Život
08.06.2023. 02:00
Vesti
28.12.2022. 17:05
Đoko Kesić
Dvostruki aršini
"Nove vrednosti“ i pranje krvavih ruku
Zapadna Evropa danas podseća na mlađeg adolescenta koji je, mimo svih saznanja medicinske nauke, u tim godinama dementan. Evropa, a prvenstveno Nemačka, zakonima koji su bez javne kontrole usvojeni u Bundestagu, ne samo da su opet prigrlile verbalne delikt i zatrle slobode govora, nego i slobodu mišljenja. Prirodno odredili su mu staratelja, koji ga uči šta su to nove vrednosti.
Praktičnije rečeno, ta ista Zapadna Evropa, koja je poslednjih tridesetak godina zemljama iz komunističkog lagera predstavljala luču slobode i ljudskih prava. Te zemlje hrlile su u EU, širile NATO na istok Evrope da bi se danas obrele u miljeu distopije Džordža Orvela "Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“ (1984).
Moguće da ja ne razumem važnost i ne znam gde da udenem reči gospođe Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, koja, svaki čas, okružena onom briselskom svetinom, kaže da pozdravlja tamo "nekog“ ko prepoznaje naše zapadnoevropske vrednosti? Šta su te "zapadnoevropske vrednosti“ danas i da li Evropska unija danas postoji kao samostalna zajednica 27 članica? Ja to, s mojom dioptrijom i verujem nedovoljnim znanjem – istinski ne vidim.
Razumem, i sa iskrenim simpatijama pre četrdesetak godina primio sam duhovitost jednog njujorškog izdavača koji tada reče: "Ovo je godina u kojoj ćemo prezirati Dostojevskog“! I on je zakasnio jednako kao i Orvel, što se tada nije ni slutilo. Ali, nažalost, stiže.
Moralo je, kako saopšti mudri predsednik SANU profesor Vladimir Kostić u intervjuu "Ekspresu“: "Dok je trajala agresija 19 NATO zemalja na Srbiju 1999. proglasiše me nacionalistom jer sam rekao da je bombardovanje Srbije krvav i u svojoj bezrazložnosti, banalan zločin, koji će se kao krvav zalogaj vraćati u ždrelo pre svega Evrope. E pa vraća se, samo što, pretpostavljam kao i svi razumni ljudi, ne mogu tome da se radujem.“
Sudeći po zvaničnom političkom vokabularu i praksi zapadnoevropskih zemalja, krivično bi odgovarao bilo ko ko bi pomenuo Magna kartu, dičnu "Povelju o slobodi“ iz 1212. godine. Odgovarao bi i zbog nesmotrenog citata iz Londonskog pakta kojim je osnovan Savet Evrope 1949. godine čiji Statut naglašava "da su duhovne i moralne vrednosti pravi izvor individualnih sloboda“.
Vesti
17.12.2022. 09:55
Vladimir Kostić za "Ekspres": "Vek kajanja je na izmaku"
Primarna namera ovog teksta je da pokuša da odgovori na pitanje – koje vrednosti poštuje svet koji sebi bezrazložno tepa "međunarodna zajednica“?
S tim u vezi, moram da zabeležim nešto lično, u ime moje generacije. Pre nekoliko desetina godina, na našu svest o moralnim i društvenim vrednostima uopšte presudno je uticao najveći naš helenista, profesor klasične književnosti na Filozofskom fakultetu Miloš N. Đurić. On je te kanone omeđavao ličnim primerom. Najpre, 1941. nemačke okupacione vlasti i ona Nedićeva kvislinška, sačiniše "Antikomunističku deklaraciju“ sa idejom da je potpišu najugledniji beogradski intelektualci i javni radnici. Na taj skup pozvan je i profesor Miloš N. Đurić, a predsedavao je naš poznati profesor muzike Stevan Hristić.
Posle uvodnih napomena predsedavajućeg, ustao je profesor Đurić i krenuo da napusti skup, ali u prolazu se obratio predsedavajućem: "Gospodine Hristiću, lako je Vama da to potpišete, ja ne mogu jer predajem etiku, a Vi diple.“
Profesor Đurić je ubrzo ostao bez posla, uhapšen je i odveden u logor na Staro sajmište.
Za nas, njegove studente, bitna su još dva događaja. Profesor je tvrdio da je demokratija mrtva, da je umrla s Perikleom, atinskim državnikom iz petog veka stare ere. Kad je umirao Perikle, kako beleži Plutarh (od kuge 429. godine stare ere), oko njegove postelje okupiše se ugledni Atinjani i govorahu kako je Perikle bio veliki državnik i vojskovođa i kako svoje bogatstvo za 40 i nešto godina vladalaštva nije uvećao ni za jedan talenat.
Perikle je samo dodao da pričaju nevažne priče: "Imajte na umu da za vreme moje vladavine nijedan Atinjanin zbog mene nije obukao crno ruho.“
I naš nauk za ceo život je životna tragedija profesora Đurića. Godine 1945. vojna vlast mobiliše njegovog jedinca Rastka, imao je 18 godina. Treba da ide na Sremski front. Profesor ima poznanstva i načina da oslobodi sina da ne ide na front, ali neće. Pričaju njih dvojica, Rastko se dvoumi, on s vojskom i ratom nema ništa. Pušku nikad nije držao u ruci. Otac mu kaže: "Kao otac rekao bih da ne ideš u vojsku. Kao profesor etike, kažem, idi u vojsku.“
Tri meseca kasnije Rastko je poginuo.
Život
26.01.2022. 06:05
Zašto smo dozvolili da nas Amerikanci podsećaju na Milunku Savić?
Mi smo rasli uz izveštaje Raselovog suda pravde, tribunala za ratne zločine, koji je postavio pitanje američkih zločina u Vijetnamu. Uz Orsona Velsa koji dolazi u Beograd, hoće da snima film o Principu kao civilizacijskom heroju, po knjizi Vladimira Dedijera. Obožavao je glumca Paju Vuisića i tvrdio da je on najbolji na svetu – posle Orsona Velsa…
Uzdizali smo se uz Sartra i Simon de Bovoar, čudili smo se Sartrovoj hrabrosti, koji je pripadnicima Pokreta otpora 1945. rekao: "Nisam vas video nigde ranije, ostavite me na miru, bio sam mirniji s Nemcima.“ Rasli smo uz mitove – iste godine sovjetski pisac Šolohov dobija Nobelovu nagradu za književnost i umire Šantićeva Emina. Nije se udavala...
Svet je zaboravio sve pomenute vrednosti, preko noći Zapadna Evropa i SAD nametnule su nove, pod diktatom moranja bez prigovora.
Prva i osnovna vrednost je biti antirus, zabranjeno je sve što ima prefiks "rusko“ od muzike, filma, literature, ali dozvoljeno je nezakonito prisvojiti državne račune i novac, uzeti jahte, vile, fabrike, sportske klubove... Zabraniti ruskim sportistima učešće na gotovo svim takmičenjima, poniziti ih – ako se takmiče da ne nose nacionalna obeležja – po tumačenju novih vrednosti, to sprečava da se širi uticaj ruske kuge na "napredan svet“. Znali smo da svetom upravlja surova sila, ali nismo da to podrazumeva baš ogoljeno drumsko razbojništvo.
Naravno, sporim pravo Rusiji da vojno interveniše u Ukrajini, kao što je sav normalan svet sporio prava SAD i NATO alijansi da u ime "demokratije“ i američke "posebnosti“ krvave ruke, da ubijaju civile i decu posebno, a da im niko zvanično od zemalja koje baštine zapadnoevropske civilizacijske tekovine – ne zameri. A i kako će, kad su gotovo sve zemlje Zapadne Evrope učestvovale u tim krvavim pohodima. Čak i Nemačka, koja je kršeći sopstveni ustav vojno učestvovala (prvi put posle Hitlera) u ratu protiv Srbije 1999. godine.
Sve to je napravilo "humus“ iz kojeg su izbokorile nove vrednosti Evrope i ostatka zapadnog sveta koji je podržavao i podržava tu politiku. Teško je, na ovo malo novinskog prostora, nabrojati sve te bestijalnosti. Jedna je – svi u ime "demokratije“ koji žele da uđu u EU moraju uvesti sankcije Rusiji. Srbija posebno, pa još pride te nove vrednosti nalažu – da prizna NATO državu Kosovo i da joj ne osporava ulazak u Ujedinjene nacije?!
