Scena
16.04.2024. 21:05
Nebojša Jevrić

Intervju

Blagoje Baković: "Nagrade sve više ne znače ništa"

Blagoje Baković
Izvor: Rajko Karišić

Blagoje Baković rođen je 4. aprila 1957. godine u Bojištima. Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja među kоjima su i Vukova nagrada, nagrada KPZ Vojvodine, “Kočićevo pero“, “Milica Stojadinović Srpkinja“, “Zlatno pero“, “Zlatni vitez“.

Vlada Republike Srbije 2013. godine dodelila mu je priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, a dobio je i Vidovdansku pjesničku povelju, “Lenkin prsten“, nagradu “Zaharije Orfelin“, Orden Svetog Despota Stefana Lazarevića, nagrade “Filip Višnjić“, “Branko Ćopić“, Zmajevu nagradu 2020. godine.

U okviru Antologije srpske poezije dvadesetog veka na ruskom jeziku zastupljen je sa 50 pesama, a priređivač je Andrej Bazilevski.

Pesme su mu prevođene na dvadeset osam jezika.

Zastupljen je u više od pedeset antologija naše poezije na srpskom i stranim jezicima. Njegova dela su, više od dvadeset godina, zastupljena u lektiri i čitankama. Osim poezije, piše i esejistiku. Živi u Vrbasu.

Šta Vama znače te silne nagrade koje ste dobili. Da li odgone sumnje koje muče svakog stvaraoca?

"Najveća nagrada koja može da se dogodi jednom stvaraocu jeste dar koji dobije od Neba. A najlepši događaj u toj nagradi jeste, ako se pesniku dogodi, a ja duboko negde verujem da se to meni dogodilo, da pevam po meri svoga dara. Na samom početku, u prvim svojim knjigama, nisam osećao i znao ono što sada znam i osećam. Jer, pevajući, čovek nešto sazna o pevanju. I što duže peva, tajna pevanja mu postaje nekako sve nejasno jasnija. Za početke pevanja uvek se vezuje uticaj takozvane lektire. U ranom detinjstvu ja tu lektiru nisam imao u obliku knjiga, ali, ja sam prvo kroz svoju lektiru hodao. Beše to otvorena knjiga livada i šuma, potoka, proplanaka, reka, sve ono što je Jedini i najveći Pesnik zabeležio u tu otvorenu svesku. Sa bezbroj nemuštih na još veći broj nemuštijih pesama beše prevedena ta njegova knjiga. Tako da kada sam se dokopao prvih, ovih naših ljudskih knjiga koje imaju svoje korice i svoje stranice, ja sam osetio da sam sve te pesme čitao hodajući kroz njih, gledajući ih i slušajući. Onda sam se, sledujući tom očarenju i tim zanosom prve lektire usudio da i ja uzmem pero i da iz Njegove knjige prepevavam ove svoje male takozvane pesničke knjige. Ali taj osećaj ne umanjuje osećaj čina stvaralaštva. Jer je Stvaralac toliko milostiv da sam i sam osetio volšebnu lepotu stvaranja i divotu stvaralačkog poznanja. Kad sam te prve pesme Radičevića, Zmaja, narodnih pevača, Podrugovića, Višnjića, Starca Milije i ostalih počeo da usvajam i čitam, i sam sam video da su oni nastavili pesmu prvog pesnika. Ja mu dođem neka treća ruka koja se usudila da, po meri svoga dara zagledan u te pesnike i te pesme, usudi se da peva svoju pesmu i da dobije status pesnika.

A nagrade o kojima me pitate i izdanja koja pominjete i rasterivanje sumnje, da li je to što zapisujem pesma ili nije, to nema neke naročite veze sa ovim o čemu smo do sada govorili, ali to ne znači da o nagradama ne treba progovoriti koju reč. Nagrade u ovom smislu vašeg pitanja sve više ne znače gotovo ništa. Hoću reći, ako neko veruje da će mu nagrade doneti i pokriti onaj kvalitet koga nema u njegovome daru i služenju tom svom daru, ni nagrade mu ništa pomoći neće.

Tu skoro sam pričao o nagradama sa jednom svojom prijateljicom, Ruskinjom, ona mi reče da kod Rusa postoji jedna izreka koja glasi ovako: ’Gospode, pomozi talentovanima, netalentovani će se snaći sami.’ Dakle, srazmerno količini netalenta koju autori knjiga ostavljaju u svojim delima i nedelima vidimo povećani trud samog tog autora i njegovih klanova da mu pribave što više nagrada ne bi li ubedili čitaoce i članove žirija da toj gomili nagrada dodaju još koju kako bi njihov autor ušao u takozvani epicentar književnog života.“

Šta znači naći se pod uveličavajućim staklima javnosti?

