Biznis
03.08.2021. 17:00
Biznis
22.11.2022. 14:40
Marko R. Petrović
Povratak proteranog
Da li se "Rio Tinto" vraća u Jadar?
Kada je u ponedeljak 14. novembra objavljeno da je Vlada Srbije sa slovačkom kompanijom "InoBat“ potpisala memorandum o namerama o izgradnji fabrike baterija za električne automobile u Srbiji, mnogima je na pamet pala Švarcenegerova replika iz "Terminatora“ – "I’ll be back!“ (Vratiću se!). Niko, naravno, nije mislio na slovačkog "akumulatorskog giganta“.
Povratnik je, naime, "Rio Tinto“. Ako se može reći da je ikada uopšte i odlazio iz Srbije. Jer upravo je ova britansko-australijska kompanija jedan od investitora koji je uložio novac u izgradnju "InoBatove“ pilot-fabrike za proizvodnju baterija u mestu Voderadi, nedaleko od Bratislave.
U Srbiji, "InoBat“ će, kako je saopštio, da otvori "gigafabriku“, a osim u fabriku, uložiće i u ceo proces proizvodnje, uključujući i u pogone za reciklažu. Fabrika će pokrivati ceo proces proizvodnje baterija za električna vozila.
Fabrika bi, kako se navodi, trebalo da bude otvorena 2025. godine sa početnim kapacitetom od četiri gigavata. Vlada Srbije odobrila je obezbeđivanje finansiranja do 419 miliona evra, uključujući grantove i poreske olakšice, za podršku projektu, saopštio je "InoBat“. Iako dogovor još nije konačan, izvor upoznat sa celom pričom je za Rojters rekao da je blizu realizacije.
Istini za volju, sve da "Rio Tinto“ i nije jedan od investitora u "InoBat“, logično je pitanje – odakle će dolaziti litijum za proizvodnju baterija u Srbiji? S obzirom na to da je namera da fabrika bude otvorena 2025. godine, moguće je da bi u prvo vreme litijum bio iz uvoza. Možda čak i iz Češke, koja pored Nemačke i Srbije ima najveće zalihe litijuma u Evropi.
Vesti
22.06.2021. 08:10
Političko rudarenje
A možda bi pak litijum mogao da dođe i sa neke druge, malo bliže lokacije – sa leve strane Drine. U istočnom delu Bosne i Hercegovine, između Bijeljine i Zvornika, naime, nekoliko kompanija je tražilo dozvole za istraživanje, a neke su, prema podacima dostupnim na sajtu Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske, istraživanja već i završile.
Gradska uprava grada Bijeljine je, na primer, prema pisanju portala antikorupcija.info, 2. novembra 2021. od firme "Rodon“ d.o.o. dobila molbu za izdavanje saglasnosti za geološka istraživanje bora i litijuma na području grada Bijeljina, odnosno mesne zajednice Suvo Polje. Uprava je, međutim, odbila da izda saglasnost, pozivajući se na to da nisu dobili dovoljno informacija niti imaju odgovarajući pravni osnov za izdavanje tražene saglasnosti.
Na sajtu Ministarstva energetike RS, međutim, u Katastru odobrenih istražnih prostora, vidi se da je firma "Eco futura“ d.o.o iz Zvornika već završila istraživanja bora, litijuma, natrijuma, stroncijuma, kalijuma i prateće asocijacije elemenata, na području Ugljevika i Zvornika. Kakvi su rezultati istraživanja, međutim, nije poznato.
Biznis
21.01.2022. 00:14
Stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji
O postojanju zaliha litijuma na tom području ništa ne zna ni Dušan Podunavac, nekadašnji direktor Geološkog zavoda Srbije i jedan od najvećih stručnjaka za geološka ispitivanja u Srbiji. Taj prostor je, kako kaže, deo pojasa koji se od Iraka i Turske, pa dalje preko Srbije proteže do Tuzlanskog basena, u kojem su prisutne formacije ruda bora i litijuma.
Problem je, međutim, u tome što su zalihe litijuma, čija bi eksploatacija bila ekonomski isplativa, registrovane samo na prostoru Jadra, u Srbiji.
"Turska, na primer, ima 70 odsto svetskih zaliha bora, ali se ruda koju čine litijum i bor, tzv. jadarit, nalazi samo na prostoru Jadra“, kaže Podunavac za "Ekspres“.
Procenjene zalihe, kako kaže, iznose oko 120 miliona tona, ali dodaje da je moguće da ih ima i dvostruko više.
"Veće zalihe litijuma u Evropi imaju Nemačka i Češka, ali se tamo litijum nalazi u drugom obliku, a ne u rudi koja sadrži bor. Ta ruda jedinstvena je za područje Jadra“, odaje Podunavac.
Biznis
25.01.2022. 14:05
"Rio Tinto bi mogao da tuži Srbiju, iznenađeni su odlukom"
Korisnih komponenti u jadaritu je svega do 17 odsto, to je 15 odsto bora i oko 1,7 odsto litijuma. Sve drugo je jalovina. Kuriozitet je, međutim, i to da je tih 1,7 odsto litijuma vrednije od tih 15 odsto bora.
Na konkretno pitanje može li dolazak "InoBata“ da znači i povratak "Rio Tinta“, Podunavac odgovara da je to moguće, ali da ne mora to i da znači.
"Vlada Srbije nikada nije donela odluku da se obustavlja istraživanje litijuma i bora u Srbiji. Isto tako ni ’Rio Tinto’ se nije preterano uzbudio, bar da mi znamo, kada je vlada poništila uredbu o prostornom planu područja posebne namene za projekat kompanije ’Rio Tinto’ za rudnik i postrojenje za preradu jadarita“, kaže Podunavac.
On, međutim, dodaje da lokalna samouprava, jer to joj je u nadležnosti, u svakom trenutku može da donese novi prostorni plan, koji bi "Rio Tintu“ omogućio nastavak istraživanja ili, ako do toga dođe, kopanje jadarita.
Rudarenje je, međutim, najmanji problem, jer ono se sprovodi na velikim dubinama, potvrđuje i Podunavac, ali i Dinko Knežević, penzionisani profesor Rudarskog fakulteta iz Beograda, sa Katedre za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine.
"Otkopavanje se radi na 380 metara ispod nivoa mora. Sama lokacija je na 150 metara nadmorske visine. To znači da se do rude mora kopati bar 530 metara, a negde ide i 550 metara ispod površine zemlje. To je vrlo zahtevan posao. Nekakvo kapilarno penjanje zagađenja sa te dubine ne postoji i nema realne opasnosti. Na toj dubini nema nikakvog dodira sa okolnom sredinom da bi sama eksploatacija bila opasna“, tvrdi Knežević za "Ekspres“.
On dodaje da su analize pokazale da čak ne bi bilo ni sleganje terena, od čega neki strahuju, jer se otkopavanje radi po principu stvaranja nekoliko "soba“ iz kojih se ruda izvlači, tako da pri kopanju svake "sobe“ onu u kojoj ste prethodno kopanje završili zatrpavate otpadom iz nove "sobe“.
Biznis
09.02.2022. 17:05
"Rio Tinto i dalje knjiži parcele zbog ranije preuzetih obaveza"
Suština je, dakle, u strahu od mogućeg zagađenja koje bi nastalo kao posledica prerade same rude i odvajanja litijuma i bora od jalovine, za šta se koriste velike količine sumporne kiseline. Ta jalovina, u kojoj ima svega i svačega, negde mora da bude odložena. A kao takva podložna je uticajima spoljašnje sredine (vetar, kiša...), ali i posledicama mogućih elementarnih nepogoda poput zemljotresa, poplava...
