"Đerdap 3" nije brana, već velika baterija

Vest je svakako veoma važna jer se, uz aktuelne ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku, svet suočio s važnošću energenata koji oblikuju nezavisnost i samostalnost svake države u svetu. Srbija i Republika Srpska imaju sve uslove da budu energetski nezavisni entiteti. Međutim, zbog nedostatka realne i važne razvojne vizije, nisu gradili hidroelektrane u mirnijim vremenima. Danas razumeju da su činile ozbiljne greške zbog kratkovidosti i sebičnosti političke i akademske elite.

Pre nekoliko dana ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3“. Ovaj potez, kako piše "eKapija“, predstavlja formalni korak ka uključivanju vodećih svetskih inženjerskih i finansijskih kompanija u realizaciju jednog od najvećih energetskih projekata u Jugoistočnoj Evropi. Ambasada poziva, a zainteresovane kompanije imaju rok do 25. juna da predaju svoja pisma o namerama Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije. Cilj ovog postupka je selekcija strateških partnera za izradu tehničke dokumentacije, finansiranje i samu izgradnju ovog masivnog elektroenergetskog postrojenja.

Proces vodi posebna radna grupa Vlade Srbije, a izbor se provodi prema Zakonu o javnim nabavkama na osnovu međudržavnog sporazuma, navodi se u tekstu ambasade SAD.

Planirana reverzibilna hidroelektrana bila bi druga u Srbiji. Prva je "Bajna Bašta“, izgrađena ’80-ih godina prošlog veka, gde su izgrađena veštačka jezera na Tari, odakle se voda pušta u turbine. Ova elektrana je malog kapaciteta, ali je u vreme gradnje bila pravi tehničko-tehnološki izazov.

Ovaj projekat je već naznačen kao energetski džin Balkana. Projekat je planiran kao hibridno reverzibilno pumpno-akumulaciono postrojenje na 1007. kilometru Dunava, na teritoriji opštine Golubac. Koncepcija projekta predviđa zahvatanje vode iz Đerdapskog jezera tokom perioda niskog opterećenja kada u sistemu postoji višak struje, pumpanje vode u gornje rezervoare "Pesača“ i "Brodica“ i proizvodnju struje u vrhovima potrošnje puštanjem vode nazad u Dunav.

Projektovani kapacitet elektrane iznosi impresivnih 2400 MW, uz mogućnost integracije dodatnih 400 MW iz obnovljivih izvora (vetra i sunca). Procenjena vrednost investicije trenutno se kreće oko 2,63 milijardi evra, a planirani rok za završetak je 2038. godina.

U javnosti se postavlja i pitanje – koji je američki interes u projektu "Đerdap 3“? Kako navode u Ministarstvu energetike u Vladi Srbije, ovaj projekat priprema se od 2021. godine, kada je američki gigant Bechtel prvi put pokazao interesovanje za izgradnju. Ključni koraci napravljeni su 2022. kada je Bechtel, najveća američka građevinska i inženjerska kompanija, preuzeo izradu tehničkih studija, što je krunisano potpisivanjem Međudržavnog energetskog sporazuma u Vašingtonu 2024. godine. Ovaj sporazum stupio je na snagu u martu 2025. godine, čime je i stvoren pravni osnov da Srbija preko ambasade SAD zvanično pozove američke kompanije da pošalju svoje ponude.

Sa čime, dobrim i ograničavajućim limitima, će se suočiti dobra ideja da se gradi nova hidrocentrala, konkretno "Đerdapa 3“? O tome "Ekspres“ priča sa eminentnim sagovornicima.

Jedan od njih, elektroinženjer po struci, dugogodišnji uposlenik u "Elektroprivredi Srbije“, kaže za "Ekspres“ da je ovaj projekat razvijan još u vreme SFR Jugoslavije te da "Energoprojekt Hidroinženjering“ svakako ima mnogo više detalja o tome. On podseća da je jedna velika švajcarska  firma bila zainteresovana za gradnju ove elektrane. U Vladi Srbije razgovarali su o tome još 2010. godine, ali vlada je to odbila.