Vesti
17.10.2022. 13:05
"Moskva odavno u Srbiji primenjuje hibridni rat"
Ali, primer Nemačke, ove moćne i ujedinjene, najslikovitije svedoči o Orvelovim vremenima. Nemačka je doskora bila uzor medijske slobode u Evropi, a ona se poslednjih meseci, kako beleži Svetlana Vasović Mekina, ubrzano menja i opasno podseća na vreme uspona nacizma. Kako piše list "Velt,“ vozač iz Hamburga kažnjen je sa 2400 evra jer je na svom automobilu zalepio papirno slovo "Z“. Vozač se žalio na odluku suda, ali je na višoj sudskoj instanci izgubio. Okružni sud u Hamburgu ga je kaznio sa 4000 evra jer je "podržavao rusku agresiju na Ukrajinu“. Drugim rečima, zabranjena je i sloboda mišljenja!
Još gore su prošli nemački novinari koji su u Donbasu prešli sa druge strane fronta i izveštavali o stradanju proruskih civila od ukrajinskog granatiranja. Ti novinari suočeni su sa zamrzavanjem bankovnih računa i još krivičnim gonjenjem. Na meti su im i najbliža rodbina, i njima zamrzavaju novac u bankama.
Ovoj čudnoj i nezakonitoj praksi izložena je i Alina Lip, novinarka jedne TV kuće koja je uživo izveštavala iz Donbasa, jer se njeni izveštaji ne podudaraju s propagandnom agendom koju domaćoj publici predstavlja većina nemačkih medija. U Nemačkoj je javno obeležena kao "Putinova info ratnica“. Alina Lip suočena je sa krivičnom istragom zbog "podrške nezakonitom ruskom agresorskom ratu“. Ona u svoju odbranu iznosi da je u izveštajima radila ono što bi svakom novinaru morao da bude opis posla, da dokumentuje šta se dešava. Njoj ne samo da preti novčana, nego i zatvorska kazna od tri godine. Prema nemačkom medijskom portalu "T-onlajn“ za koji je Alina Lip radila, nemačke "službe za sprovođenje zakona“ tvrde da je ona "kontinuirano demonstrirala solidarnost s ruskim ratom u Ukrajini“, a uz to je izveštavajući sa terena "podstakla podele u nemačkom društvu“. Još je optužuju da je njeno izveštavanje "iskrivljeno i delimično lažirano…“
Ovim novim vrednostima Zapada pridružile su se i neke bankarsko-finansijske institucije poput "Pejpala“ platforme za prikupljanje i slanje novca. "Pejpal” svojim korisnicima preti kaznom od 2500 dolara "zbog širenja demonstracija“… Ništa novo, sve je počelo pljačkom ruske državne i privatne imovine širom sveta, a odnedavno su pod sankcijama svi koji zvuče kao Rusi.
Vesti
23.05.2022. 08:10
"Nisu ni Tolstoj ni Dostojevski bombardovali Marijupolj"
Nemački parlament je upreko zaoštrio sve krivično zakonodavstvo, apsolutno netransparentno. Uveden je verbalni delikt, sloboda govora je ukinuta, što na Zapadu nikad ranije nije postojalo. Mržnja prema Rusima je poželjna… Pod palicom mentora "dementnom adolescentu“ sve je moguće jer mentor je posredno umešan u ukrajinski rat. Pod tom palicom u nemačkom parlamentu usvajaju zakone, ne samo o slobodi govora, nego i o slobodi mišljenja. Sve podseća na uspon Nemačke od 1933, ali i na komunističku praksu boljševičkih barjaktara.
U gotovo celovitim evropskim prostorima, pa i sam kancelar Šolc umno pita predsednika Putina – da li je u skladu sa ratnim međunarodnim pravom da Rusi gađaju elektrane po Ukrajini pa Ukrajinci usred zime nemaju struju? Nema smisla podsećati cenjenog kancelara na ono što su NATO i Nemačka, kao glavni zagovornik napada na Srbiju 1999. ubili desetine dece, kad su bacali grafitne bombe na srpske elektrane i pride gađali jednu medijsku kuću kao legitimni cilj.
