Koji demokrata može da sruši Trampa?

Osmi novembar 2016. godine. Birališta u Americi su zatvorena. Pristalice Hilari Klinton okupile su se sa prijateljima i porodicom u lokalnim barovima i kafićima u Vašingtonu odakle su, uz pivo i kikiriki, pratili rezultate na televiziji.  "Tramp ne može pobediti", samouvereno su ćaskali, dok je voditelj CNN Džon King na jednom od ekrana entuzijastično zumirao grafikone, uveličavao brojke, objašnjavao se sa političkim stručnjacima i analitičarima.

Veče je odmicalo, a King je postajao sve nervozniji. Kao i demokrate. Objasnio je da je Florida mnogo jača nego što se mislilo. U jednom trenutku Klintonova i Tramp su bili gotovo izjednačeni. Glasovi u baru su se utišali, pogledi su u neverici pratili program i mobilne telefone. Na drugom kraju grada, na zabavi Trampovih simpatizera na Menhetnu, atmosfera je bila živopisna. Komešanje, nazdravljanje, osmesi...

Onda se desila Pensilvanija. Tramp je postao prvi republikanac koji je pobedio u Pensilvaniji, Viskonsinu i Mičigenu još od 1988. U baru u Vašingtonu je provejavalo "gotovo je", "mislim da je vreme da idemo kući"... Nastup pevačice Keti Peri je otkazan. Nikome u demokratskom taboru nije bilo do slavlja. Ljudi su se rasplakali, dok je počela da oživljava činjenica da je Donald Tramp pobedio - da je postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

(AP Photo/Patrick Semansky)

Pre samo nekoliko nedelja menadžer kampanje Donalda Trampa za predsedničku trku 2020. Bred Praskejl pokazao je šta tri godine kasnije misli Trampov tim o izborima - glasanje je najveća šala u politici, izjavio je Praskejl. Po istom principu, demokrate su u baru u Vašingtonu potcenjivale protivnika, duboko verujući da će dobiti prvu ženu predsednicu u istoriji SAD. Tu grešku, ovaj put, demokrate neće ponoviti. Kampanje su uveliko počele, a demokratska stranka je kandidovala čak 23 kandidata, dok republikanska partija zasad ima samo dva predstavnika, od kojih je jedan Tramp.

Poslednje ankete javnog mnjenja pokazuju da na nacionalnom nivou demokratski kandidati, bivši američki potpredsednik Džo Bajden i senator Berni Sanders, vode 10 odsto u odnosu na Trampa. U istraživanju koje je sprovedeno od 21. do 24. juna, u kojem je učestvovalo 1.096 glasača, za Bajdena i Sandersa bi glasalo 55 odsto građana, a za aktuelnog predsednika 45 procenata. I druge demokrate imaju prednost u odnosu na šefa Bele kuće. Senatorka Elizabet Voren ima podršku 53 odsto, a senatorka Kamala Haris i gradonačelnik Saut Benda u Indijani po 52 procenata.

Viskonsin, Mičigen i Pensilvanija sa ključnih 100.000 birača koji su odneli prevagu na prethodnim izborima, razočarani su zbog neispunjenih obećanja Trampa da će sprečiti propadanje automobilske industrije. Stoga se predsednički tim ovaj put neće fokusirati na kampanju u ove tri države. Fokus će biti na potencijalnim glasačkim mašinama u Nevadi, Novom Meksiku, Nju Hempširu i Minesoti. Taktika koja je, tvrde stručnjaci, potpuno pogrešna.

Trampovi ljudi već sada su prilično nervozni. Nedavno su otpustili sve interne anketare, jer im se nije dopalo što su istraživanja pokazala da će Tramp izgubiti u ključnim državama. Ipak, ankete se svakodnevno objavljuju, a jedno ispitivanje "Morning Consulta" pokazalo je koji demokratski kandidati imaju najveću podršku u svom biračkom telu.

(AP Photo/Jacquelyn Martin)

Bivši potpredsednik Džo Bajden, uprkos nostalgičnim komentarima i zamerkama da je sam sebi najveći neprijatelj, zadržava značajnu prednost. Za Bajdena, od ispitanih 16.188 birača, glasalo bi 38 odsto ispitanika. Podrška senatoru Berniju Sandersu iznosi oko 19 odsto, što je blagi skok u odnosu na mart, dok senatorku iz Masačusetsa Elizabet Voren podržava 13 procenata birača.