“Zavisi šta podrazumevamo pod uveličavajućim staklima javnosti. Sve se odnekud nadam da te nagrade koje su mi do sada dodeljene nisu mi dodeljene ni zato što sam na takozvanom društvenom položaju, niti što sam urednik, niti što sam član bilo kojeg žirija. Utehu mi donosi pomisao da su oni koji su donosili te odluke gledali u moje knjige, a ne nekud pored njih u neku nesigurnu sumaglicu koja nije ništa drugo nego podmetanje i prevara.“

Biti pesnik – da li je to zanimanje ili poslanje?

“Zrake zemaljskog poslanja i onostranog postojanja poezija naslućuje u svojoj viziji i bavi se tim postojanjem, kako sami rekoste. Držim da poezija nije u rečima. Nije u telu jezika. U rečima, to jeste u jeziku, to jest u dubokim magnetima koji vladaju rečima nalaze se, takođe nevidljivi, kažiprsti tih reči. Niz te kažiprste kada se zagledamo ono što u nejasnoj daljini slutimo i što nas jako uzbuđuje – to je poezija. Dakle, ne držim koliko je jedna pesma, to jest jezik pesme obuhvatio izrecivosti predmeta i stanja o kom peva. Naprosto pesmu osećam uspešnijom i boljom ne onoliko koliko je zapisana koliko sugerisanim prisustvom onoga što nije obuhvatila i nije zapisala i nije iskazala. Veliki pesnik Raša Livada na jednom mestu kaže: ’Ti koji pevaš, ako si od takvog roda, pazi da ne dopevaš.’“

Od svih knjiga koje ste napisali koje Vam lično najviše znače?

“Teško se odlučiti od toliko knjiga i pesama do kojih više, a do kojih manje držim. Kada se vratim pojedinim svojim knjigama posle mnogo vremena, kao čitalac, na momente doživim toliku količinu radosti čitajući poneku moju pesmu odranije da mi se učini nepravedno zapostavljenom, pre svega od mene, a o drugima da i ne govorimo. Ali kad bi, primoran nekom okolnošću, morao da odredim neke svoje knjige kao nešto na šta bih smeo da se usudim da računam da će ostati, to bi bile svakako četiri knjige, odnosno poeme ’Podne’, ’Zrno soli’, ’Kako vrabac peva’ i knjigu o pčeli koja se zove ’Polen i čar’.“

Nikad ni o jednom pesniku nije Brana Petrović pisao kao o Vama...

“Da, puno mi znači to šta je Brana Petrović napisao za mene kao pesnika i za poemu ’Podne’. To može svaki čitalac ovog intervjua da čuje u Braninom izlaganju. A taj prilog na Jutjubu mogu naći pod naslovom ’Brana Petrović o Blagoju Bakoviću’.“

Vas nije otkrila književna kritika, nego publika...

“U pravu ste. Mene nije otkrila književna kritika, kako kaže Matija pišući o meni jednom prilikom. Mene je, po njegovim rečima, otkrila književna publika. I to se vidi po punim salama gde god imam književno veče. Od onih koji su o meni pisali više volim što su to moja pesnička sabraća Matija Bećković, Branislav Petrović, Milovan Danojlić, Milo Lompar, Miroslav Aleksić, Saša Radojčić i mnogi drugi koji nisu književni kritičari.“

Svako Vaše obraćanje je obraćanje Tvorcu...

“Tačno je. Ja se obraćam Tvorcu koji je stvorio svet. Ali to moje obraćanje nije uvek očito na prvi pogled. Ja pevam pred njim. Pred Pesnikom onim sa početka ovog intervjua. I nikad nisam prestao da imam taj osećaj ne samo u pevanju, nego pri svakom dahu života, na svakom koraku, pri svakom treptaju, pri svakoj pomisli i osećanju.“

Nedavno je izašlo drugo izdanje Vaših sabranih dela.

“Izašla su mi izabrana dela u sedam knjiga, u izdanju ’Pravoslavne reči’ i ’Arhiva Vojvodine’. Ali, godinu, dve potom u izdanju SKZ-a izašla mi je knjiga novih pesama pod naslovom ’Nije to moja voda’. Ta knjiga je nagrađena, kako sami rekoste, nagradom ’Miroslav Antić’, nagradom ’Marko Miljanov’ i za celokupno delo, a sa osvrtom na tu knjigu, nagradom ’Pjesnički venac Kozare – Skender Kulenović’.

Zahvalan sam Pesniku na svim pesmama. Pre svega na pesmi ovoj koja se zove život. Mojih najmilijih i moj. Na onoj žeđi i beloj papirnatoj gladi koja uvek, iznova, traži da se u nju, kao na porođaju, tiho i svečano spuste prvi stihovi, novog tela, neke nove pesme sa istom znatiželjom novorođenčeta, kao da se pre niko nikada rađao nije.“

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
21°C
29.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Anketa

Da li mislite da treba da se ukine letnje i zimsko računanje vremena?

Štampano izdanje

Vidi sve
1

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve