INTERVJU DALIBOR ĐURĐEVIĆ: Na pretnje postanete imuni

Uz njegovo ime su epiteti hrabrog i časnog fudbalskog sudije. U finalu Lige šampiona Real Madrid – Liverpul igranom 2018. u Kijevu, pri rezultatu 0:0 signalizirao je posle postignutog gola ofsajd napadača kraljevskog kluba i nije pogrešio. U onim ružnim vremenima debitujući pre mnogo godina na srpskoj A listi glavnih sudija delio je pravdu na meču OFK Beograd - Obilić. Nije mu bilo lako. Zna se i zašto.

Međutim, ni tada nije pogrešio kao ni onda kada je odlučio (2011) da sa liste glavnih sudije pređe na onu sa koje se delegiraju pomoćnici. Da nije to uradio, pitanje je da li bi u više nego uspešnoj karijeri fudbalskog sudije delio pravdu na dva svetska šampionata (Brazil 2014. i Rusija 2018), šampionatu sveta u kategoriji U20 (Turska), Prvenstvu Evrope 2016. u Francuskoj, Kupu konfederacija, finalu Lige šampiona (2018), UEFA Superkupu 2016... Sve ovo i još puno drugih manje ili više važnih utakmica sudio je kao član najboljeg srpskog sudijskog tima (Mažić, Ristić, Đurđević) svih vremena.

On, Dalibor Đurđević, pet puta najbolji pomoćni sudija u tradicionalnom izboru FS Srbije, rođen je u Kruševcu gde je počeo da igra fudbal, ali je posle bliskog kontakta sa nečasnim deliocem pravde, zbog čega je kažnjen šestomesečnom suspenzijom, dres fudbalera vrlo namerno zamenio sudijskom opremom. Imao je jak razlog. U međuvremenu je završio Fakultet bezbednosti, oženio se i postao otac dva uspešna sina, da bi danas uz sve radosti koje je doživeo kao suprug i roditelj bio i ponosni deda. Besprekorno govori engleski, što mu je uz sudijsko znanje i bogato iskustvo delioca pravde omogućilo da, između ostalog, bez poteškoća dobije FIFA licencu VAR sudije.

Za početak pitanje kako ste uz zvanje internacionalca postali i VAR sudija?

„Nekada su postojale edukacije koje su se radile na određenim takmičenjima. Sada je ceo postupak u protokolu nacionalnih saveza i procedura je apsolutno jasna. Mažić, Ristić i ja smo licencu dobili još pre četiri godine na Kupu konfederacija zahvaljujući tome što smo bili u projektu Svetskog šampionata u Rusiji.“

Uskoro VAR definitivno stiže i na fudbalske terene u Srbiji, odnosno utakmice Superlige.

„Biće implementiran u sledećem prvenstvu. Ideja je da VAR soba, zapravo četiri VAR sobe, bude smeštena u Sportskom centru u Staroj Pazovi. Imaćemo jedinstven i u svetu fudbala redak centralizovani sistem. Savez je za sve ovo omogućio maksimalne uslove. Biće to najsavremenija VAR soba kakvu još nisam video, a kao VAR sudija radio sam u Kataru, Saudijskoj Arabiji, odnosno na SP u Rusiji. Suština je da signal sa utakmice koja se igra, na primer, u Surdulici dobijemo bez zakašnjenja. Tehnički je to moguće. Uostalom, tako je VAR bez greške opslužio SP u Rusiji. Partneri FS Srbije u ovom poslu, TV Arena sa MTS i Telekom, garantuju da će sve funkcionisati na najbolji mogući način.“

Znači, došao je kraj ružnim polemikama, optužbama i drugim glupostima toliko karakterističnim za srpski fudbal?

„Bez obzira na VAR, polemike neće izostati. Siguran sam da će se maksimalno smanjiti broj takozvanih čistih grešaka koje izazivaju skandale i da ćemo svi zajedno doprineti da utakmice na terenu odlučuju igrači a ne greška sudije ili sudija. Govorim o jasnim i čistim greškama, jer se zbog njih VAR sistem i uvodi. Veoma bitno će biti da projekat krene u željenom smeru i da svi znaju zašto se nešto uradilo ili zašto nije.“

Šta je VAR doneo u fudbal, kakva su iskustva onih koji već imaju ovaj sistem, šta je konkretna ideja?

„Ideja je da se VAR koristi za čiste i jasne greške. U prevodu, kad svi vide da je nešto pogrešno svirano, dužnost VAR (VAR sobe) je da pozove sudiju da pregleda snimak i da svoju odluku ispravi. To je jedan od načina da se utakmica završi na najbolji način i bez skandaloznih odluka.“

Verovatno je u međuvremenu, pre svega kroz iskustva drugih, prepoznat i ključ za dobru primenu VAR sistema?

„Da, to je da linija intervencije bude na višem nivou, a ne da sudije zovu kad god je nešto 50:50 sumnjivo. U praksi linija intervencije je spuštena posebno u nacionalnim šampionatima. Na utakmicama Lige šampiona i Lige UEFA linija intervencije je visoka, što znači da se ne poziva sudija za sve ono što nije čista i jasna greška. U nacionalnim prvenstvima zbog velikog pritiska, kao i činjenice da sudije nisu na istom kvalitetnom nivou na kome su izabrani internacionalci u Ligi šampiona ili Ligi Evrope, dolazi do toga da za ono što nije 100 odsto jasno pozivaju VAR sudije, kako im neko ne bi zamerio što to nisu učinili. To je trenutak kada VAR soba i sudiju i sebe dovodi u nezgodan položaj.“

Povezane vesti - INTERVJU SEJAD KRDŽALIĆ: Nema uspešnog trenera bez posvećenog igrača

VAR uprkos tehničkoj savršenosti ima i mane.

„Uz prisustvo VAR čiste i jasne greške se eliminišu. U prevodu, gol iz ofsajda ne može da se postigne bez obzira na to da li je igrač u nedozvoljenoj poziciji dva centimetra ili pola metra. Takođe ni gol rukom. I sudija je sada u prednosti jer zna da u slučaju greške postoji neko ko može da to koriguje bez posledica, jer kada vas ispravi VAR, o tome se sutra ne govori. Nekada su sudije zbog istih grešaka, pogotovo na velikim utakmicama, završavale karijeru. To sada nije moguće.“

Zbog svega i pritisak na sudije trebalo bi da bude neuporedivo manji?

„Za krajnji rezultat je jako bitno da sve krucijalne odluke sudije na utakmici budu čiste jer onda je svima lakše. I sudijama i Savezu i klubovima. U prisustvu VAR takođe izostaje namerno udaranje laktovima. Uz to, i svako drugo brutalno ponašanje je svedeno na minimum, pljuvanje rivala takođe.“

Postoje i mane VAR-a uz konstataciju da su kao takve najviše pogubne za sudije i suđenje.

„Ima i situacija da su zbog prisustva VAR tehnologije sudije prestale da donose odluku na terenu i da sve što je sumnjivo prepuštaju nekom drugom. To je pogubno za suđenje. Ideja je bila da sudije sude kao da VAR ne postoji, a da ga koriste samo ukoliko se za tako nešto ukaže potreba. Bilo je u praksi situacija kad sudije nešto nisu videle čak i kad su bile najbolje postavljene. Taj problem VAR danas rešava.“

Uprkos savršenstvu, sve glasnije se priča o predlogu da ubuduće postoji nešto što bi se zvalo dozvoljen ofsajd.

„Ta kvalifikacija nije baš najtačnija. FIFA je imala jednu radnu grupu od 20 najboljih pomoćnika na svetu, i ja sam bio u toj radnoj grupi, s obavezom da se na par sastanaka uz diskusiju ponude argumenti da se ofsajd pravilo modifikuje. Upotrebom VAR u poziciji ste da puštajući u rad softver povučete linije i da konstatujete kako je taj i taj igrač, centimetar ili dva, u ofsajd poziciji. U pravilima fudbalska igre ovaj i ovakav ofsajd ima svoje uporište. Međutim, šanse da se nešto promeni su male.

