Scena
30.07.2022. 14:00
Scena
06.08.2022. 12:40
Dragana Todorović
Intervju
Gordan Matić: Kinematografija je industrija odbijenih
Nedavna objava uglednog američkog magazina "Varajeti" u kojoj se navode podaci o stanju evropske kinematografije otkako je proglašena pandemija virusa korona zavredela je pažnju ovdašnje stručne, ali i šire javnosti.
Naime, "Varajeti" piše da je srpski bioskopski šer jedan od najviših u Evropi. Konkretno – nalazimo se među pet vodećih. Na prvom mestu je Francuska (41%), zatim sledi Češka (38%), pa Srbija (37%), Danska (37%) i Norveška (28%).
Pitali smo direktora Filmskog centra Srbije, režisera Gordana Matića, da nam objasni šta to konkretno znači, koliko je važno za one koji se filmom bave, kao i za samu publiku.
"To je, najjednostavnije rečeno, godišnji pregled koliko je od ukupno prikazanih filmova u bioskopima bilo domaćih. ’Varajeti’ je sagledao godinu nakon proglašenja pandemije, 2021, kada je publika počela da se vraća u bioskope. Mi smo još u januaru imali te rezultate i bili su zaista odlični. Oni su objavili da je taj šer 37 odsto, mada naši podaci pokazuju da se radi o 39,09 odsto, a obuhvaćene su sve kupljene ulaznice sa porezom, ali bez festivala i premijerskih projekcija. Ta cifra bi bila za procenat ili dva veća kada bi se računali, na primer, festival u Nišu koji ima ogromnu publiku, u Vrnjačkoj Banji, na Paliću… gde su se prikazivali veoma popularni filmovi poput ’Nečiste krvi’. Drago nam je kada vidimo takve podatke, a veoma je bitno u vezi s tim pohvaliti reditelje i scenariste, producente, glumačke ekipe, tehničare… sve one koji su napravili zaista dobre filmove u teškim i izazovnim vremenima. Takođe, ne smemo zaboraviti ni bioskopsku publiku. Filmski centar Srbije, kao institucija, podstiče razvoj scenarija, projekata, dakle proizvodnju i prikazivanje filmova, ali ne podstičemo gledaoce. Najbolji način da im se odužimo jeste da im pružimo filmove koji ih zanimaju. Posao FCS-a je upravo da balansira između festivalskih filmova namenjenih promociji teme i ideje sa jedne strane, i tržišta i države s druge, onoga što je orijentisano ka ’boks ofisu’. Ozbiljna strategija naše kuće je u balansiranju onoga što je komercijalno i onoga što je umetničko. Naravno, nijedan film nije imun na ’boks ofis’, čak i najveći ’art’ i nezavisni filmovi, jer im to otvara vrata za sledeće projekte."
Scena
19.07.2022. 12:05
Petar Božović: Rat Rusije i Ukrajine ne postoji
U istom tekstu "Varajeti" navodi da je kinematografija Srbije odmah nakon francuske, kada je reč o ulaganju velikih novčanih sredstava.
"To su malo drugačiji modeli merenja jer se u obzir uzimaju veličina države, bruto nacionalni dohodak, broj stanovnika… Francuska kinematografija ima, na primer, više od 700 miliona evra budžeta, Španija oko 80 miliona, Rumunija 36 miliona. FCS, nažalost, ima budžet od oko 11 miliona evra. Dakle, nismo komparativni, ali se svakako može reći da se nikada kao sada nije toliko ulagalo u audio-vizuelni sektor. Država je učinila veliki napor da jedan vrlo bitan faktor ’tax incentives’ bude veoma fluentan i da investitori u audio-vizuelnom delu, kako strani tako i domaći, mogu veoma brzo da računaju na povraćaj dela uloženih sredstava koje su potrošili na teritoriji Republike Srbije. Naš budžet trebalo bi da bude podignut za 30 do 40 odsto, kako bismo parirali regionu i makar ostali na mestu na kojem smo sada, a ono je zaista lidersko zahvaljujući filmskim stvaraocima, ali i predanom radu ljudi u FCS-u, kao i u Ministarstvu kulture i našoj vladi. To pričam kao profesionalac, ne sa političke osnove, jer znam koliki je napor u ovom trenutku odvojiti ovakva sredstva u nešto što je kulturno dobro. Ali, mi moramo biti svesni da sada pravimo kulturna dobra koja će ostati istoriji. Zato je predlog FCS-a za sledeću godinu da se učini sve što je moguće kako bi se povećala sredstva i održao naš uticaj u regionu."
