Biznis
25.04.2023. 15:29
Beta

Svetska banka

BDP Srbije u 2023. godini i predviđanja za sledeći period

berza
Izvor: Shutterstock

Srbija će ove godine, prema prognozi Svetske banke (SB), imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) jednak kao i 2022. od 2,3 odsto, dok bi u 2024. i 2025. on mogao biti između tri o četiri procenta.

"Smatramo da su srednjoročni ishodi za Srbiju pozitivni. Očekujemo da će se rast zadržati na istom nivou kao prošle godine", rekao je ekonomista SB Milan Lakićević na predstavljanju Redovniog ekonomskog izveštaja SB za Zapadni Balkan.

On je ipak naveo da postoje i značajni rizici za ove projekcije koji proizilaze pre svega od eksternih faktora i okruženja.

"U pitanju su geopolitičke tenzije u vezi sa invazijom Rusije na Ukrajinu, pritisci vezani za globalnu inflaciju, uključujući i najavljeno smanjenje proizvodnje nafte, što može da dovede do novih inflatornih pritisaka", rekao je Lakićević.

Dodao je da rizik može biti i dalje usporavanje globalnog rasta, kao i problemi u EU, koja je glavni trgovinski partnet Srbije, "što bi moglo da pokrene centarlne banke da dodatno pooštre monetarne politike, što se zatim prenosi na više trškove zaduživanja".

Prema njegovim rečima, ukoliko zemlja ubrza reforme, onda ona može da na određeni način da se izbori sa tim eksternim izazovima.

"Za Srbiju bi to bilo ubrzanje aktivnosti u sprovođenju reformi u državnim preduzećima, pre svega u energetskom sektoru, ali i šire reforme poslovnog okruženja koje bi omogućile jednake uslove poslovanja za sve", kazao je Lakićević.

Podsetio je i da je inflacija u Srbiji dostigla petnaestogodišnji najviši nivo 2022. od gotovo 12 odsto, te da je nastavila da se povećava i u ovoj godini, čemu su najviše doprinele cene energenata i hrane.

"Postoje znaci da inflacija u Srbiji usporava, iako je dostigla novu vršnu vrednost u martu od 16,2 odsto, što je međumesečno povećanje daleko manje nego meseca pre. Došlo je do usklađivanja sa svetskim smanjenjem stopa inflacije, što se očekuje i u narednom periodu", rekao je ekonomista SB.

Dodao je i da je u Srbiji inflacija rezultat i povećanja administrativno kontrolisanih cena struje i gasa, kao i da će u narednom periodu zavisiti od poljoprivredne sezone.

Stručnjaci SB očekuju da u proseku inflacija u Srbiji bude 12,2 odsto.

Direktor Kancelarije SB u Srbiji Nikola Pontara rekao je da Srbija mora da ubrza rast, ukoliko želi da ostvari brže približavanje dohtka po glavi stanovnika onom u EU.

On je podsetio da je rast prosečan rast BDP-a po glavi stanovnika u Srbiji od 2010. do 2022. bio oko tri odsto i da bi tim tempom godišnjeg rasta Srbija dostgla prosek EU tek nakon 2070. godina, ali ukoliko se udvostruči stopa rasta, približavanja nivou BDP-a po glavi stanovnika u EU biće ostvareno nakon 2040.

"Srbija kvalitetno čuva svoju makroekonomsku stabilnost i ostvaruje rast od dva do tri odsto godišnje, ali mora brže da raste i da se usredsredi na više sektora, a jedan je ubrzanje domaćih ulaganja i reforama javnih preduzeća koji mogu biti izvior sistemskog rizika kada stvari ne idu po planu", naveo je Pontera.

Dodao je i da Srbija u težnji ka većem privrednom rastu mora bolje da koristi svoj ljudski kapital i da ostvari ciljeve poput većeg učešća žena u ukupnoj radnoj snazi, da se bolje regionalno integriše i još bolje privlači tehnologije i inovacije.

U izveštaju SB za Zapadni Balkan navedeno i da je rast ekonomija Albanije, Bosne i Hercegovine, Кosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore premašio nivoe zabeležene pre izbijanja pandemije, uprkos posledicama napada Rusije na Ukrajinu, višim cenama energenata i hrane, nepovoljnim vremenskim okolnostima, sve restriktivnijim uslovima finansiranja i značajnoj neizvesnosti.

Kako je istaknuto, izgledi za Zapadni Balkan i dalje su nepovoljniji, pošto se očekuje usporavanje rasta BDP-a na 2,6 odsto u 2023, čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i, u pojedinim zemljama, javna ulaganja.

Istaknuto je da se region sada suočava sa izazovima ponovnog stvaranja rezervi u cilju pripreme za buduće šokove, kao i sprovođenja reformi na strani ponude radi polaganja temelja za održiviji i zeleniji rast.

Inflacija je na Zapadnom Balkanu u 2022. zabeležila najviši nivo u prethodne dve decenije, a pritisci na cene ostali su povišeni i početkom 2023. godine, navodi se u izveštaju.

U većini zemalja Zapadnog Balkana, inflacija merena indeksom potrošačkih cena dostigla je vrhunac krajem 2022, i to pod uticajem rasta cena energenata i hrane, a sada pokazuje znake smirivanja kako eksterni pokretači postaju sve manje izraženi usled usporavanja globalnog privrednog rasta.

Procena SB je da će inflacija ove godine na Zapadnom Balkanu pasti prosečno na sedam odsto, dok je prošla godine bila nešto ispod 12 odsto.

Dodaje se i da su inflatorni pritisci ipak i dalje duboko ukorenjeni, što zahteva dodatno pooštravanje monetarne politike.

Te više cene naročito su se ozbiljno odrazile na domaćinstva sa nižim prihodima, što je, zajedno sa slabijim ekonomskim rastom, značajno usporilo tempo smanjivanja siromaštva, iako su primetni određeni pozitivni efekti univerzalnih programa državne podrške usmerenih na ublažavanje posledica energetske krize, naveli su iz SB.

Prema izveštaju, među potencijalnim ograničenjima u budućnosti mogu biti niža eksterna tražnja, koja bi mogla negativno da utiče na prihode od izvoza i ograniči doznake, i suženi fiskalni prostor koji i dalje sputava podršku koja se može pružiti domaćinstvima.

Na srednji rok, izgledi za Zapadni Balkan i dalje su pozitivni, iako su potrebne reforme za ubrzanje zelene tranzicije i otklanjanje ključnih strukturnih izazova, ocenjeno je u izveštaju.

Glavni ekonomista SB za Zapadni Balkan Ričard Rekord ocenio je da je trenutna energetska kriza naglasila potrebu ubrzanja zelene tranzicije širom Evrope, pa tako i na Zapadnom Balkanu.

"Кljučna polazna tačka je ubrzanje prelaska na utvrđivanje cena emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima primene fiskalnih mera namenjenih zaštiti životne sredine kojima se građani i privreda podstiču da smanje svoj ugljenični intenzitet", izjavio je Rekord.

Jedna oblast u kojoj ulaganja mogu ostvariti značajne ekonomske rezultate na Zapadnom Balkanu jeste energetska efikasnost, dodaje se u izveštaju.
 
Čak i samo umereno povećanje energetske efikasnosti privrede dovelo bi do velikih ušteda u emisijama gasova sa efektom staklene bašte nastalih proizvodnjom energije, povećalo dobit preduzeća, imalo značajne pozitivne efekte po društvo i pomoglo da se potrošači zaštite od budućih šokova koje može izazvati rast cena električne energije i gasa, navedeno je u izveštaju SB.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
34°C
19.07.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve