Sport
30.10.2023. 09:04
Sport
17.12.2023. 04:35
Zoran Šećerov
Božidar Maljković
"Nagovaram Nenada Lalovića da preuzme kormilo MOK-a"
Njegov sportski opus je naprosto veličanstven. Dokaza za ovu imperativnu tvrdnju je bezbroj.
FIBA ga je proglasila za jednog od deset trenera koji su obeležili vek košarke u Evropi (2007). Tri puta bio je trener godine u nekadašnjoj Jugoslaviji i dva puta u Francuskoj. Osvajao je šampionate Jugoslavije, Francuske i Španije, pehare Kupa u istim zemljama, plus Grčka. Takođe je i četvorostruki osvajač Evrolige, pobednik Interkontinentalnog kupa i osvajač Kupa Koraća.
Od maja 2017. Božidar Boža Maljković predsednik je Olimpijskog komiteta Srbije. Dovoljno za konačan zaključak – pravi čovek na pravom mestu. Pre nekoliko dana, što je bio i povod za ovaj razgovor, potpisao je pozivno pismo MOK-a i tako zvanično potvrdio učešće srpskog tima na 33. Letnjim olimpijskim igrama u Parizu naredne godine.
Da li kao predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Pariz 2024. dočekujete sa strepnjom ili optimizmom?
"Optimista sam uprkos saznanju da će u godinama koje dolaze biti sve teže i teže izboriti učešće na Olimpijskim igrama i još teže osvojiti medalju. U Pariz dolaze sportisti iz 206 zemalja, članice Ujedinjenih nacija su 193 države i svaka od tih 206 zemalja, među kojima je i Srbija, uložila je sva raspoloživa sredstva kako bi njihovi sportisti osvojili što više medalja. Zašto? Zato što je to neka vrsta odbrane njihovog suvereniteta, demonstracija mentalne snage, istorije.“
Sve se menja, pa i svet olimpizma. Uskoro pred Tomasa Baha, predsednika MOK-a, izlazite sa dva, bar kad je olimpijski pokret u pitanju, revolucionarna predloga.
"Svedoci smo da je put do medalje na OI sve naporniji i zahtevniji. U to ime, posle konsultacije sa Nenadom Lalovićem, naš Olimpijski komitet predložiće MOK-u da medalju dobija i četvrtoplasirani takmičar na OI. Hiljadu i jedan je argument kojim možemo dokazati opravdanost ovog predloga.“
Predlažete, takođe, da se medalja dodeljuje i treneru takmičara ili ekipe sa pobedničkog postolja.
"Čovek sam sporta. Više je nego apsurdno da trener, čiji takmičar ili ekipa osvoje medalju, ne dobije medalju. To je nonsens u svetu sporta i to bi moralo da se promeni. Čuo sam da su naši nekadašnji olimpijci za Ranka Žeravicu, ne znam od čega, napravili repliku medalje sa OI u Moskvi. Svaka im čast. Uloga trenera u uspehu pojedinca ili ekipe je i te kako bitna. Skoro sam negde govorio kako je Ivica Dukan pitao legendarnog Majkla Džordana šta je u košarci najvažnije. Ovaj je rekao da je to trener i objasnio zašto. Jedan loš trener, tvrdio je tada Džordan, sa najboljih pet NBA igrača izgubio bi od jednog odličnog trenera koga ja izaberem sa osrednjim sastavom. Uprkos tome, još uvek se niko nije setio da na OI medaljama nagradi i onog koji je svojim znanjem i umećem otvorio takmičarima vrata besmrtnosti.“
Sport
08.12.2023. 10:20
Šteta! Osvajač olimpijske bronze za Srbiju završava karijeru
Sport
16.11.2023. 12:45
"Košarkaši će se na Olimpijskim igrama u Parizu boriti za zlato"
Vratimo se Igrama u Parizu. Za srpski sport na vidiku su bar tri olimpijska zlata...
