Tuđman je bio legitimna meta

I Banski dvori i Franjo Tuđman su 7. oktobra 1991. godine bili legitimni vojni objekat i meta dejstva u ratu dve zaraćene strane. Tuđman se u tom momentu nalazio na čelu paravojne formacije - terorističke snage koja je predstavljala zaraćenu stranu. Njemu su u tom momentu vojnici čuvali kabinet. Sa materijalnim dokazima i bez njih, čak i uz priznanje generala Ljubomira Bajića da je organizovao raketni napad na Banske dvore, tu nema krivičnog dela „ratni zločin protiv civilnog stanovništva i pokušaj ubistva predstavnika najviših državnih organa”. Od trenutka kada započnu sukobi, koje tretira Ženevska konvencija, ubistvo pripadnika druge zaraćene strane nije protivpravno delo. U ratu nije krivično delo ubiti pripadnika druge strane - kaže za “Ekspres” advokat Dušan Bratić, zastupnik generala Bajića, odnedavno prvooptuženog na optužnici hrvatskog državnog tužilaštva za čuveni raketni napad na Banske dvore, koji je za cilj imao eliminaciju Franje Tuđmana, tada predsednika Socijalističke Republike Hrvatske u okviru SFRJ.

Hrvatskog tužilaštvo je u ovom slučaju podiglo optužnicu protiv šestorice starešina tadašnje JNA, na čelu sa generalom Bajićem, tada komandantom Petog vazduhoplovnog korpusa sa zonom odgovornosti u Sloveniji, Hrvatskoj i delom Bosne. Nakon pokretanja istrage 2017, general Bajić je srpskim medijima javno priznao da je on organizovao napad na Banske dvore, vodeći se komandnim geslom da se “zmija bije ravno u glavu”, dok je za ostale optužene, u to vreme majore, rekao da su samo izvršavali njegova naređenja, i da bi u suprotnom odgovarali pred vojnim sudom. Na optužnici, pored generala Bajića, jesu Slobodan Jeremić, načelnik u protivvazdušnoj odbrani, Đuro Miličević, načelnik 105. lovačkog bombarderskog puka, Čedomir Čedo Knežević, referent Kontraobaveštajne službe Ratnog vazduhoplovstva, i piloti Ratko Dopuđa i Davor Lukić. U napadu na Banske dvore, prema optužnici hrvatskog tužilaštva, učestvovala su dva aviona, a u njihovim dejstvima poginuo je jedan civil, Marko Mihić, dok su Tuđman, kao i njegovi gosti Stjepan Mesić i Ante Marković izbegli tragediju tako što su neplanirano, minut pre napada napustili svečanu salu i otišli u drugu prostoriju.

Slučajnost?

Ceo ovaj slučaj, kako objašnjava advokat Bratić, tapkao je u mestu, bez ikakve istrage i imena eventualnih osumnjičenih sve do 2016. godine, kada je u jednoj televizijskoj emisiji penzionisani general Aca Dimitrijević, nekadašnji načelnik Uprave bezbednosti koji je smenjen pred NATO agresiju, javno rekao da je napad na Banske dvore bila “akcija oficira zanesenjaka koji su mislili da će tako da reše jugoslovensku krizu. Neki od njih sada sede u Narodnoj skupštini kao poslanici, a akciju su izveli ovi koji su podržavali Miku Šprajca (generala Božu Stevanovića)”.

-Ne znam zašto je to rekao general Dimitrijević, ali ja u slučajnosti ne verujem - kaže advokat Bratić.

Povezane vesti - ALEKSANDAR RADIĆ O SLUČAJU ” BANSKI DVORI”: Hrvatska želi da osnaži svoje viđenje sukoba 1990-tih

U svakom slučaju, hrvatske službe, a posebno Ambasada Hrvatske u Srbiji, odmah su reagovale na reči generala Dimitrijevića, veruje advokat Bratić.

-Samo prostim uvidom u internet stranicu Skupštine došli su do imena poslanika Slobodana Jeremića, uz čije ime je stajao i čin – pukovnik u penziji.

Jeremić je inače važio za jednog od najboljih pilota supersonične avijacije i bio je načelnik operativnog odeljenja u komandi ratnog vazduhoplovstva.