Istovremeno, Nemcima ne smetaju pristalice selafijsko-vehabijskih paradžemata da u njihovoj zemlji slobodno nose zastave Islamske države i Al Nusre, sirijske Al Kaide. Da li je to nova evropska vrednost? Ili je to rehabilitacija i umivanje Hitlerovog fašizma. U Rigi sve češće poslednjih godina ostaci finskih jedinica, koji su ratovali rame uz rame s Nemcima na Istočnom frontu, u svojim ratnim i očuvanim uniformama marširaju ulicama, podstičući na taj način proteste protiv navodnih ruskih pretnji.
Nova vrednost je i Aljbin Kurti. Evo već godinu i nešto teroriše Srbe na Kosovu i Metohiji, neće da primeni potpisan dokument o osnivanju Zajednice srpskih opština. Taj dokument potpisali su i ovlašćena lica iz EU, uz odobrenje Ujka Sema. Kurti ne potpisuje, kaže zapravo da hoće, ali da Srbija prizna državu Kosovo. Sa njim, prećutno, slažu se i EU i SAD. Nemačka pre tri dana ne pominje Kosovo, ona misli da je to završen posao, pa poziva Srbiju da uvede sankcije Rusiji…
Vesti
11.11.2022. 17:10
Kurtijevo pogrešno skretanje levo kod Albukerkija
Drugim rečima, oni od Srbije traže da učestvuje u njihovim novim zločinima. Zapravo kupili su nam tvora za kućnog ljubimca, a zabranjuju nam da otvorimo prozore.
Oni o agresiji na Srbiju 1999. kažu da je Kosovo poseban slučaj, a da je njihova "humana“ intervencija opravdana i samim tim legitimna. Legitimno je i to što je izveštaj finskih patologa koji su bili u Račku, a koji se ne slaže sa njihovim unapred ispisanim scenarijem zločina, Joška Fišer, tadašnji šef nemačke diplomatije, sklonio u fioku, gde i sada čami. Ne znam zašto, ali sve me podseti na reči velikog Bogdana Tirnanića, koji sličnim povodom reče: "Teraju me da jedem govna. To je uredu, ali nije u redu što me teraju da podrigujem.“
U srcu Evrope naveliko se pripremaju "propisi“ u skladu sa "međunarodnim progresivnim zakonodavstvom“ za suđenje Rusiji i Rusima za ratne zločine. Uvedeno je bezakonje, Evropa se raduje novom "Nirnbergu“ nadajući se da će to oprati njene krvave ruke.
U novim vrednostima prisutne su i neke stare, doduše direktnije i još surovije. Sjedinjene Američke Države svetu su nametnule svoju posebnost, u to ime poslednjih pedesetak godina rušile su vlade širom sveta, to pokušavaju i danas: Setimo se Belorusije, Kazahstana, pa danas Irana... Američku državu, pored pomenutog, prati konstanta da nijedan međudržavni ugovor potpisan sa SAD nije opstao, a da ga Amerikanci u praksi nisu dopisali u svoju korist.
To je i suština priče o Briselskom sporazumu i njegovoj primeni na Kosovu i Metohiji.
Profesor istorije Srđa Trifković ovako vidi nove vrednosti Zapadne Evrope i SAD. Kaže, Zapadna Evropa je dobrano zakoračila u postmoderna vremena, a ključna karakteristika postmodernosti jeste da ne postoji istina niti laž, dobro niti zlo, već je sve podložno relativizaciji. A moralni relativizam predstavlja i negaciju svake osobe (osude) za odgovorno ljudsko ponašanje. Jedan mali primer toga imamo u nedavnoj izjavi američkog birokrate Gabrijela Eskobara i briselskih birokrata Miroslava Lajčaka i Vladimira Bilčika.