"Zlatna olimpijska medalja je valjda jedino što Novak Đoković do sada nije osvojio. Verujem da će u Parizu uspeti. On to može, zaslužio je to i u Pekingu 2008, ali malo ko zna da je taj turnir odigran u nenormalnim uslovima. Takođe verujem, baš kao i ona, da će u Parizu zlato osvojiti i Ivana Vuleta, atletičarka koja ima neverovatan kontinuitet velikih rezultata na velikim takmičenjima i kojoj sa istih praktično nedostaje samo olimpijsko zlato. S jednakom ambicijom koju ne krije, u Pariz putuje i Zorana Arunović, takmičarka u streljaštvu.“
Imate i tezu s unapred izgubljenim medaljama?
"Koliko će Srbija medalja osvojiti ne znam, ali znam da smo dve izgubili pre nego što su Igre i počele. Karate više nije na programu OI, a mi danas imamo moćnu Jovanu Preković koja bi sve tamo prebila. Neće biti ni Milice Mandić, dvostruke olimpijske pobednice u tekvondu, koja je odlučila da se više ne takmiči. Imamo na sreću i neke druge adute, verujem da će nacija posle OI u Parizu biti ponosna na svoje sportiste.“
Do ovog trenutka 51 takmičar iz Srbije, na prošlim igrama bilo ih je 87, vizirao je pasoš za OI.
"Ekspedicija će do početka Igara verujem biti daleko brojnija. Moram da podsetim da smo na prošlim Igrama bili jedina zemlja učesnica u kojoj je bio odnos 50 prema 50 kada su i pitanju momci i devojke. Svi ostali imali su mnogo više muškaraca u olimpijskim ekspedicijama.“
Nešto slično moglo bi da se dogodi i na Igrama 2024.
"Sasvim je moguće. Veliko je pitanje ko će se još kvalifikovati. Marina (Maljković) radi veliku smenu generacija, da li će i naše košarkašice stići do Pariza ostaje da se vidi. I vaterpolisti su pod upitnikom. Još nisu otvorili vrata Pariza, ali to ne znači da neće. Početkom 2024. godine imaju dve velike šanse. Prvo evropski, a zatim i svetski šampionat, dakle dve prilike da se domognu Igara u Parizu. Nadam se da, s obzirom na kvalitet koji poseduju, takve zicere neće propustiti.“
Rukometaši i rukometašice su se u prošlosti s medaljom u prtljagu vraćali sa OI.
"Ne znam šta se događa u ovom sportu, svi bismo voleli da ponovo budu ono što su nekada bili. Škrbić i Đurković su dolazili kod mene, tada sam čuo i da su namereni da ulogu selektora povere Toniju Đironi iz Španije. Od mojih španskih prijatelja čuo sam sve najbolje o njemu kao stručnjaku, svi su rekli da je odličan trener. Meni se ta ekipa dopada, ima dosta kvalitetnih igrača, nadam se da je sve ovo samo prolazna kriza. I rukometašice imaju stranca selektora, ali još ne i željeni rezultat.“
Košarkaši su izborili učešće, pitanje je samo da li će u Pariz putovati sa najboljima ili bez njih. Takođe i koju će medalju osvojiti.
"I kad je reprezentacija uoči SP-a ostala bez Jokića, Micića i Kalinića, ja sam za RTS izjavio da ćemo se i bez njih boriti za zlato, i nisam pogrešio. I sada isto kažem. Ponavljam i tvrdim da će se i na OI u Parizu košarkaši boriti za najsjajniju medalju. Imamo moćan tim, odličnog selektora. I bez onih koji se ne odazovu pozivu, nemamo slabu tačku u reprezentaciji. Siguran sam čak da se ni Amerikanci neće dobro provesti u duelu sa nama, pogotovo ako u Francusku dođu sa šarenim orkestrom.“
Naši aduti za medalju biće i takmičari iz nekih drugih sportova.