-A onda su hrvatske službe iz svoje arhive iskopale iskaz Mustafe Čendića, bivšeg majora JNA, koji je 1991. postavljen za šefa Odseka za unutrašnjeg neprijatelja u Odeljenju bezbednosne komande ratnog vazduhoplovstva. Pod njim su bile sve jedinice ratnog vazduhoplovstva cele Jugoslavije. Čendić je bio opasan čovek, harao je Kosovom, uspevao je da prodre u najtajnije ćelije tadašnje iridente. U aprilu 1992. godine je prodao stan u Beogradu i pobegao iz JNA. Tajno, preko Vranja ga je prihvatio šef novoformirane vojne Službe bezbednosti u Makedoniji, jedan bivši pukovnik JNA, a onda je u dogovoru sa makedonskom službom prebačen u Sloveniju… Međutim slovenačka služba ga je uhapsila i predala Hrvatima 1994. godine, kada on tamošnjoj službi i daje na desetine sati iskaza, na okolnosti njegovog i rada Kontraobaveštajne službe na teritoriji Kosova, BiH, Srbije Hrvatske… Inače, on je čovek koji je 1991. godine u Tuzli eksplozivom podigao u vazduh kamion Harisu Ređiću, osnivaču SDA…I u tom iskazu 1994. godine Čendić je pričao i o napadu na Banske dvore. Rekao je da je dva dana posle napada, u restoranu u Domu vazduhoplovstva u Zemunu sedeo sa pilotom Slobodanom Jeremićem i sa okrivljenim bezbednjakom Čedomirom Kneževićem. Tvrdio je da su se njih dvojica njemu pohvalila da su učestvovali u napadu na Banske dvore. Tvrdio je da je Knežević, koji nije pilot, sedeo na mestu kopilota u Jovanovićevom avionu i da je njegova uloga bila da mu pokaže lokaciju Banskih dvora. Za drugog pilota je rekao da ne zna ko je, ali da su Jeremić i Knežević u tom razgovoru pominjali nekog Dopuđu… - kaže advokat Bratić.

Iskaz Mustafe Čendića bila je nit za dalju istragu hrvatskih službi.

Foto: EPA/ROBERT RAJTIC

Haška presuda

-A onda je 2017. godine Haški sud osudio hrvatske generale za zločine u Herceg-Bosni. Čuveni slučaj trovanja generala Slobodana Praljka, ali još važniji jer je tom presudom Franjo Tuđman označen kao pripadnik udruženog zločinačkog poduhvata. Znači, on je ratni zločinac, jedini koji je tako označen od svih predsednika bivših republika SFRJ. Da bi neutralisali negativne efekte ove presude u svom, ali i u javnom mnjenju u okruženju, tadašnji politički vrh Hrvatske na čelu sa Kolindom Grabar-Kitarović naređuje da se odmah pokrene zvanična istraga napada na Banske dvore… Tako dolaze do svedoka Tihomira Pezelja, Hrvata koji je iz JNA pobegao na njihovu stranu, a koji je tužilaštvu dao izjavu da je 7. oktobra 1991. godine video da su sa Aerodroma “Udbine” poletela dva aviona, da ih nije bilo ceo dan i da je nemoguće da su toliko dugo bili u vazduhu zbog goriva, da su se vratili kasno popodne, ali da nije video ko su piloti i da ne zna da li su išli na Banske dvore ili negde drugde… Drugi svedok im je Amadeo Mandić, Hrvat iz Bosne, koji je takođe pobegao na njihovu stranu. Sada je penzionisani oficir koji je hrvatskom tužilaštvu ispričao da je od jednog pilota iz Beograda čuo da su avioni sa “Udbine” učestvovali u napadu na Banske dvore, i da je od njega čuo i koji su to piloti, ali je taj imenovani pilot u Beogradu dao pisanu, overenu izjavu da nikada sa Mandićem nije razgovarao, da ništa ne zna o napadu na Banske dvore i da je spreman da o tome svedoči pred sudom - kaže advokat Bratić.

Povezane vesti - SRPSKI ADVOKATI TVRDE: Imamo dokaze protiv dvojice hrvatskih vojnih pilota zbog raketiranja srpskih civila 1995. u Oluji

Prema njegovim rečima, hrvatsko tužilaštvo najviše se oslanja na iskaz svedoka Dušana Radakovića, ali je i iskaz ovog svedoka pao u vodu.

