Biznis
06.03.2023. 20:25

Jorgovanka Tabaković

Kada se očekuje pad inflacije u Srbiji

inflacija, cene, kupovina, račun
Izvor: Shutterstock / Denys Kurbatov

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da se znatniji pad inflacije u Srbiji očekuje u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude upola niža nego na početku, kada je iznosila 15,8 odsto.

"Vraćanje inflacije u granice cilja očekujemo sredinom 2024. godine, što je takođe ranije od ocene iz novembarske projekcije", rekla je ona na Kopaonik biznis forumu.

Podsetila je da je u uslovima slabljenja globalnih troškovnih pritisaka, smanjenja uvozne inflacije, kao i akumuliranih efekata mera monetarne politike NBS, prvi put za poslednje dve godine projektovana inflacija u Srbiji na nižem nivou nego u prethodnoj projekciji.

Ipak, ocenila je da bi silazna putanja "'prehrambene inflacije', koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu".

"Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti", rekla je Tabaković.
 

Dodala je da NBS procenjuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za ovu godinu u rasponu od dva do tri odsto.

"To je ista ocena kao u novembru prošle godine, ali procenjujemo da su rizici projekcije sada manje izraženi i da je njeno ostvarenje sada izvesnije", rekla je guvernerka.

Inflacija
Izvor: Shutterstock

Od 2024. godine, kako je dodala, NBS očekuje ubrzanje rasta BDP-a Srbije na raspon od tri do četiri odsto, a zatim i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri godišnje.

Tabaković je navela da će tome doprineti i realizacija planiranih investicionih projekata u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture.

"Optimizam dolazi i od toga što posle dužeg vremena imamo i scenario koji je povoljniji od osnovnog, uz nižu inflaciju i viši privredni rast nego u osnovnom scenariju", kazala je guvernerka.
 

Prema njenim rečima, najveća pozitivna odstupanja u odnosu na novembarsku projekciju vide se kod platnobilansnih kretanja, gde je deficit tekućeg računa za 1,3 milijarde evra niži od prethodno projektovanog.

"Razlog tome jeste brži od očekivanog realni rast izvoza robe i usluga i manji od očekivanog uvoz energenata krajem godine", kazala je ona.

Dodala je i da je na tekući deficit u 2022. godini najviše uticao uvoz energenata od 6,8 milijardi evra, što je za 3,9 milijardi evra više nego u 2021. godini.

"Od toga, uvoz nafte, naftnih derivata i gasa bio je za 2,5 milijardi evra viši, gde je dominantan efekat poticao od više cene ovih energenata. Prema našim procenama, taj efekat je iznosio oko 84 odsto, dok se na rast uvezenih količina ovih energenata odnosilo oko 16 odsto prirasta uvoza", kazala je Tabaković.

Navela je da NBS u srednjem roku očekuje postepeno smanjenje deficita tekućeg računa na oko pet procenata BDP-a, najviše po osnovu poboljšanja spoljnotrgovinskog deficita, koje očekujemo po osnovu rasta izvozne ponude i oporavka eksterne tražnje.

"I konsolidovani fiskalni deficit od 3,1 odsto BDP-a u 2022. godini bolji je rezultat od očekivanja iznetih u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu", rekla je ona.

Istakla je da će važan stub otpornosti srpske ekonomije ostati i planirano svođenje fiskalnog deficita u narednom trogodišnjem periodu na nivo ispod 1,5 odsto BDP-a, uz smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, koje će ostati značajno ispod 60 odsto.

"Podjednako važnim smatramo i zadržavanje visokog nivoa kapitalnih rashoda, što će imati značajne srednjoročne efekte na našu privredu", rekla je guvernerka.
 

Ona je kazala da na globalna kretanja ne može da se utiče, ali na njih može da se odgovari, podsećajući na blagovremenu nabavku gasa za Srbiju po povoljnijim uslovima.

Inflacija
Izvor: Shutterstock

Prema njenim rečima, iako i dalje ostaju brojni rizici u svetu u pogledu globalne inflacije i privrednog rasta, ako se uporede nove projekcije s projekcijama iz poslednjeg tromesečja prošle godine, "ima razloga za optimizam".

"Najveća pozitivna odstupanja vidimo kod platnobilansnih kretanja, zbog bržeg realnog rasta izvoza robe i usluga i manjeg uvoza energenata krajem godine od prethodno očekivanog. Takođe, tekući deficit je, čak i u ovako otežanoj situaciji, osmu godinu zaredom, u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija", kazala je ona.
 

Na globalnom nivou u NBS očekuju da će kombinacija dalje normalizacije funkcionisanja proizvodnih lanaca, smirivanja geopolitičkih tenzija i restriktivnih monetarnih politika dovesti do daljeg postepenog smirivanja globalnih inflatornih pritisaka.

"Naravno, ostaju i globalni rizici kao što je kretanje cena energenata, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina iz prethodnog perioda, kao i od faktora s tržišta rada koji još uvek utiču na rast bazne inflacije u mnogim zemljama", kazala je Tabaković.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
13°C
28.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve