linkom osim za podstrekavanje na ubistvo Marjanovića, Đorđević je tada rekao i da je Jocić 1996. godine naredio ubistvo policijskog inspektora Dragana Radišića.

Jocić je za podstrekavanje na ubistvo Marjanovića, kada je ubijena i Marjanovićeva devojka Jelena Đorđević, osuđen na trinaest i po godina zatvora, dok se o sudbini Đorđevića posle svedočenja ne zna ništa.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...