-Radaković je bio oficir na Aerodromu “Udbine”, zadužen za tehničku ispravnost aviona i naoružanje. I on je 2017. godine svedočio da su 7. oktobra na “Udbine” sletela dvojica civila, čiji je izgled opisao kao pilote Dopuđu i Lukića, i da ga je nakon njihovog odlaska sada okrivljeni Đuro Miličević, načelnik štaba, pitao šta imaju na raspolaganju od naoružanih aviona, kao i da mu je sutradan jedan od oružara rekao: ”Šefe, znaš li gde su juče leteli ovi naši? Na Banske dvore.” Inače, Radaković je od Hrvatske dobio stan u Zadru, koji mu je sada, zbog nezakonite dodele, u postupku oduzimanja. Naredne godine je Radaković došao u Beograd kako bi uzeo 120.000 evra od prodaje stana na Bežanijskoj kosi koji je dobio od JNA. Tada je pričao sa mnom, rekao mi je da ga je na takav iskaz nagovorio Jadranko Karlušić, načelnik Sektora vojnopolicijskih poslova Hrvatske, i da je dao lažan iskaz. Taj lažni iskaz je promenio 2019. godine, kada je u Zagrebu kod tužioca rekao da zna da se tih dana letelo sa “Udbine”, ali da precizno ne zna da li se letelo 7. oktobra 1991, kao i da je Đuri Miličeviću svakodnevno referisao o naoružanju i ispravnosti aviona, kao i da su civili svakodnevno dolazili na “Udbine” - kaže advokat Bratić.

U međuvremenu, 2017. general Bajić je najpre na televiziji, a zatim i u štampanim medijima dao izjavu u kojoj je priznao da je organizovao napad na Banske dvore, a hrvatsko tužilaštvo je zatim na zvaničnoj konferenciji za novinare, koju su vodili tužilac za ratne zločine i spomenuti Jadranko Karlušić, saopštilo podatke o podizanju krivične prijave. General Bajić se i tada oglasio rečima da je napad na Banske dvore organizovao svesno i da zna zbog čega je to uradio.

-Imao sam pod svojom komandom nekoliko hiljada vojnika, podoficira, oficira. Znam šta su oni trpeli i šta im se spremalo… Meni je žao gubitka tog jednog života, ali zna se ko je bio meta. Onaj koji je rekao da Srbe treba udariti da praktično nestanu, da je srećan da mu žena nije Jevrejka i da rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije želela jer je samo tako mogla da ostvari samostalnost. Da postane nezavisna država - rekao je general Bajić.

Foto: EPA/ROBERT RAJTIC

On je tada rekao i da na pitanja hrvatskih pravosudnih organa neće odgovarati.

-Ja imam svoju državu, svoju otadžbinu, imam njene institucije i njima se stavljam na raspolaganje - rekao je general Bajić.

U daljem postupku, hrvatsko tužilaštvo putem međunarodne pravne pomoći upućene Višem sudu u Beogradu poslalo je osumnjičenima pozive da im se uruči rešenje o sprovođenju istrage, kao i poziv da 6. septembra 2018. dođu na saslušanje u Zagreb.

-Sudija Milan Dilparić pritom osumnjičenima nije uručio i rešenje o pritvoru koje je hrvatsko tužilaštvo donelo istog dana kada je i pokrenulo istragu. Za njima je svima tog dana raspisana i međunarodna poternica. Njemu to hrvatsko tužilaštvo nije ni poslalo, ali to je značilo da osumnjičene ne zovu u Zagreb na saslušanje, već da ih već na Batrovcima čeka hapšenje - kaže advokat Bratić.

Zamka u Zagrebu

Budući da se osumnjičeni nisu pojavili na saslušanju u Zagrebu, tamošnje tužilaštvo od našeg suda zatražilo je njihovo saslušanje u Beogradu.

-U oktobru 2018. svi oni su se pojavili na saslušanju, kome je prisustvovao i hrvatski tužilac Jurica Ilić. Osumnjičeni su najpre od sudije Dilparića tražili da im rešenje o istrazi uruči na srpskom jeziku i na ćirilici, što je sudija Dilparić odbio uz podsmeh i konstataciju da će im on prevesti hrvatsko rešenje na čistom šumadijskom jeziku… Tako je sudija Dilparić čitao i prevodio hrvatsko rešenje o istrazi, ali je osumnjičenima, od kojih ja branim sve osim pilota Lukića, odbio da pripreme odbranu sa braniocem, odnosno sa mnom, koji sam takođe prvi put čuo navode istrage, budući da sam i ja ranije odbio da primim rešenje koje nije prevedeno na srpski jezik i napisano ćirilicom… To saslušanje završeno je izjavom osumnjičenih da ne mogu da govore o upotrebi jedinice dok ne budu oslobođeni čuvanja vojne tajne. Ali ne radi se tu samo o slučaju napada na Banske dvore, tu ima mnogih drugih okolnosti koje se tiču pripadnika jedinice, rejona razmeštanja, vremena u kome je jedinica bila u Hrvatskoj, drugih pripadnika jedinice, drugih zadataka. Naša realna sumnja ja da bi hrvatska služba tako dobila ne samo saznanja o napadu na Banske dvore već i brojna druga saznanja o 105. puku - kaže advokat Bratić.