Statistika pokazuje i da je srpska kinematografija među prvih pet zemalja Evrope kada se u obzir uzme ukupan broj gledalaca u bioskopima u odnosu na bruto nacionalni dohodak.
"Da, na tu statistiku smo veoma ponosni, kao i na podatak da smo među vodećim u Evropi po broju domaćih filmova koji su proizvedeni i prikazani nakon pandemije. Imali smo 17 celovečernjih igranih filmova koji su prikazani u bioskopima. Sledeći parametar, koji takođe pokazuje dobre rezultate, jeste učešće naših filmova na inostranim festivalima. Srpska kinematografija ima kontinuitet učešća na festivalima u Berlinu, Veneciji, Karlovim Varima, gde je film ’Banović Strahinja’ osvojio najveće nagrade. Naša mala kinematografija ne može po nekim drugim parametrima da se meri sa ostalim u Evropi, a opet postiže dobre, čak zavidne rezultate. Očigledno je da naši filmski stvaraoci rade dobro i kvalitetno. Velike evropske kinematografije imaju između 80 i 160 snimljenih filmova godišnje, a mi imamo oko 16 filmova, s tim da 90 odsto njih potom doživi veliki uspeh kako kod publike tako i kod kritičara."
Scena
12.07.2021. 15:31
Zvezde mediteranskog filma o tome zašto se Srbi i Libanci odlično razumeju
Foto
Scena
04.03.2022. 09:10
Kad Banović Strahinja emigrira
Na koje sve načine Filmski centar Srbije doprinosi tim zavidnim rezultatima našeg filma i uticaju koji imamo u okruženju?
"FCS nije fokusiran samo na podršku realizacije filmskih projekata, već sprovodimo čitav niz drugih, veoma važnih delatnosti u vezi sa našom kinematografijom. Organizujemo tribine, izložbe, objavljujemo knjige… Sada ćemo, na primer, imati izložbu FCS-a u Sloveniji."
Šta biste u vezi sa izdavaštvom izdvojili kao važno ili će tek biti predstavljeno stručnoj i široj javnosti?
"Prošle godine prodali smo 1852 knjige, što je apsolutni rekord FCS-a. To je ozbiljan broj čak i za one koji sa bave isključivo izdavaštvom. Imamo knjige koje se rasprodaju za samo nekoliko meseci od pojavljivanja na tržištu. Takva je, na primer, knjiga ’Priča’ Roberta Mikija. To je scenaristička Biblija i hit je svuda u svetu. Takođe, rasprodata je i knjiga ’Piščevo putovanje: Mitska struktura za pisce’ Kristofera Volgera iz edicije ’Imaginarijum’. U istoj ediciji mogu da najavim izdanje koje spremamo za Sajam knjiga: ’Save the Cat’ Blejka Snajdera, a već sledeće nedelje izlazi ’Priručnik za scenariste’ Sita Filda. Što se tiče domaćih izdanja, divno je propraćena biografija Nede Arnerić, kao i knjiga Dijane Metlić o Stenliju Kjubriku. Nedavno se pojavilo i drugo izdanje knjige ’Zabranjeni bez zabrane’ Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića, a tu je i poslednji tom Branka Vučićevića, kapitalno delo. Radimo uveliko na našem čuvenom ’Leksikonu filmova 21. veka’. Prethodno izdanje obuhvatilo je period do 2017. Takođe, u saradnji sa kolegama iz Banjaluke pripremamo knjigu koja spada u jedan od najboljih udžbenika za reditelje ’Visual Thinking’."
Filmski centar Srbije je pre svega javnosti poznat po godišnjim konkursima za finansijsku podršku. Mnogi projekti koji na kraju dobiju novac neretko su meta negativnih kritika. Kako to objašnjavate?