"To je tačno i srećni smo što je tako. Ovog puta bar troje sportista glasno najavljuje juriš na zlatnu medalju što se pre nikada nije dogodilo. Mislim na Đokovića, Arunovićku, Vuletu. Izuzetno cenim tu njihovu samouverenost i optimizam. U igri za plasman koji donosi medalju su i strelac Damir Mikec, odbojkašice, čak i vaterpolisti ako se plasiraju, košarkaši, naši sjajni rvači, takmičarke u tekvondu. Biće, kao i uvek, i nekih lepih iznenađenja. Srbija ima kvalitet, stižu i nove generacije, atletičarke Angelina Topić i Adriana Vilagoš su vrednost kojima malo ko u svetu može da se pohvali. Angelina je i zvanično najbolja mlada sportistkinja Evrope za 2023, biće i sveta ukoliko se u sve ne umešaju interesi nekih lobija. Ako sam ja kao trener verovao, a posle i dokazao, da je u sportu i nemoguće moguće, zašto onda da ne verujem u one koji maksimalno motivisani odlaze u Pariz.“
Vašim dolaskom na čelo Olimpijskog komiteta, utisak je, dosta se promenilo i na polju sportske diplomatije, saradnji sa MOK-om.
"Na tom i te kako značajnom polju mnogo nam pomaže Nenad Lalović. Dugo se poznajemo, reč je o jednom zaista sposobnom i pametnom čoveku. Dokaz za ovo što govorim je i to što je uz pomoć Vladimira Putina uspeo da u program Olimpijskih igara vrati rvanje kao sport, zapravo najstariji olimpijski sport. Tada je stekao veliki ugled, neuništivi integritet i u svetu sporta imidž čoveka kome se može i mora verovati. Jedini je Srbin u Izvršnom odboru MOK-a što takođe govori puno o njegovom liku i delu. Nama lično pomaže puno, on je most i više nego čvrst oslonac između MOK-a i srpskog olimpijskog komiteta.“
Da li je tačno da ga nagovarate da se kandiduje za mesto budućeg predsednika MOK-a?
"Tačno je. Ne krijem da pokušavam gospodina Lalovića da ubedim da se 2025. kandiduje za predsednika MOK-a. Tomas Bah, koji je dva puta biran, više po Statutu ne može da obavlja tu funkciju. Lalovića, međutim, nije baš tako lako nagovoriti, još uvek razmišlja. Nadam se ipak da ću ga ubediti, siguran sam da bi na izborima pobedio, uživa poštovanje mnogih, čak i naklonost samog Tomasa Baha, što bi prilikom izbora moglo da bude i te kako bitno.“
Sport
04.12.2023. 15:20
Da li će rizik od terorističkog napada uticati na OI u Parizu
Sport
23.11.2023. 20:22
Poznato koliko će policajaca biti mobilisano zbog Olimpijskih igara
Sport
07.12.2023. 14:31
Gde će se pripremati za Olimpijske igre? Pa sa marincima, naravno!
Kad je diplomatija u pitanju, i Vaša uloga je nemerljiva. Pre nekoliko dana na svečanosti priređenoj u Olimpijskom komitetu Severne Makedonije Vama i predsedniku MOK-a Tomasu Bahu dodeljeno je visoko priznanje za doprinos i razvoj olimpizma i sporta.
"Ovo je prilika da još jednom zahvalim mojim prijateljima iz Severne Makedonije. I na ovaj način pokazali su da cene to što sam u toj zemlji održao desetine predavanja i pokaznih treninga, uz napomenu da naša dva komiteta, OKS i OKSM, imaju jako dobru saradnju koja je sve konkretnija i u godini uoči OI u Parizu posebno intenzivna. Činjenica da je isto priznanje pripalo još samo aktuelnom predsedniku MOK-a Tomasu Bahu svemu, složićete se, daje posebnu dimenziju.“
Godinu na izmaku pamtićete i po tome što ste primljeni u Kuću slavnih španske košarke kao jedan od najtrofejnijih evropskih trenera svih vremena.
"Španci su očigledno prepoznali mojih deset godina rada u četiri njihova najveća kluba. Još uvek sam jedini koji je trenirao i Real i Barselonu uz nadu da će sutra to i nekom drugom uspeti. Priznajem da sam bio srećan u trenutku kad sam dobio obaveštenje da su me izabrali. Tim pre što Španci, uz rezultate, posebnu pažnju usmeravaju na ponašanje, manire na terenu i van terena, odnos prema igračima, članovima stručnog štaba, upravi, navijačima, medijima. S ponosom ističem da nijedan skandal u tih 10 španskih godina nije bio vezan uz moje ime. Uostalom, jedan od kurioziteta moje karijere jeste i taj što mi za 20 godina sudije nikada nisu svirale tehničku grešku.“
Novac, onaj iz bogatih zemlja sveta, sve više kuca i na vrata MOK-a.
"Kao organizacija, MOK je i te kako bogat. Kada sam pre sedam godina u sve ovo ušao, tada je ’Tojota’ dala MOK-u 900 miliona evra da svi koristimo njihova vozila koja su, usput rečeno, fenomenalna. Sada je ta suma neuporedivo veća. U ogledalu novca je i pitanje zašto niko u programu OI ne dira tekvondo. Zato što se pojavio ’Samsung’ i stavio na sto nekoliko milijardi. Novac definitivno menja sportsku geografiju. Danas najbolji fudbaleri sveta igraju van granica Evrope. U njih se ulaže, ali oni puno toga i vraćaju, oni su ne samo sportske megazvezde sa milionima pratilaca na društvenim mrežama. To je jednostavno realnost kao što je i relanost ’i-sport’ koji razbija u Americi i u kome se vrte milijarde. Snaga kapitala jednostavno je nepobediva. Toliko da iz programa OI može da se eliminiše karate, a u program ubaci brejk dens. Biće u budućnosti, sigurno je, još ovakvih nelogičnih poteza.“
Vratimo se u sadašnjost i na pitanje da li je OK Srbije ispunio sve svoje obaveze prema olimpijcima?
"Apsolutno da. U to ime moram da zahvalim pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću koji jako dobro razume sport i naše probleme. Ali kad god se zahvaljuješ Aleksandru Vučiću uvek neko misli da iza toga ima neka pozadina, da želiš da mu se približiš. Ovog puta ja iznosim suvu istinu. Kad god sam otišao kod predsednika Vučića, dobili smo novac koji nam je nedostajao. Kod nas nema luksuza, svaki dinar se ceni, svaki detalj je isplaniran, svaki uloženi dinar opravdan. Naši olimpijci imaju sve, od opreme, preko ishrane do sredstava neophodnih za realizaciju priprema.“
Ako nije tajna, koliki je budžet Olimpijskog komiteta Srbije?
"Tajni nema, reč je o šest miliona evra. Deluje možda mnogo, ali je i tri puta manje od godišnjeg budžeta jednog veslačkog kluba iz nama susedne zemlje.“
Kako tumačite sve veće angažovanje sportista, bivših i aktuelnih, u politici?
"U svetu pitanja poput kojoj veri pripadaš, koliku platu imaš i kojoj stranci pripadaš smatraju se nekulturnim. Kod nas su to u komunikaciji prilikom upoznavanja prva tri. Zaboravljamo da svaki čovek ima pravo da kaže šta misli i da iznese svoj stav. Govoriću u svoje ime. Prvi put sam sada potpisao podršku jer kao prvi čovek OK imam odlična iskustva. Ovo sam rekao i u Splitu, takođe i u Sarajevu. Na onoj splitskoj tribini, održanoj na Medicinskom fakultetu u prisustvu 2000 ljudi, jedan od sagovornika je pitao šjor Božo, šta hrvatskom sportu nedostaje da bude bolji. Odgovorio sam ‒ Aleksandar Vučić. Većina je ustala i aplaudirala. Oni drugi nisu zviždali. Ovo što sam rekao je moj stav, predsednik Srbije jednostavno voli sport. Ne samo košarku, već sve sportove. Kad su mu se obratili bokseri, on je shvatio problem, taj sport je u Srbiji danas ponovo oživeo, dobili su i svoju dvoranu. Čudni smo. Kad neko uradi nešto, onda to ne valja, a ako ne uradi ‒ onda je to još gore. Stalno u Srbiji napadamo nekoga zbog nečega što nismo dokazali.“
Ono što je lako dokazati jeste da porodica Maljković ima mesto u Ginisovoj knjizi, ali i svakoj sportskoj enciklopediji sveta.