Pozvali su Skupštinu Crne Gore da ne pokušava da formira novu vladu prema nedavno izmenjenom Zakonu o predsedniku. Drugim rečima, kao što je moralnost relativizovana, i "demokratija“ funkcioniše samo shodno unapred zacrtanim ideološki povoljnim ishodima. Tako je rušenje demokratski izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča bio demokratski čin, ali sastavljanje nove crnogorske vlade shodno zakonski izraženoj volji parlamentarne većine to ne bi bio.
Zvanična politika Zapada neskriveno ogoljava netoleranciju drukčijeg mišljenja. To je došlo do izražaja u uskraćivanju društvenih mreža u SAD politički nepodobnima, počev od Donalda Trampa, još dok je bio predsednik. A u Evropi u predstojećoj zapleni imovine "Raše tudej“, povrh činjenice da je već cenzurisana. I poslednje, ali ne i najmanje važno, nove vrednosti se vide i u činjenici da se kriminalizuje kao navodni govor mržnje svaki pokušaj da se reafirmiše tradicionalna porodica kao bračna zajednica muškarca i žene i njihove dece.
Nove vrednosti su još: u Sjedinjenim Američkim Državama podložni su krivičnom gonjenju poslastičari koji zbog svojih verskih ubeđenja odbijaju da prave svadbene torte na čijem su vrhu dva partnera istog pola. To je ozbiljno. Tu svakako valja dodati da aktivna propagandna transdeizma među decom u pubertetu, uključujući i nepovratne hirurške intervencije i hormonske terapije, predstavljaju možda najmonstruozniji konkretni izraz zapadnog sunovrata uz zahtev lekarima da krše osnovu Hipokratove zakletve.
Na isti način kriminalizuje se i govor mržnje i pokušaj reafirmacije savršeno prirodnog stava da zemlje pripadaju narodima koji ih vekovima nastanjuju i čiji su ih preci gradili i za njih ginuli. A ne masi došljaka koji nemaju ničeg zajedničkog sa kulturom i sistemom vrednosti svog novog boravišta.
Kako smo došli do moralnog i inog sunovrata preko noći, čim je počeo rat u Ukrajini?
Profesor Trifković veruje da početak nagrizanja osnova evropske civilizacije imamo u epohi prosvetiteljstva kada je pre svega u Francuskoj lansirana arogantna floskula da je čovek sam gospodar svoje sudbine i da samo svojim umom može da reši sve dileme svog postojanja. Od tog stava direktan je put koji je vodio od Robespjera i giljotine do genocida u Vandeji, do boljševičkog satiranja svih koji su ne samo stvarni, nego i mogući neprijatelji, i do nacističkih logora smrti. Nema civilizacije koja je opstala na bezveri i na negaciji transcendentne prirode čoveka i sveta. A pokušaj Zapada da bude izuzetak, kao što vidimo, završava se krajnje neslavno.
Ali, sve evropske priče završavaju se Nemačkom. Ona je vodeća sila Evropske unije koja prednjači u nametanju novog totalitarizma u ime multikulturalizma i ljudskih prava, ali koja je istovremeno u potpunosti podložna diktatu hegemona sa druge strane Atlantika i koja je na putu privrednog samouništenja da bi potvrdila svoju lojalnost "kolektivnom Zapadu“. Stoga treba uzimati s velikom dozom rezerve tvrdnje o zaverama zdesna, uhapsili su „naciste koji su hteli da naprave državni udar“? Niko nije objasnio ko su ti ljudi, kako izgledaju i kako su to planirali da urade... Ali, na primeru nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok vidimo da ni totalitarizam koji nominalno dolazi sleva nije ništa blaži i čak u nekim svojim manifestacijama konkretno u kolektivnoj demonizaciji Rusa čak i prednjači nad svojim modelom iz 1930-ih i 1940-ih, govori profesor Trifković.
Svakako nismo pomenuli nove vrednosti, posebno one smišljene podlo i "ispod žita“. Uzmimo univerzitetski program Bolonja. Važi za sve univerzitete u Evropi, ali ne za Hajdelberg, Oksford, Kembridž, Bordo, Burgundiju, Klod Bernar... U njima se školuju odabrana i bogata deca. Što se nas tiče – sve je stvar pristanka, a niko nije procesuiran...
Komentari