"Više od 84,6 odsto budžeta FCS-a namenjeno je konkursima i zato je normalno, mada mogu da kažem i nažalost, da su baš konkursi prva asocijacija na našu instituciju. Ali, nemamo mi dovoljno novca za sve one koji smatraju da je baš to što oni snimaju najbolje. Samo prošle godine smo imali, na primer, 876 aplikacija, a godinu pre toga više od 900. Imamo veliki broj kreativnih, talentovanih ljudi koji žele da ispričaju svoje priče i sasvim je normalno da svi oni teže tome da njihovi projekti budu najbolji na konkursu. Ali, ni u Danskoj Lars fon Trir nije najbolji svake godine, kao ni Lik Beson u Francuskoj. Ne branim FCS, samo želim da objasnim da različiti članovi komisije različito misle i odluke skoro nikada ne donose jednoglasno. Prema zakonu, naše komisije su petočlane, sastavljene od profesionalaca. Kada imate zaista dobar film, onda imate i 90 odsto šanse da on prođe na konkursu, bez obzira na to da li neko zna vaš pređašnji rad ili ne. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, jedna od prvih stvari koje sam zapamtio je rečenica koju sam čuo na jednom međunarodnom ’film marketu’ – da je kinematografija industrija odbijenih. Dakle, kada prihvatite činjenicu da ćete biti odbijeni u gotovo polovini svojih pokušaja da dođete do sredstava fondova, onda možete zaista i da počnete da se bavite tim poslom.
U želji da što više pomognemo filmskim stvaraocima otvorili smo konkurs za samostalno snimljen film koji je namenjen onima koji su se nekako snašli, možda pozajmili novčana sredstva i snimili film u koji veruju i spremni su da zbog toga rizikuju. Takvi filmovi mogu putem našeg drugog konkursa da povrate uložena sredstva. Odličan primer je film Miloša Pušića ’Heroji radničke klase’, koji je na kraju završio na Festivalu u Berlinu, što je fenomenalan uspeh, a kod nas na konkursu za proizvodnju nije prolazio skoro pet godina. Ali, kada je Miloš skupio snage i hrabrosti da realizuje svoj projekat u koji je verovao od samog početka, došao je kod nas i komisija je to prepoznala kao film koji ima veliki potencijal. Između ostalog i za promociju države, što se na kraju i pokazalo. Ali, pitanje je koliko ima onih koji su spremni da rizikuju, istovremeno misleći da država treba da rizikuje sa njihovim projektom. Takvi su, uglavnom, i najbučniji. Ja ih razumem profesionalno jer su i moji projekti, pre nego što sam došao u FCS, u 90 odsto slučajeva bili odbijeni, a to nije lep osećaj jer ste u to uložili svoj trud, energiju… Ali, onda naučite da živite s tim da ćete biti odbijeni i počnete da radite na scenariju da biste ga popravili."
Scena
15.10.2021. 10:14
Mirjana Karanović: Na scenu će sada izaći Petrija bez rezova, kadrova, montaže...
Scena
02.01.2022. 07:05
Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata
Scena
26.02.2022. 07:15
Branko Đurić Đuro: "Sve nas nerviraju slične stvari"
S obzirom na to da se u Srbiji rado ide u bioskope izgleda da smo uspešno „preživeli“ privatizaciju bioskopa, iako većina starije generacije s pravom lamentira nad bioskopskim salama koje su zamenile sinepleks dvorane. Uz sve pogodnosti – najsavremeniju tehniku, udobna sedišta, besprekoran zvuk… netragom je nestao ugođaj „bioskopa iza ugla“ i svih čari koje je pružao odlazak u bioskop van tržnih centara. Da li FCS razmatra mogućnost revitalizacije bioskopa koji više od dve decenije ne služe ničemu?