"Nismo se prijavili, možda će to neko drugi u ime nas učiniti. Neobičnost je u tome što smo i ona i ja, otac i kćerka, jedini kojima je uspelo da kao treneri sa svojim klubovima trijumfujemo u košarkaškoj Ligi Evrope. Više nas zbog svega, istina, hvale u Francuskoj i Turskoj nego ovde. Rekao sam Marini jednom prilikom da je Srbija umorna od dece poznatih roditelja koji su izrasli u genijalce i da o tome jednostavno ne pričamo. Onda se nešto kasnije neko našao pozvan da napiše kako Boža i Marina, otac i kćerka, zapravo na govore.“
Kad biste morali da opišete Marinu i njen rad u košarci, šta biste rekli?
"Da je trenutno u kanuu jednokleku i da se za sve bori sama. Mi dosta pričamo o košarci ili onoliko koliko to ona hoće, ali kad izađe na teren ‒ onda nema tate. Ja je podržavam, ponosan sam na nju. Sad me i beogradski taksisti oslovljavaju kao Marininog tatu.“
Treneri su u srpskom sportu sve manje cenjeni. U nekim su i poniženi, nedostatak vrhunskih stručnjaka odražava se negativno i na rezultate.
"Upravo zbog svega sam i imao ideju da se pri OKS-u napravi Nacionalni stručni savet. Objasnili su mi da to zakon ne dozvoljava, ali i da takvo telo može da zaživi u Ministarstvu sporta. Kako imamo odličnu saradnju, ideja je ubrzo i realizovana. Istina, sa puno više ljudi nego što je za rad ovog i ovakvog tela neophodno. Moja zamisao bila je da Savet vodi profesor dr Vladimir Koprivica kome bi se po njegovom izboru pridružilo 10 ili 15 najboljih stručnjaka u Srbiji. Iskreno, boli me kada ljudi govore o košarci i stalno stiču nas četvoricu (Ivković, Obradović, Pešić, Maljković) kao nedodirljive. Bio bih srećan da se što pre pojavi neki mladi trener koji bi nam stao uz rame ili nas nadmašio. Suština je da ne samo u košarci nemamo željeni kvalitet među trenerima, a da bismo ga imali neophodna je drugačija selekcija i veće ulaganje u struku. Neophodan nam je i čovek koji bi se u srpskom sportu bavio jedino i isključivo problemom struke.“
Struka je uništila srpski fudbal, vratila ga pola veka unazad?
"Državnim konsenzusom trebalo bi izabrati čoveka koji bi se u fudbalu bavio samo strukom. Naravno, pošteno, maksimalno profesionalno, kompetentno. Fudbalski treneri se kroz proces takođe mogu stvarati. Izneću i jedan primer, imena neću govoriti. Pre osam godina rekao sam kako sam spreman da održim jedno, dva ili koliko već treba predavanja na trenerskoj tribini uz ubeđenje, bez obzira što sve zvuči neskromno, da bi od mene fudbalski treneri mnogo toga naučili. Nisu me pozvali. Francuzi, međutim, jesu. Ne samo mene, već i Marinu. Francuzi koji su u fudbalu svetski i evropski šampioni. Bilo je predviđeno da ostanem sat, ostali smo dva i po, i sada nas opet zovu. Verujte, sličnost između košarke i fudbala i te kako postoji.“
Jedno od nerazjašnjenih pitanja jeste i zašto je srpskim stručnjacima ukinuto pravo na nacionalno priznanje.