Povezane vesti - GENERAL LJUBOMIR BAJIĆ O RAKETIRANJU BANSKIH DVORA: Zagreb sa istragom pokušava da skrene pažnju sa haške presude

On kaže da sada, posle podizanja optužnice u ovom slučaju osim televizijskog priznanja generala Bajića da je on organizovao napad, nema drugih dokaza koji bi ukazali na ostale okrivljene kao učesnike napada.

-Bajić je osećao moralnu obavezu da to kaže u trenutku kada su svi mediji objavili da su on i piloti izveli napad na Banske dvore. On je imao 150 pilota, izdavao im je borbene zadatke i osećao je moralnu obavezu da se ne krije, zato se isprsio i rekao: “Ja sam i na to sam imao pravo”. Ali, mi ne znamo ko je učestvovao u tom napadu. Nema nijednog dokaza, niti svedoka koji bi konkretno ukazao na Jeremića, Kneževića, Miličevića, Dopuđu i Lukića. Ja, kao njihov branilac tvrdim da niko od njih nema veze sa napadom na Banske dvore - kaže advokat Bratić.

U odbranu generala Bajića, advokat Bratić navodi i da je on danima pre napada na Banske dvore upozoravao i Tuđmana i hrvatskog načelnika generalštaba, generala Antuna Tusu da prestanu sa oružanim napadima na objekte JNA, kao i sa ubistvima pripadnika JNA.

-Rekao im je da će im u suprotnom biti energično uzvraćeno. Ali su oni nastavili. Noć uoči napada, hrvatske “zenge” su izvele napad na kasarnu u selu Vrba na Velikoj buni na Baniji. Dvadeset dana su vršili napade na kasarnu, koja se branila. Unutra su bile starešine JNA, vojska, ali i civili, žene i deca starešina koje su pobegli tu da sačuvaju živu glavu. Bajićeva avijacija ih je helikopterima snabdevala hranom i vodom. Tu noć, pred napad na Banske dvore, “zenge” su zauzele kasarnu. Bajićeva avijacija nije mogla da poleti zbog nevremena i Hrvati su zarobili celu kasarnu - kaže advokat Bratić.

Imamo dokaze da nastradali Mihić nije bio civil

Marko Mihić je jedina žrtva napada na Banske dvore i prema optužnici hrvatskog tužilaštva bio je civil.

-Mihić je poginuo na ulazu u Operativni centar hrvatske vojske, njihov generalštab, u ulici pored, od gelera. Mi imamo dokaze da nastradali Mihić nije bio civil. On je bio pripadnik druge zaraćene strane koji je tog 7. oktobra 1991. godine samo bio u civilnom odelu, ali nije bio civil - kaže advokat Bratić.

Sudija prekoračio ovlašćenja

Advokat Dušan Bratić tvrdi za “Ekspres” i da je između hrvatskog tužioca Jurice Ilića i sudije beogradskog Višeg suda Milana Dilparića postojalo privatno dopisivanje mejlom, kojim su prekoračene granice službenih ovlašćenja.

-Postojala je opasnost da hrvatskom tužilaštvu prođu rokovi za podizanje optužnice jer nisu uspeli da okončaju istragu, pa je tužilac Ilić od sudije Dilparića tražio saslušanje dvojice svedoka, pukovnika u penziji, koji navodno moraju da znaju sve o napadu na Banske dvore. Sudija Dilparić je te svedoke bukvalno jurio i ranije, samo da hrvatskom tužilaštvu ne propadnu rokovi, a pritom su ta dvojica svedoka ranije dali izjave hrvatskoj službi u kojima su jasno rekli da ne znaju ništa, i tužilac Ilić je to znao - kaže advokat Bratić.

Osuđen u Italiji

General Ljubomir Bajić je, na osnovu komandne odgovornosti, presudom italijanskog suda osuđen na 28 godina zatvora zbog obaranja helikoptera Evropske ekonomske zajednice 1992. u Hrvatskoj kada su poginula četvorica italijanskih diplomata i jedan francuski pripadnik vojske.

-Postupili smo onako kao što u ratu postupa svaka vojska. Mi uopšte nismo znali da je to helikopter. Nismo znali ni čiji je. Mi smo na ekranu imali neidentifikovan objekat koji je leteo iz Mađarske u Hrvatsku, prema Bihaću. To im je bio kurs. A jedan od principa protivvazdušne odbrane je da se u zaštiti objekata i teritorije cilj uništi što dalje od objekta zaštite teritorije. Prema tome, to je za nas bio legitimni cilj - rekao je medijima general Bajić 2017. godine. Od tada se javno nije oglašavao. I kako reče, i neće.