"Tehnologija odvajanja bora i litijuma iz rude je dosta komplikovana i ima nekoliko stepena. Ruda se prvo drobi, mehanički, u tri stepena. Odbaci se ona najsitnija klasa, ispod 212 mikrometara, u kojoj se pojavljuje glina, koja je bez korisnih supstanci, a upila bi mnogo sumporne kiseline koja se kasnije koristi u hemijskoj preradi.
Dobiju se, dakle, koncentrat rude i jalovina koja je pretrpela samo mehaničku preradu drobljenjem. U toj jalovini, kao što je uobičajeno kod rudnika metala, nema čega nema – ceo periodni sistem elemenata. Koncentracije tih elemenata su izuzetno niske. Ali, kao i svaki otpadni proizvod, ako s njim ne postupate u skladu sa procedurama, može da ugrozi okruženje. Ako radite po normalama koje su uobičajene za rudarstvo, verovatnoća je izuzetno mala. Veća je verovatnoća da vam padne avion na kuću“, kaže Dinko Knežević.
Drugi problem je i taj što, s obzirom na jedinstveni sastav rude jadarita, niko još nema nikakvog iskustva sa njegovom preradom.
"Ne zna se kako će da reaguje, šta će da se dobije kao jalovina, koliko će toga da bude, koliko će vode da se koristi, u kakvom će se stanju ta voda vraćati nazad u reku, kakav je uticaj na životnu sredinu... Sve su to nepoznanice. Ni država ni ’Rio Tinto’ nisu uspeli da ubede javnost da je sve to bezbedno, a čini mi se da ni sami sebe nisu uspeli da ubede u to“, kaže Dušan Podunavac.
Vesti
12.09.2021. 12:01
"Ko je protiv litijuma, neka baci svoj mobilni"
Rešenje bi, kako predlaže sagovornik "Ekspresa“, moglo da se nađe u tome da država zatraži od onoga ko bi rudu kopao i prerađivao, da najpre uradi jedno pilot-postrojenje, manjeg kapaciteta. Rad u njemu odvijao bi se pod stručnim nadzorom, ako je potrebno i nezavisnih stručnjaka iz inostranstva. A rezultati tog monitoringa bi potom ukazali šta je činiti.
"Država bi to mogla da traži. Pitanje je da li želi. Suština da ovde nijedna strana ne barata sa 100 odsto argumentacije za svoje stavove. Oni koji se kopanju litijuma protive, to rade iz opravdanog straha od mogućeg zagađenja. Oni koji bi da kopaju, to rade jer, naravno, računaju na profit. Ali istina je da niko nema potpune informacije o celom slučaju“, kaže Podunavac.
On ističe da svakako nije protiv rudarenja, ali naglašava i da je obaveza države da zaštiti svoj narod, odnosno da zaštiti životnu sredinu.
S druge strane, dodaje, oni koji traže zabranu iskopavanja bora i litijuma ne znaju da je u Srbiji već jedan rudnik bora pred otvaranjem – u Baljevcu na Ibru, gde se nekad nalazio jedan od rudnika uglja JP "Resavica“.
Kanadska kompanija "Erin Ventures“, koja je još pre četiri godine dobila dozvolu za istraživanje na ovoj lokaciji (zapravo je u posao ušla nakon što se iz njega povukao već pomenuti "Rio Tinto“), pre mesec dana saopštila je da bi baš sredinom novembra trebalo da Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije podnese geološki elaborat, te da bi njegovim odobrenjem dobili "Potvrdu o rezervama“, što je prvi od dva neophodna koraka za dobijanje dozvole za eksploataciju.
No, ako se vratimo na slučaj istraživanja i potencijalne eksploatacije litijuma u Jadru, Dušan Podunavac ocenjuje da je u svemu najveći problem netransparentnost. Ona dovodi do nepoverenja javnosti koje je poduprto opravdanim strahom od korupcije. A tu je, opet, država na potezu.
Komentari