"To je velika greška države, velika greška i stvar koju ja ne razumem. Na jednom sastanku sa predsednikom Vučićem, kome su još prisustvovali Siniša Mali, Ivica Kojić, Dejan Savić, Đorđe Višacki, Goran Obradović, Gale Jović i moja malenkost, pokrenuli smo i to pitanje. Posle kraćih konsultacija saopšteno nam je da će i treneri dobiti nacionalno priznanje. Sve se događalo dan uoči izbora za najbolje sportiste u Skupštini Srbije. Lepu vest saopštio sam sutradan prisutnima na izboru sportiste. Aplauz je trajao dva minuta. I onda na kraju od svega ništa. Pazite, pored živog predsednika koji je bio za to i koji me nikad nije prevario, neko je to izminirao. Zašto, ne znam, ali neka mu sve služi na čast. Onog koji je to uradio pozivam na TV duel da nam objasni zašto. Za takvo ponašanje nemam razumevanja. Još manje ga imaju naši vrhunski treneri. Ljudi su razočarani. Jedan Gale Jović ili Goran Obradović ne mogu da budu u senci nekih drugih profesija ili ljudi koje ni približno svojim radom nisu zadužili zemlju Srbiju onoliko koliko naši najbolji treneri jesu.“
Sport je nestao sa ulice, deca ne vole časove fiskulture, mnogi sport ne doživljavaju kao igru i zabavu, već kao način afirmacije.
"Kad su se fudbal i košarka igrali na ulici, onda su imali i vrednost. I Zinedin Zidan mi je u razgovoru rekao da je on igrač sa asfalta jer je na ulici igrajući fudbal provodio ceo dan. Sličnu priču ispričao mi je i Dušan Bajević o svom odrastanju u Mostaru. I ne samo oni. Nedavno sam vodio u šetnju unuka i tamo na terenima kod Šest kaplara, gde su mnogi započeli karijeru i gde se košarka igrala od ujutro do uveče, nikog nije bilo. Deca više ne žive ispred zgrade, na ulici, ne igraju se. Posvećeni su kompjuterima i mobilnim telefonima. Nauka je dokazala da vratni deo trpi opterećenje od 27 kilograma. To je položaj kod držanja telefona ili rada na računaru. Kad je tako, onda nije čudno što 68 posto naše dece ima deformitete kičme. Nije slučajnost ni to da samo 12 posto trenira neki sport, a četiri posto srpske omladine trenira pod nadzorom trenera. To je strašno.“
I časovi fiskulture u školama nisu ono što su nekada bili?
"Nisu. Moja generacija je na tim časovima najviše naučila. U pravu je Dejan Savić kad kaže da su nastavnici fizičke kulture zapravo selektori. I danas bih u ovim godinama, uz malu pomoć mog nekadašnjeg nastavnika, s lakoćom uradio premet. Znam i to da sam, iako nikad nisam bio oličenje fizički dobro pripremljenog sportiste, u vojsci s lakoćom pretrčao 10 kilometara pod punom ratnom opremom. Danas sumnjam da većina sa 25 godina života to može i bez opreme.“
U našim nacionalnim selekcijama sve više je dece koja žive u dijaspori. Mnogi, međutim, na dobijaju poziv u pravo vreme i onda postaju reprezentativci drugih zemalja.
"Sve je to priča od sporta do sporta. Znam da je Marina pročešljala Ameriku i našla neku talentovanu decu. I nije jedina, drugi takođe tragaju. I ovde nam je potrebna strategija, sa tom decom u sastavu bićemo verovatno jači. Ali, to ne sme da bude stvar pojedinaca. Ona zemlja koja i na ovom polju radi ozbiljno imaće koristi.“
Predstavite nam i Olimpijski komitet Srbije.
"Ono čime se ponosim jeste dvadeset petoro mladih, obrazovanih i stručnih ljudi. Uz profesionalnu posvećenost poslu i manire za primer, svi govore strane jezike. Naše prezentacije u MOK-u se pamte. Neki od njih su, poput Nataše Janković, čak i patentirali svoje sportske aplikacije. Zadovoljstvo je raditi sa svima njima. Tu je, naravno, i generalni sekretar Đorđe Višacki, kao i Žarko Zečević u ulozi potpredsednika čije iskustvo svima znači.“
Osvajači zlatnih medalja do sada su nagrađivani sa po 70.000 evra, onima koji se u Parizu popnu na najviši stepenik pobedničkog postolja pripašće neverovatnih 200.000 evra.
"Pitaju me po svetu da li je to tačno, a u Srbiji da li je to i mnogo. Ne, to nije ni mnogo niti previše jer svako ko na Olimpijskim igrama osvoji zlatnu medalju zapravo je narodni heroj.“
Komentari