Dozvoljeni ofsajd nije nešto što može da uđe u pravila jer ne postoji granica gde je to. Ako stavite pravilo da je to 10 centimetara, šta je sa 11. centimetrom? Ostaće i dalje dilema. U Holandiji je u toku jedan eksperiment. Ako su linije kada ih povučete sastavljene i ako je crvena linija napred ali ne postoji prostor između nje i plave linije, onda u toj situaciji podržavate odluku pomoćnog sudije. Postojećim pravilom o milimetarskim ofsajdima ukinuli ste pravo pomoćnim sudijama da donose odluke u skladu sa preporukom UEFA, a to je da kad imaju dilemu daju prednost napadaču.“

Kome manje prija prisustvo VAR, glavnim ili pomoćnim sudijama?

„VAR nije emocija već je alat koji pomaže u odlukama koje su teško vidljive. Ofsajd je jedna od najtežih odluka. U finalu Lige šampiona u 41. minutu kod rezultata 0:0 poništio sam zbog ofsajda gol Madriđana. Tek je 3D tehnikom utvrđeno da sam bio u pravu. VAR tada nije postojao, a ja sada kažem da bih bio jako srećan da jeste. Ako me VAR  ispravi, idemo dalje.

Međutim, kad nemate VAR i kad pogrešno pokažete na ofsajd i tako utičete na rezultat ili što je još gore odlučite finale Lige šampiona svojom greškom, sutra će svi o tome da pričaju. Svi očekuju kad sudite finale Lige šampiona da odluka koju donesete bude ispravna jer ste kao sudija došli na taj nivo. Ali ako pogrešite, niko više ne utvrđuje koliko je to bila teška odluka već se samo konstatuje kako ste napravili grešku. Za takve situacije VAR je zaista spas za sudije. Neko tamo proveri, ispravi vas, svako razume da je to bila greška od par centimetara i da je za ljudsko oko bila nevidljiva.“

Čini se da  glavne sudije uprkos svemu imaju daleko veći problem sa VAR-om nego što je to slučaj sa pomoćnicima? 

„Nije lako kad  25 godina na terenu donosite odluku koju niko ne može da promeni i kada vas sada, a posle svega neko pozove da stanete ispred ekrana i pokaže vam da ste pogrešili. Tu je ključ. Kako VAR projekat odmiče, sudije imaju sve manje problema sa svojom sujetom. U početku je bilo problema. Sudija je dolazio ispred ekrana i tražio da se uhvati za nešto kako bi opravdao svoju odluku.

To nije suština. Suština je da sve pogleda jer mu je neko dao šansu da sve vidi još jednom i da posle toga donese ispravnu odluku. To je bitno. Sudije sada sve manje imaju problema s tim da svoju odluku promene. Činjenica je da nije jednostavno kad vam neko promeni odluku. Isto važi i za pomoćne sudije. Ali uprkos saznanju da ste napravili grešku, vi morate iz svega da izađete sposobni da nastavite da sudite utakmicu. Verujte, mnogo je lakše kad vam neko razreši dilemu odmah nego da od petog minuta utakmice, kada se možda dogodila sporna situacija, nosite to u glavi do poluvremena, odnosno do trenutka dok ne pogledate snimak. Za takvu situaciju jednostavno morate da bude spremni.“

Da li se to zove mentalna priprema sudije za utakmicu?

„Jeste, to se zove mentalna priprema s mogućnošću da se borite sa greškom. Postoje razni načini da to iznesete. Sudija pre svega mora da bude mentalno jak. Suđenje nije samo da izađete na teren i sudite utakmicu. Da biste u tome bili uspešni, neophodno je da savladate između ostalog i tehniku stresa i emocije. UEFA i FIFA vode o tome računa do najsitnijih detalja. Postoje timovi ljudi koji se vama bave i koji su uključeni u taj rad. Tu su psiholozi, fitnes treneri, nutricionisti i svi drugi čije je prisustvo neophodno kako biste prilikom suđenja bili na visokom nivou.

Povezane vesti - INTERVJU VLADO ČAPLJIĆ: Piksi može da napravi rezultat

Da biste savladali stres, postoje određene vežbe ali i nešto što se zove iskustvo, gde vi kako idete ka vrhu dobijate sve teže i teže ispite. Kad dođete na vrh, onda se nekako podrazumeva se da ste spremni da jednostavno izađete pred 100.000 gledalaca i da donesete odluku koja na vas i vaš mentalni sklop ne utiče.“

Kad je ta mentalna spremnost došla kod Vas do punog izražaja, u kom trenutku...