Gradonačelnik Saut Benda Pit Butidžidž i kalifornijska senatorka Kamala Haris imaju oko sedam, odnosno šest odsto. Bivši kongresmen Teksasa Beto O'Rork trenutno je na četiri procenata, a senator Kori Buker iz Nju Džerzija, koji je osporio Bajdenove komentare o radu sa senatorima, ima podršku tri odsto demokrata. Skoro 20 drugih kandidata dobilo je po dva odsto ili manje. Veliki procenat Bajdenovih pristalica kao opciju razmatraju i Sandersa i Vorenovu, a isto važi i za Sandersove glasače.

Nisu samo istraživanja ta koja daju prednost Bajdenu. Blumberg ga je pozicionirao kao jedinog kandidata koji, sa prepoznatljivim osmehom i veteranskim šarmom, može da sruši Trampa. Bajden se dvoumio da li je pametno da sa 76 godina ulazi u trku za predsednika i navodno je vagao mesecima pitajući se da li će mu u prikupljanju glasova odmoći to što pripada strogom centru Demokratske stranke koja je zrela za mlađe i liberalnije političare. Ipak, odlučio je da uđe u trku, što je njegov treći pokušaj da izbori stranačku nominaciju za Belu kuću. Pokušao je 1988. da postane najmlađi kandidat posle Džona Kenedija, ali mu to nije pošlo za rukom. Tada ga je porazio Majkl Dukakis. Probao je ponovo 2008. godine, ali nije imao šanse protiv Baraka Obame i Hilari Klinton. Obama ga je kasnije uključio u političko odlučivanje i njih dvojica su razvila iskreno prijateljstvo.

Poznato je i da su Bajdenov život obeležile velike tragedije. Nedugo nakon prve pobede na izborima, kada je u 30. godini postao jedan od najmlađih američkih senatora u istoriji, u saobraćajnoj nesreći poginule su mu supruga Neilija i jednogodišnja ćerka Naomi. Sin Bo (46) preminuo je u maju 2015. od raka na mozgu. Zbog gubitka, Bajden nije želeo da učestvuje u kampanji za izbore 2016. kada se nametnuo kao logičan izbor za Obaminog naslednika. Kao potpredsednik SAD posetio je Beograd 2009. i 2016. godine.

Ono što je na samom početku kampanje bacilo mrlju na njegovu kandidaturu su optužbe pojedinih žena da ih je seksualno uznemiravao. Najpre ga je poslanica u skupštini Nevade Lusi Flores optužila da ju je spopadao 2014. za vreme jedne manifestacije, a potom se oglasila pomoćnica jednog od kongresmena Emi Lapos koja je istakla da je Bajden 2009. pred njom demonstrirao seksizam i mizoginiju. Treća je 22-godišnja Kejtlin Karuzo iznela optužbe da ju je bivši potpredsednik seksualno uznemiravao 2009. godine, što je nagovestila i književnica Džej Hil (59), koja tvrdi da se to njoj dogodilo 2012. godine.

Povezane vesti - TRAMP ODGOVORIO NA OPTUŽBE: Nisam silovao novinarku, hoće da proda knjigu

Uprkos tome što se javno izvinio, ove optužbe bi Bajdenu mogle da odnesu jedan deo glasova. Za mnoge je problematična i njegova sentimentalnost kada se, recimo, pred novinarima priseća kako je sarađivao sa senatorima segregacionistima: "Nikada me nije nazivao dečakom, uvek me je smatrao sinom", rekao je Bajden za jednog od senatora na donatorskom skupu u Njujorku.

Sporan može biti i njegov životni stil koji se, prema pisanju "Vašington posta", značajno promenio nakon odlaska iz Obamine kancelarije. Naime, izveštaj WP-a doveo je u pitanje Bajdenov politički imidž "Džoa iz srednje klase". Iako nikada nije bio jedan od najbogatijih članova Kongresa, Bajden je prikupio dosta novca pisanjem govora i objavljivanjem knjiga. Javni dokumenti pokazuju da je Bajdenu plaćeno čak 200.000 dolara za pojedine govore. Bivši potpredsednik SAD uživa i skupe povlastice kao sastavni deo poslovnih ugovora, koje uključuju zakupljene letove, automobile, profesionalne vozače, luksuzne hotelske apartmane i nadoknade.

Potpuno drugačiji život vodi Berni Sanders, samoproklamovani demokratski socijalista, poznat po kritici nejednakosti u SAD. Sandersa opisuju kao starca koji oduševljava mlade. Dok stoji ispred vetroparka u žutim pantalonama, improvizuje tako što ruke stavlja na uši i žali se na buku. Spušta ruke i saopštava sa osmehom da se samo šalio. Takav neposredni pristup savetnici mu zameraju, dok pristalice zdušno odobravaju.
Senator iz Vermonta ima veoma ozbiljan pristup kada je reč o spoljnoj politici koju zastupa. Veliki je zagovornik toga da Amerika mora da prekine beskrajne ratove. Objavio je viziju SAD koja se povlači iz sukoba na Bliskom istoku i usmerava spoljnu politiku na "diplomatiju i saradnju sa saveznicima".

(AP Photo/Brynn Anderson)

"Povlačenje iz Avganistana je nešto što moramo učiniti", napisao je Sanders iako nije ponudio konkretnu političku strategiju za takve planove. Zalaže za borbu protiv klimatskih promena i globalne nejednakosti i direktno povezuje opsesivni fokus na terorizam sa trenutnom imigrantskom krizom. Ipak, spoljna politika se smatra jednim od njegovih najslabijih tačaka u kampanji.

Kada je reč o abortusu i zdravstvenoj zaštiti, stava je da ne postoji sredina u ovim pitanjima. Upravo je po tome nastao haštag #NoMiddleGround (prim. aut. "nema sredine"), kao i Fejsbuk grupa istog naziva. Sanders ima armiju mladih ljudi koja vodi internet kampanju, u ovoj fazi jednako jaku kao onu koja je Trampa dovela na vlast 2016. godine. Njegova prednost je i mejl lista, izgrađena još 2016. koja mu je pomogla da prikupi više od 18 miliona dolara samo u prvih šest nedelja kampanje i omogući angažovanje milion volontera. Sanders se oslanja i na video i druge onlajn medije, a ima i grupu "Connect with Bernie Sanders" (Poveži se sa Bernijem Sandersom), u okviru koje posvećeni volonteri prave planove i prate najnovija dostignuća kampanje. Jedan je od prvih kandidata koji su prisutni na video striming servisu. Sandersov tim planira kačenje serije "Bernie Live" video snimaka na Fejsbuku i Jutjubu.

Povezane vesti - Wannabe Čerčil

Međutim, Berni Sanders se suočava s velikim izazovom - Elizabet Voren. Senator izbegava direktne napade na nju, jer je poznato da su njih dvoje vrlo sličnih stavova i da su se međusobno često podržavali u Senatu. Međutim, pažnju privlači njihovo neverovatno poklapanje stavova u aktuelnoj kampanji. I to po principu - Vorenova izjavi jedno, Sanders ubrzo nešto vrlo slično. Tako se Vorenova založila da se poništi dug studentima širom zemlje i samo dve nedelje kasnije, Sanders je predložio isto. Potom je Vorenova objavila plan za okončanje privatnih zatvora. U istom danu, Džoš Orton, Sandersov savetnik, objavio je dva članka o radu Sandersa na reformi zatvora od pre nekoliko godina.

U trenutku kada demokrate traže nova lica, Vorenova se istakla kao interesantna kandidatkinja. Poznata je po neobičnom talentu za debatovanje. Vorenova je zasenila u tri debate 2012. republikanskog senatora Skota Brauna, te mnogi veruju da bi mogla da pobedi ne samo u trci sa demokratama, već i sa Trampom.

Kada su republikanci proglasili pobedu 2016, Tramp je u prvom obraćanju poručio da će "obnoviti naciju i američki san". "Sada je vreme da se ujedinimo kao jedan, jedinstven narod", rekao je tada Tramp sa uzdignutom pesnicom. Tri godine kasnije, malo njih i dalje veruje u to, drugi su potpuno razočarani, a treći su još onda u baru znali šta dolazi i da će jednom morati da se završi. Izgleda takvih danas ima mnogo više.

 

Ko su kandidati za izbore  za američkog predsednika

Demokratska stranka:
1. Džo Bajden - bivši potpredsednik SAD
2. Berni Sanders - senator
3. Elizabet Voren - senatorka
4. Bil de Blazio - gradonačelnik Njujorka
5. Kori Buker - senator
6. Stiv Bulok - guverner Montane
7. Pit Butidžidž - gradonačelnik Saut Banda
8. Hulijan Kastro - bivši sekretar za urbani razvoj
9. Džon Dilejni - biznismen
10. Tulsi Gabard - kongresmenka
11. Kirsten Džilibrand - senatorka
12. Kamala Haris - senatorka
13. Džon Hikenluper - bivši guverner
14. Džej Insli - guverner Vašingtona
15. Ajmik Klobaker - senatorka
16. Vejn Mesam - gradonačelnik Montane
17. Set Molton - bivši marinac
18. Beto O'Rork - bivši predstavnik demokrata
19. Tim Rajan - predstavnik demokrata u Ohaju
20. Džo Šestak - bivši predstavnik demokrata
21. Erik Svalvel - predstavnik u Kaliforniji
22. Marijan Vilijamson - spiritualna savetnica
23. Endru Jang - biznismen

Republikanska stranka:
1. Bil Veld - bivši guverner Masačusetsa
2. Donald Tramp - američki predsednik