Vesti
14.08.2023. 13:10
Vesti
27.08.2023. 02:10
Đoko Kesić
U Sarajevu ništa novo
Heroji Halijarda - Kome smeta istina?
Smešno je ovih dana slušati iskusne kulturne i političke poslenike koji se iščuđavaju „velikom pogromu“ filma "Heroji Halijarda“ srpskog reditelja Radoša Bajića i njegovog filma na Sarajevskom filmskom festivalu. Jer, u celoj priči nije se dogodilo baš ništa neočekivano i novo.
Insert iz pomenutog filma u trajanju od dva minuta, prikazan na SFF-u na biznis skupu za 70 odabranih ljudi izazvao je histeriju u političko-kulturnim sarajevskim krugovima koji, ne samo da nisu gledali film, nego nisu gledali ni pomenuti trejler. Slične histerije, raznim povodima sa sličnim ili modifikovanim narativom i delima, ponavljaju se već vekovima. Baš u Sarajevu!
O čemu pričaju "Heroji Halijarda“?
Reditelj Radoš Bajić u ovom filmu, prvi put i u Srbiji su se za to otvorili uslovi, govori o istorijskom herojstvu Jugoslovenske vojske u otadžbini i seljana koji žive jugozapadno od Gornjeg Milanovca, koji su od sredine leta 1944. pa do kraja te godine spasli tačno 508 američkih i drugih savezničkih pilota, koje su Nemci oborili posle vraćanja iz Ploeštija (Rumunija), gde su bombardovali naftna nalazišta i postrojenja, odakle se snabdevala nemačka ratna mašinerija. Seljani, uz pomoć sedamdesetak oficira i vojnika, zajedno s Dražom Mihailovićem, negovali su povređene pilote. Veoma brzo napravili su improvizovani aerodrom nedaleko od šumadijskog sela Pranjani, gde su iz Barija doletali američki avioni, koji su odvozili spasene pilote...
Ovo su istorijske činjenice. Tome valja dodati i podatak da je predsednik SAD Truman, na insistiranje generala Dvajta Ajzenhauera, 1948. godine posthumno odlikovao generala Dražu Mihailovića Legijom za zasluge (Legion of Merit), jednim od najznačajnijih američkih vojnih odlikovanja, za spasavanje američkih ratnih pilota u drugoj polovini 1944. godine u Srbiji.
O ovom herojstvu u Brozovoj Jugoslaviji se samo šaptalo, sve do pre nepunih deset godina, kada je upriličena svečanost u Pranjanima gde su odate počasti ravnogorskoj komandi i građanima za prikrivano veliko herojstvo, koju su državni i vojni vrh Srbije i ambasadori SAD u Beogradu počeli da obeležavaju. Zanimljivo je pomenuti da ni američka javnost nije znala za ovu, verovatno jednu od najhumanijih akcija koja se dogodila u Drugom svetskom ratu, sve do 1967. godine. Naime, Edvard Dervinski, istaknuti republikanski kongresmen i sekretar Udruženja veterana SAD, te godine je otkrio da je general Mihailović odlikovan.
Tome je prethodio tekst američkog političara Ričarda Niksona, koji je 21. aprila 1966. godine, tokom predsedničke kampanje, pismeno zahvalio generalu Draži Mihailoviću, četnicima i srpskom narodu za spasavanje pilota, beleži naš istoričar dr Miloš Timotić u studiji "Operacija "Halijard“ objavljenoj 2020. godine u izdanju „Službenog glasnika“. Timotić još beleži da je Ronald Regan u predsedničkoj kampanji pominjao heroje Halijarda, a gradonačelnik Los Anđelesa Tom Brejdli je 1986. proglasio 17. jul Danom sećanja na generala Mihailovića, na 40-godišnjicu njegove smrti...
Samo što je prikazan trejler, Benjamina Karić, gradonačelnica Sarajeva, oglasila se rečima: "Draža Mihailović je osuđeni ratni zločinac u Drugom svetskom ratu, kao i Ratko Mladić (?) i Radovan Karadžić tokom agresije 1992–1995. godine. Pokušaj rehabilitacije Draže Mihailovića i četničkog pokreta u Sarajevu su nedopustivi.“
Gospođa Karić je tokom Sarajevskog filmskog festivala imala sebi primerenu gošću: Kristijan Amanpur, boravila je u Sarajevu jer joj je Benjamina uručila odličje počasnog građanina Sarajeva.
Sva važna, gospođa Amanpur je izjavila "Hteli su da nas ubiju, ali u Bosni sam naučila šta znači novinarstvo.“
Vesti
11.08.2023. 14:15
Razređivač u Hrvatskoj
Moje kolege, ne samo u Beogradu, gledajući izveštaje dotične gospođe na CNN-u tokom građanskog rata u Jugoslaviji, prvi put su prepoznale svu toksičnost zapadnih medija koji su daleko od objektivnosti i želje da istinu provere bar kod tri referentna izvora pa tek onda da je objave. CNN-u i dotičnoj gospođi, ni tada ni danas, ta praksa nije bila imanentna.