„Uvek kažem da je poslednja utakmica najvažnija utakmica u životu sudije jer vas svi pamte po poslednjoj utakmici. To što ste sudili i kako ste sudili finale Lige šampiona potpuno je nebitno ako sudite dva dana kasnije derbi Partizan – Crvena zvezda i napravite grešku. Tada se više niko ne seća finala Lige šampiona, svi jedino i isključivo pričaju o onome šta ste uradili na derbiju. Finale Lige šampiona i sjajno suđenje postaju apsolutno nebitni ukoliko napravite grešku u derbiju.“

Kako je biti delilac pravde na derbiju Zvezda - Partizan i koliko ste puta sudili ovaj veliki meč?

„Tačno 24 puta, uz napomenu da 24 puta nije lako čak ni gledati derbi a kamoli ga 24 puta suditi. Uoči poslednjeg derbija kolega Ristić (26 derbija) i ja smo konstatovali da ukupan broj igrača na terenu nije odigrao 50 derbija. Svaki derbi je nova epizoda vašeg sudijskog života. I još nešto. Ukoliko napravite  grešku na derbiju, vaša karijera nije više ista. Ne kažem da ste zbog svega završili karijeru, ali ste sigurno ostali bez šanse da derbi ponovo sudite.“

Šta je manje opasno, pogrešiti na štetu Partizana ili Crvene zvezde?

„Za mene je strašno uopšte pogrešiti. Smatram da smo i mi sudije deo tog spektakla i da smo u obavezi da omogućimo da se utakmica odigra bez visokih tenzija i negativnih uticaja. Nekad to naravno nije moguće.“

Kad ste bili najviše izloženi kritici posle derbija?

„Na derbijima sam uvek donosio tačne odluke tako da su kritike izostale. Dok smo Ristić i ja bili u timu sa Mažićem, bilo je na par utakmica manjih ili većih kritika. Trudio sam se da o tome ne razmišljam jer ako niste zadovoljni utakmicom koju ste sudili ili ste zadovoljni a realni ste prema sebi i imate zaista mogućnost da analizirate sebe na jedan pravi način, onda vam nije puno bitno da li je mišljenje jednih ili drugih o nekoj odluci za vas relevantno. Po mom mišljenju, treba da budemo neko ko mora da se potrudi da na takvoj utakmici, i ne samo takvoj, ne nepravi nijednu grešku.“

Mnogi ljudi koji prate fudbal ne znaju kakva je razlika između prvog i drugog pomoćnog sudije.

„U principu i nema puno razlike. Nekada dok nije bilo četvrtog sudije prvi pomoćni je uvek bio sa A liste kako bi, ukoliko se za to ukaže potreba, menjao glavnog sudiju. Sada to radi četvrti sudija. Takođe, od kada postoje odvojene liste pomoćnika i glavnih sudija, prvi i drugi pomoćni gotovo da imaju ista zaduženja, osim što je prvi pomoćni na liniji gde su klupe i da kao takav ima dodatni pritisak. Nekih drugih razlika između dva pomoćnika nema.“

Kada je počela zajedno da sudi trojka Mažić, Ristić i Đurđević i koliko ste mečeva sudili?

„Vatreno krštenje imali smo 2011. Sudili smo SP U21 u Turskoj, SP u Brazilu i Rusiji, finale Kupa konfederacija između Nemačke i Čilea, šampionat Evrope, finale Superkupa Evrope, finale Lige šampiona. Za osam godina sudili smo širom sveta više od 300 utakmica.“

Kako ste sa kao tim, ekipa spremali. Da li su postojali neki rituali?

„Naravno, šef tima je bio Mažić, čovek koji je u ovom poslu neponovljiv. Mi smo živeli za suđenje. Imali smo svoj način priprema, ishrane, način života. Do detalja smo radili na svim segmenti koji su bili neophodni za dobro suđenje. Fizički smo bili  među najspremnijima na svetu, što nas je negde izbacilo u orbitu. Takođe svako je imao zaduženje u timu da se bavi određenim segmentima analize pred svaku utakmicu.