"To je dobro, ali kompleksno pitanje. U većini gradova u Srbiji, ako se izuzme Beograd, ljudi i dalje idu u dobre stare bioskope, kulturne centre i domove omladine, a neke od njih je FCS digitalizovao. Mi smo inicirali osnivanje ’Mreže kinoprikazivača’ koja sada ima više od 30 angažovanih gradova i opština. Tu mrežu pomažemo na svaki mogući način. Finansijski skromno, ali pre svega pomažemo u razvoju publike. Veliko iznenađenje bilo je kada smo imali 12.000 gledalaca u decembru prošle godine, kada smo organizovali ’Dane domaćeg filma’ u mestima koja nemaju u prečniku od 100 kilometara nijedan bioskop. U Beogradu ima svega nekoliko bioskopa koji su van tržnih centara – ’Fontana’, Kolarac, Dom omladine, Dvorana kulturnog centra, Sala srpskog filma u ’MTS dvorani’, gde se emituju srpski filmovi za osobe koje ne razumeju naš jezik, a da li će ih biti više u budućnosti, teško je proceniti. Mi bismo, kao Filmski centar, voleli da imamo svoju salu što bi nam olakšalo mnogo toga – prikazivanje filmova, ali i radionice, test projekcije, stručna usavršavanja…"
Vi ste režiser, osim što ste direktor FCS-a. Da li imate vremena da se bavite svojim osnovnim pozivom?
"Vrlo malo vremena imam za to. Radio sam seriju koja nema veze sa ingerencijama FCS-a, tako da sam mogao da dobijem odobrenje. U suprotnom bi se radilo o sukobu interesa. Tako sam snimio dve sezone serije ’Srpski junaci srednjeg veka’ za ’Telekom’. Scenario pišem kod kuće, posle posla, a dane godišnjeg odmora koristim za snimanja."
Javnosti ste postali poznati, pre svega, po dokumentarnim filmovima o Radivoju Koraću i kralju Aleksandru. Da li ćete nam, možda, predstaviti na isti način i neku drugu poznatu ličnost?
"Za taj mali film ’Pucnji u Marseju’ sam sredstva od FCS-a dobio tri godine pre nego što sam došao na čelo ove institucije. Ima još mnogo interesantnih ličnosti iz naše istorije i iz sporta o kojima bih rado snimio film. Motiv mi je da predstavim ličnosti koje su unapredile naše društvo. To mi je bio motiv i za film ’Žućko’ o Radivoju Koraću. Potrošio sam četiri godine na seriju o Ivi Andriću, trebalo je da ima 18 epizoda, ali nacionalna televizija je, mislim, odustala od tog projekta i radi nešto slično. Inspiriše me i Milan Mladenović, kao i Koča Popović, veoma filmična figura."
Scena
22.05.2022. 09:10
Film "Znaci života“: Kako je Srbija bila uzor za Google
Scena
12.12.2021. 06:05
Režiser "Crne svadbe“, Nemanja Ćipranić, o drugoj sezoni: Borba se nastavlja
Ove jeseni biće 20 godina od kako ste režirali pozorišni komad "12 gnevnih ljudi", veličanstveno delo kojem se vratio čak i Nikita Mihalkov, koji često ima neskriveni antagonizam prema zapadnim vrednostima. Šta je Vas inspirisalo da uradite baš taj komad za pozorište? Da li je to želja pojedinca za oportunizmom, mehanizmi koji utiču na promenu stavova i nastajanja većine?
"To je moja prva pozorišna režija, davne 2003. godine u Kragujevcu. Reč je o jednom od mojih omiljenih filmova, scenariste Redžinalda Rouza, koji je režirao Sidni Lumet. Želeo sam da moje debitantsko delo bude dobro, tragao sam za jakim, upečatljivim tekstom koji daje mogućnost jedinstva vremena i prostora. Želeo sam baš taj ludački tempo i likove koji su sjajno napisani, motivacije koje su odlične. Tekst je adaptiran samo utoliko što se radnja dešava u tadašnjoj Jugoslaviji, ali je u osnovi ostao Rouz. Taj oštar dijalog, napisan tako precizno, ritmički, a priča univerzalna, bio je osnovni motiv da izaberem baš to delo. U tom pozorišnom komadu nema dijaloga koji objašnjavaju radnju, niti objašnjavaju stanja, što se inače često dešava. Setio sam se sada citata jednog od porotnika koji kaže – niko nema monopol nad istinom. I ja zaista verujem u to. Moj lični stav je da ne verujem većini. Pustite ljude, dajte mi čoveka. Da smo išli za većinom, Zemlja bi i dalje bila ravna ploča, a hrabri pojedinci su želeli da dokažu da nije tako. Upravo to suprotstavljanje pojedinca većini u ’12 gnevnih ljudi’ me je naročito privuklo. To je za mene bio veliki pozorišni izazov."
Komentari