U Sarajevu ovim povodom naglašavaju da "Heroji Halijarda“ redefinišu istoriju i da u tome Sarajevo neće učestvovati. U saopštenju SFF-a se naglašava da "...Ovim podmetnutim revizionističkim sadržajem poslovno poverenje je narušeno“! A Ministarstvo kulture i sporta Kantona Sarajevo u svom saopštenju navodi "da je Sarajevo otvoren grad za kreativne ljude, ali nije za filmove koji promoviraju četničke pokrete i četničke vođe“.
Sarajevska filmska rediteljka Jasmila Žbanić povodom "neviđenog skandala“ priča da se četnika ne treba plašiti te da na njih tek treba da se navikavamo. Ona priča da je snimila 10 filmova, igranih i dokumentarnih, o „srpskom fašizmu“ i da on nije nepoznanica, a u konkretnom slučaju pominje i gradonačelnicu Benjaminu Karić koja je sve ovo zakuvala...
Sve ovo sa "sarajevskim Halijardom“ i nije baš nikakvo iznenađenje, mada sam se tajno nadao da će neko od tamošnjih istoričara objasniti da su Pranjani s generalom Mihailovićem i tamošnjim seljanima istinski deo srpske i svetske istorije. Nažalost, niko od njih zuba ne probeli, ako mi nešto nije promaklo...
Život
04.05.2023. 09:16
Joška Broz: "Od Tita prave lik iz romana Dena Brauna"
Ovo je zgodna prilika da se kratko osvrnemo na pitanje – ko u Sarajevu ispisuje novu istoriju, ko je rođen i vaspitan u njoj, a podsetih se ideje profesora Ljubodraga Dimića, koji u "Ekspresu“ pre tri broja najavi razgovore o nacionalnom pomirenju na Balkanu, koja sad izgleda zaludan posao?! Najpre i površno poznavanje istorije Bosne i Hercegovine prepoznaće da su za muslimansku elitu u Sarajevu, vekovima, najveći neprijatelji bili i ostali Srbi. Sa Hrvatima se slažu, bez izuzetka sa njima su po pravilu protiv Srba, tek u ratnim vremenima. Taj narativ važi i danas jer je ista ta elita protiv gradnje čak i auto-puta Beograd – Sarajevo.
Zbog čega? Moguće da je pravi odgovor našao Meša Selimović u knjizi "Ostrvo“ (sa tim se donekle slagao i pokojni profesor Ekmečić), koji kaže da se u muslimanskim porodicama u Bosni često prepričavaju rodoslovi, pa najuspešniji ljudi iz familija, priča teče glatko, ali se prekida kad dođe onaj prelomni trenutak – kad su prihvatili islam. O hrišćanskom životu familije se ćuti, kao da je baš tu iskopan dubok i nepremostiv jaz?
Niko nema pravo da zameri bivšim hrišćanima u Bosni koji su prešli u islam. Jeste verolomno, ali to je njihovo pravo. Ostaje, međutim, upitno njihovo podaništvo i njihova nesrazmerna servilnost prema svim kolonijalnim vlastima koje su porobljavale Bosnu. Čak i da razumemo što su verno služili Osmanskom carstvu i novoj veri, manjina je uživala i neke benefite.
Kad su otišle Osmanlije, Andrić je o tome ispisao toliko knjiga i objavio onoliko dokumenata, muslimani su zdušno prigrlili Austriju kao novog kolonizatora. Služili su im verno, podanički, Srbi, a i Hrvati u Bosni su se bunili. I pre "Mlade Bosne“. Kad je na Vidovdan 1914. Gavrilo Princip u Sarajevu ubio nadvojvodu Ferdinanda, iste večeri muslimani su spalili sve srpske dućane u Sarajevu, uništili kuće, bilo je i mrtvih.
Vesti
04.05.2023. 09:00
Misterija - Broz
Nisu ih na razmišljanje potakle reči mudrog Ive Andrića, koji u razgovoru s Crnjanskim (Crnjanski je to i objavio u vidu intervjua), kaže da je "ubistvo Ferdinanda nas podelilo, na nas koji smo to osećali kao veliki rodoljubivi čin. Od onih koji su to drugačije osećali“. U Prvom velikom ratu muslimani su se pridružili Hrvatima pa su zajedno počinili neviđena zverstva nad srpskim civilima u Podrinju...
Ali, nije to kraj priče o podaništvu i odnosu prema Principu. Kad je "Žuta monarhija“ izgubila rat i osnovana Kraljevina SHS, na mestu atentata na Ferdinanda postavljena je velika ploča u slavu Principa. Muslimani su poranili i hitno postavili ovu ploču slaveći Gavru iz Obljaja, ali su posle ulaska Hitlerovih jedinica u Sarajevo aprila 1941. godine zdušno pozdravili nove kolonizatore i aplaudirali im kad su ploču u slavu Principa skidali i odneli vođi u glavni štab Trećeg rajha kao najdragoceniji poklon balkanskog ratnog pohoda.
Kad je napravljena komunistička Jugoslavija, 7. maja, pre kapitulacije Trećeg rajha, Sarajlije su opet zdušno postavile novo i kreativnije obeležje u slavu Gavrila Principa. Kasnije su na mostu preko Miljacke ugradili otiske njegovih stopa.
Stradanje Gavrilovo, koje adekvatno ilustruje državnu politiku Sarajeva kroz vekove, nastavljeno je 1992. godine, kad je skinuta i negde nestala ploča, kao i stopala na mostu... Istina, 2004. postavljen je metlom ispisan tekst da je "na ovom mestu 1914. ubijen prestolonaslednik Franc Ferdinand...“ a, navodno, Ulica Gavrila Principa danas nosi ime "Zelenih beretki“.
U zvaničnom političkom narativu Gavrilo Princip je terorista, što potenciraju tzv. visoki predstavnici sa Zapada, koji danas predstavljaju nove kolonizatore Bosne i Hercegovine, čiju politiku od tri naroda muslimani zdušno brane i podržavaju... Obožavanje kolonijalne čizme jedina je trajna državna politika Sarajeva. Uostalom, MH federacija, danas Federacija BiH, pristala je da joj Ustav i državni grb pišu u nekoj evropskoj metropoli, a muslimani su danas Bošnjaci, tako je još 1909. odlučio Benjamin Kalaj, mađarski Jevrejin, tada ministar spoljnih poslova u Pešti. Pred Sarajevom se svakim danom postavlja pitanje – da li su oni vlasije da u svoju korist usvoje neki zakon, odrede državotvorni put za sve građane BiH. Ali oni to ne žele.
Vesti
04.08.2023. 04:05
Kako se Hrvatska pripremala za akciju "Oluja“
Na kraju sve je otužno i preteće. Država Bosna i Hercegovina podseća na izgubljenu stvar koja čezne da je neko nađe. I nalazi je kolonizator. Što su u celoj priči muslimani, danas Bošnjaci. Oni svakako još nisu nacija, imam utisak da je njihov osnovni problem što gotovo tri stoleća tragaju za svojim identitetom.
U Sarajevu svi napadno brane istoriju od nove revizije. Istina, u svetu je redizajn istorije, posebno one fašističke, u modi jer im danas fašizam nije toliko crn koliko je bio. Sarajevo za ovo novo doba ima sopstveni dizajn. U njihovim školskim udžbenicima, pa ni u istoriografiji, nema pomena o masovnom učešću muslimana u ustaško-fašističkom režimu Ante Pavelića. Malo je poznato, a to ne uče đaci i tamošnji studenti istorije, da su muslimani od svih naroda na Balkanu bili najbrojnija antisovjetska vojska na Istočnom frontu. U udžbenicima piše da su muslimani s prvom puškom pohrlili u partizane. Uradili su to 3,5 godine kasnije.
Pa, ako rediteljka Jasmila Žbanić traga za novim fašističkim pričama, najbliže joj je da izuči šta su bili njeni preci ili većina muslimana u BiH. Bili su "cveće hrvatskog naroda“ s časnim izuzecima komunističkih lidera koji jesu bili uz prvu antifašističku pušku. U Srbiji fašizma nema. Jesu u građanskom ratu u Jugoslaviji 1991–1995. Srbi činili teške zločine. Činili su ih i ostali. Jer, u građanskom ratu niko nije čistih ruku. To mu je istorijska definicija.
Ako je gospođa Žbanić deo sarajevske elite, morala bi sa ostalima da ustane, recimo, protiv nedavnog pokušaja rehabilitacije 13. SS Handžar divizije. Nju je 1. marta 1943. oformio Hajnrih Himler, na zahtev uglednih muslimanskih vođa iz Sarajeva. Ta jedinica počinila je stravične zločine nad Srbima i BiH, ali i u Sremu... Znam svakako da svi rođeni posle 1945. u Brozovoj Jugoslaviji, živeli smo i učili redizajniranu istoriju. Za početak, važno je da to razumemo.
Da se vratimo četnicima. Oni jesu činili zločine, činili su i partizani, NDH je bez konkurencije, ali neodmerena je Brozova ideologija koja ih izjednačava sa ustašama. Istorijske činjenice kažu, četnici Draže Mihailovića, dok spasavaju savezničke pilote u drugoj polovini 1944. godine, znali su da su otpisani, da je na Jalti Broz proglašen za pobednika. I drugo takođe važno: Vlada Ujedinjenog Kraljevstva skoro do kraja 1944. priznaje da u Jugoslaviji deluju dva antifašistička pokreta – Josipa Broza i generala Draže Mihailovića. Tih činjenica drži se Radoš Bajić u filmu "Heroji Halijarda“.
Komentari