Imali smo i zajedničke pripreme pred svako veliko takmičenje, bili smo profesionalci ne 100, već 101 odsto. Zato i mislim da je naš rezultat bio plod jednog fanatičnog rada i odnosa prema poslu koji smo radili. Nama nije bilo teško da dođemo sa utakmice Barselona - Mančester i odemo u Surčin da sudimo utakmicu Zone na istom nivou kao što smo to uradili dva dana ranije u Španiji. Imali smo jedna dobar mentalni sklop i volju da neke svoje kvalitete podredimo timu. Naravno, Mažić je bio motor svega, a mi smo ga na najbolji način pratili.“

Na kraju priče Milorad Mažić je otišao u Kinu, Vi ste ostali u Srbiji.

„Mažić je nakon SP u Rusiji dobio ponudu FS Kine, plan je bio da tamo ide ceo tim, međutim, Kinezi to nisu prihvatili. Mi smo nastavili karijeru u Srbiji i Saudijskoj Arabiji i to je trajalo dve godine. Mažić je u međuvremenu završio karijeru u Kini, sad je šef sudija na Kipru.

Povezane vesti - INTERVJU SVETOZAR MIJAILOVIĆ: Cilj je dupla kruna

Razišli smo se u trenutku kada smo dotakli vrh sudijske karijere, imamo čime da se ponosimo, sudili smo uz sve već pomenuto uspešno i u Kataru, zatim i najveći derbi Egipta. Svi su nas zvali, jedine smo sudije iz pravoslavnog sveta koje su imale tu čast da sude utakmicu Al Ahli -  Zamalek. Ristić i ja smo i dalje na FIFA listi, ali mislimo da posle finala Lige šampiona ne bi bilo korektno da u sve krenemo ponovo sa nekim mlađim kolegom. Odlučili smo da sudimo samo utakmice u Sudijskoj Arabiji. Naravno, kao VAR sudije.“

Da li ste kroz karijeru imali ponudu da možda lažirate neki meč ili utičete na rezultat?

„Bilo je pretnji. Oko fudbalskih sudija vrzmaju se ljudi iz različitih miljea, nekada su pretili oni bahati i bezobrazni, nekada političari u smislu skinuću te sa liste, ali to su pretnje na koje vremenom postanete apsolutno imuni. Ovaj posao nosi sa sobom pritiske. Za 25 godina zaista nisam imao ponuda da lažiram meč i da sudim u korist ovog ili onog. Neke stvari su u srpskom fudbalu naduvane. Mislim da tome doprinose i mediji, loša vest je uvek tiražnija od dobre. Suđenje je jedan plemenit posao, mnogi od nas su doprineli da on bude na lošem glasu, ali uprkos svemu, u fudbalu Srbije ima više pozitivnih nego negativnih primera.“

Ko  je sve od fudbalera u toku utakmice bio nekorektan prema Vama kao sudijama?

„U afektu igrači svašta kažu, čak i oni najveći. Imali smo problem sa Ibrahimovićem koji je takav kakav jeste i ukoliko ga ne pridobijete na utakmici, imaćete sa njim problem. Međutim, posle utakmice je duga priča. On dođe i izvini se, kaže preterao sam, pozdravimo se i to je to. Vrhunski profesionalci znaju gde je limit. Takođe i treneri. Mi smo imali problem sa Slavenom Bilićem, Mažić ga je isključio, ali je Bilić posle utakmice došao da uputi izvinjenje, da kaže da je preterao, da smo za njega najbolji sudijska tim, ali i da je utakmica živa stvar.

Nekada i nama sudijama dođe da opsujemo, ali mi nismo u poziciji da to radimo. Sudijski tim na terenu ne služi da potpaljuje vatru nego da požar koji je u začetku gasi. To je osnovni zadatak, to da vodi igru a ne da igra vodi njega. Zamislite kako bi to izgledalo kada vi kao sudija uđete u neki sukob i onda iz tog sukoba potegne crveni karton nekom igraču. To je najlakše, on nema crveni karton da vam uzvrati. Vi imate određeni instrument, čak i određena oruđa u rukama kojima možete da kažnjavate, ali vaša je obaveza da sve uradite da do toga ne dođe.“

Kao sudijski tim bili ste, pričalo se, miljenici Koline?

