Život
01.02.2024. 23:00
Život
08.02.2024. 22:00
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić: "I posle velike trojke ‒ velika dvojka"
U finalu AO, dvadesetdvogodišnji Italijan Janik Siner pobedio je ruskog tenisera Danila Medvedeva, rezultatom 3:2 i najavio smenu generacija ‒ novu tenisku eru koju će u narednih petnaestak godina obeležiti on i Španac Karlos Alkaraz.
Iako dve godine mlađi od Italijana, već je osvojio dve grend slem titule (US open i Vimbldon) i bio prvi na ATP listi. Ali, od prošlogodišnjeg finala Vimbldona, u kome je pobedio Đokovića, krenule su njegove neobjašnjive oscilacije u igri, kao sada na prvom od četiri najveća turnira u godini ‒ briljirao je do četvrtfinala koje je odigrao kao drugorazredni teniser kada ga je Zverev prosto oduvao.
S druge strane, Siner je u prvoj nedelji imao neke naporne i teške mečeve protiv manje kvalitetnih tenisera, ali je u drugoj pokazao da je za nekoliko meseci izrastao u vrhunskog tenisera ‒ naročito u polufinalu gde je relativno lako izašao na kraj sa Đokovićem. Pametno i na šampionski način odigrao je taj meč, a naročito četvrti set: vremešni Đoković fizički nije mogao da isprati ono u čemu je pre nekoliko godina bio najbolji ‒ maratonske relije sa osnovne linije, a i ritern je zakazao. Siner je slao duboke forhende i bekhende, primorao Đokovića da mnogo trči i ta taktika se na kraju isplatila: možda je Siner mogao da reši meč i u tri seta, ali prekoputa sebe ipak je imao verovatno najvećeg u istoriji.
U finalu je bilo teže protiv upornog Rusa: uspeo je da preokrene meč u svoju korist iako je gubio 2:0 u setovima, što je odlika velikih šampiona i ta mentalna snaga pravi razliku između onih najvećih i odličnih tenisera.
Osim toga što je tenis skup sport, ne postoji sport u kome je mentalna snaga toliko važna, što je velika trojka više puta pokazala kad se meč lomi i kad se igraju odlučujući poeni.
Samo do pre nekoliko meseci niko nije video Sinera kao veliku zvezdu, mada niko nije ni sporio njegov talenat. Svetski mediji, pošto se kraj velike trojke bliži, tražili su novog teniskog boga i našli su ga u Alkarazu.
Toliko su veličali nesporno talentovanog Alkaraza da je to bilo degutantno i neukusno.
Ne bi bilo čudno da su to činili navijači i laici, nego vrhunski teniseri i veliki treneri.
Čuveni Patrik Muratoglu, trener Serene Vilijams, odvalio je glupost veka ‒ da je Alkaraz zapravo Đoković, Nadal i Federer zajedno, odnosno da je on hibrid velike trojke i kao takav bolji od njih ‒ superteniser. Da li Muratoglu to zaista misli ili mu je i to u opisu posla, nebitno je. Bitno je šta mogu Siner i Alkaraz (ako se uozbilji) da postignu.
Ono što su postigli Đoković, Nadal i Federer sa 20 i više slemova izgleda nedostižno za bilo koga, a kada su konkretno Siner i Alkaraz u pitanju, svakako da mogu da urade velike stvari, a da li mogu ono što je uradila velika trojka još je rano govoriti i to će pokazati vreme.
Pre Alkaraza i Sinera na scenu su stupili Aleksandar Zverev, Cicipas, Medvedev, Tim... sada već teniseri srednje generacije. Oni jesu dobri teniseri, ali se ispostavilo da su daleko od velike trojke i da je njihov limit slem-dva.
Život
25.01.2024. 23:00
Dragan Vesić: "Digitalno pismo"
Život
17.01.2024. 22:20
Dragan Vesić: "Ideali i suze"
Dok su najpre Federer pa Nadal i zatim Đoković bili apsolutni vladari u tenisu, ljubitelje ove igre brinulo je šta će da se desi kad se oni povuku jer na vidiku nije bilo dostojnih naslednika sve dok se nisu pojavili Alkaraz i Siner.
Takođe je bilo neverovatno, splet okolnosti, da u isto vreme igraju trojica najvećih u istoriji.
Federer je bio neprikosnoven 2006. i 2007. kada je osvajao po tri slema, osim na Rolan Garosu gde je od 2005. dominirao kralj šljake, a onda je 2008. u onom čuvenom finalu pet godina mlađi Nadal prekinuo Federerov niz od pet titula na Vimbldonu da bi ga godinu dana kasnije pobedio i u finalu Australijan opena. Dakle, pobeđivao ga je na svim podlogama, što je Federeru narušilo samopouzdanje. Španac je 2010. osvojio Vimbldon, Rolan Garos i US open i tako kompletirao titule na sva četiri slema. Godinu dana kasnije, Đoković je takođe osvojio tri slema, izašao iz senke dvojice velikih rivala i tada je počela njegova dominacija.
Narednih 15 godina obeležilo je mnogo više rivalstvo Đokovića i godinu dana starijeg Nadala nego Đokovićevo rivalstvo sa Federerom. Niko u istoriji nije odigrao toliko mečeva kao Srbin i Španac: odigrali su 59 mečeva, a skor je baš tesan ‒ Đoković ima jednu pobedu više.
Od 2011. slemove su osvajali uglavnom njih dvojica, zatim Federer, dok bi poneki uzeli Marej, Vavrinka, i Čilić, a poslednjih godina Medvedev i Tim.
Uz to, neverovatan je podatak da su za 20 godina čak više od 90 odsto slemova osvojili Federer (20), Nadal (22) i najviše Đoković (24) sa izglednom šansom da osvoji još neki.
Pored toga, Đokovićev rekord od preko 400 nedelja na prvom mestu ATP liste teško da neko u budućnosti može da nadmaši.
Da Muratoglu nema ekskluzivno pravo da lupa gluposti pokazali su Englezi terminom “velika četvorka“ ‒ izjednačiti inače odličnog Mareja sa tri osvojena grend slema sa Đokovićem, Nadalom i Federerom i njihovih 20 i više slemova je više nego besmisleno.
Ono što sada znamo jeste da dolazi vreme Sinera i Alkaraza, a prvi je, donedavno, od teniskog sveta i medija bio potcenjen sve dok nije pokazao koliko je mentalno jak.
Veliku trojku trebalo bi, u godinama koje su pred nama, da zameni velika dvojka, ako se ne pojavi još neko.
Tenis će, kako sada stvari stoje, i posle velike trojke biti vrhunski i teniski svet nema razloga za brigu: biće još teniskih klasika i epskih mečeva.
Siner i Alkaraz su neverovatno napredovali ‒ Alkaraz na travi, a Siner mentalno. Verovatno će im još neko vreme Đoković stajati na putu i namučiće ih povremeno nepredvidivi Zverev i uporni Medvedev, dok Rune i ostali mladi teniseri nemaju njihov potencijal.
Siner i Alkaraz su oni koji dolaze.
Život
29.12.2023. 23:00
Dragan Vesić: "Čekajući Deda Mraza"
Komentari