„Imali smo njegovu podršku, međutim, mi smo tu podršku zaslužili dobrim suđenjem najteže utakmice sa UEFA liste, one između španskih i turskih klubova bile su rezervisane za nas. Dobro suđenje na njima nas je i odvelo na SP 2014. Bilo je to veliko iznenađenje, jer smo kao nepoznati bili izabrani u 17 sudijskih timova sveta. UEFA je imala pravo da delegira devet timova. Morate da znate da u UEFA postoji pet zagarantovanih mesta za velike zemlje. To je kao kad je Jugoslavija imala svoje mesto nekada, Srbija to nema danas. I vi onda u ona četiri preostala mesta morate da se nađete. Te 2014. bilo je ogromno iznenađenje što smo dobili poverenje, a dobili smo ga samo zato što smo do tog trenutka zaista dobro sudili. Ako smo i bili miljenici Koline, onda smo i zaslužili to njegovo poverenje.“

Kad Vas je Kolina zapravo najviše iznenadio?

„Posle finala Kupa šampiona kada smo ušli u svlačionicu. Dopustili smo sebi da zapevamo srećni zbog dobro obavljenog posla. To nam se dogodilo prvi put da posle skoro 10 godina zajedničkog rada emociji damo oduška. U tom momentu u svlačionicu je ušao Kolina bez ikakve grimase na licu. Zavladao je muk i onda je on izgovorio kako moramo da znamo da za nas utakmica nije završena. Zamislite, rekao je, reakciju kluba koji je izgubio da čuje da vi pevate. Presekli smo se, mislili smo da smo posle svega napravili veliku grešku, a onda se on nasmejao i rekao - uživajte, sjajno ste odradili posao, imate pravo na emociju.“

Voleli ste fudbal, izdvajali ste se u mlađim kategorijama talentom, ali ste umesto među prvotimce otišli u sudije.

„Igrao sam za juniore 14. oktobra, bio kapiten i posle jedne kup utakmice između ljutih rivala, Napretka i 14. oktobra, reagovao sam nesportski prema sudiji i zaradio kaznu suspenzije. Opravdanje da sam sve uradio jer nam je naneta nepravda nisu pomogla. Tužno je bilo gledati nas kako plačemo posle utakmice u svlačionici jer je neko odlučio da veliki Napredak mora da pobedi mali 14. oktobar. Tada sam sebi rekao da ću biti sudija koji će omogućiti deci da se raduju ako pobede ili da tuguju ako izgube, ali da nikada ne budu poniženi jer je neko tako odlučio.“

Za sve su krivi Hrvati

„Ostali smo do kraja šampionata sveta u Rusiji, bili smo posle polufinala među četiri sudijska tima i svima je bilo jasno da ukoliko Hrvati uđu u finale da mi nećemo imati priliku da sudimo završni meč. U polufinalu između Engleske i Hrvatske bili smo na stadionu i gledali utakmicu uživo u društvu kolega iz argentinskog tima koji je na kraju sudio finale. Na poluvremenu kada su Englezi vodili sa 1:0, bukvalno smo primali čestitke da sudimo finale. Onda se desilo šta se desilo, Hrvati su preokrenuli rezultat u svoju korist i mi smo finale gledali sa tribina uprkos želji Hrvata da finale sudi najbolji sudijski tim, a taj tim smo bili mi. FIFA takvu mogućnost nije dozvoljavala.“

I dalje na sceni

Ristić i Đurđević više ne sude na terenu iako imaju FIFA licencu. Od ove godine su na FIFA listi VAR sudija. 

„Pored nas, iz regiona su još samo dvojica Hrvata. Da bi neko bio VAR sudija sa licencom FIFA, mora da ima dve godine rada u nacionalnom prvenstvu i određeni broj utakmica kako bi stekao pravo da se kandiduje za FIFA listu VAR sudija. Starosna granica ne postoji, ali postoje fitnes testovi, zdravstveni pregledi i tako dalje. Kad pređete određene godine, FIFA zadržava pravo da vas testira više puta nego što je to uobičajeno.“