"Mislim da je ranije ovaj projekat viđen u dve faze; prva sa nešto manjim jezerom i druga sa nešto većim, ali, kako rekoh, adresa je svakako Hidroinženjering“, kaže naš sagovornik, koji je pristao da govori, ali anonimno, zbog prirode posla kojim se trenutno bavi kao Senior Key Expert u jednoj velikoj zapadnoevropskoj kompaniji iz sektora energetike, a koja, naravno, u ovaj posao nije uključena.

On naglašava da je za ovako skup projekat neophodno imati investitora, koji osim potrebnih sredstava može efikasno da koristi "vršnu energiju“ iz takve elektrane ‒ svakodnevno, a to može neko od velikih panevropskih "igrača“.

"Da li bi neko iz SAD u to ulazio, nije mi poznato, možda samo kao plasman novca. Srbija u ovom projektu ima nekoliko ograničenja od kojih su najveća nedostatak sredstava i nemanje potrebe za tolikom količinom vršne energije svakoga dana, pitanje perioda otplate tako skupe investicije zahteva mnogo efikasnije korišćenje na dnevnom nivou“, ocenjuje naš sagovornik.

Da li Srbija ima obrazovan i pouzdan lumen u ljudstvu?

"To je veoma teško proceniti, mada se mora uzeti u obzir i rizik koji će svaki ozbiljan investitor svakako uključiti u troškove. Srbija bi morala da bude veoma vešta u pregovorima, da bi videla korist od toga... Ja sam radio u EPS-u 27 godina, ali nisam njen deo još od 2016. godine, bavio sam se upravljačkim sistemima, ne strategijom ulaganja u proizvodne objekte, mada mi je to poznato. ’Đerdap 3’ jeste viđena kao reverzibilna hidroelektrana sa svime što to sa sobom nosi. Američki investitori verovatno žele da plasiraju novac, ali stoji pitanje ‒ ko će da upravlja takvim objektom?“, pita se naš sagovornik.

Šta znamo o "Đerdapu 3“ i kako bi izgledala izgradnja najveće reverzibilne hidroelektrane u Srbiji? Prenosimo tekst građevinskog inženjera Igora Conića, osnivača i glavnog i odgovornog urednik portala "Gradnja.rs“, koji je pokrenuo 2010. godine i pretvorio ga u vodeći internet medij o arhitekturi i građevinarstvu u Srbiji.

"Umesto nove brane na Dunavu, projekat predviđa dve visinske akumulacije, više od 10 kilometara tunela i podzemni hidrotehnički sistem koji bi služio kao najveća ’baterija’ elektroenergetskog sistema Srbije.

Nakon što je ambasada SAD u Srbiji objavila poziv američkim kompanijama da iskažu interesovanje za učešće u projektu reverzibilne hidroelektrane ’Đerdap 3’, tema koja se decenijama povremeno vraća u javnost ponovo je postala vruća.

Reč je o projektu koji se prvi put ozbiljno razmatrao još sedamdesetih godina prošlog veka, a koji bi, ukoliko bude realizovan, mogao da postane najveći energetski objekat izgrađen u Srbiji nakon hidroelektrana ’Đerdap 1’ i ’Đerdap 2’.

Ono što odmah na početku treba razjasniti jeste da, za razliku od ’Đerdapa’ 1 i 2, ’Đerdap 3’ nije zamišljen kao klasična hidroelektrana sa novom branom na Dunavu.

Plan koji su još 1977. radili čuveni ’Energoprojekt’ i Institut ’Jaroslav Černi’ predviđa izgradnju reverzibilne hidroelektrane koja bi koristila postojeće Đerdapsko jezero kao akumulaciju. Kada u elektroenergetskom sistemu postoji višak električne energije – npr. noću – voda bi se pumpala iz Dunava u gornja akumulaciona jezera. Kada je potrošnja velika, ista voda bi se vraćala kroz turbine i proizvodila električnu energiju…

Zbog toga se ovakvi objekti često nazivaju i najvećim prirodnim baterijama elektroenergetskog sistema. Međutim, ovo nije ništa novo. Srbija već više od četiri decenije koristi jednu reverzibilnu hidroelektranu. Reč je o RHE ’Bajina Bašta’, puštenoj u rad 1982. godine, koja povezuje akumulacije ’Perućac’ i ’Zaovine’ na Tari.“

Dva veštačka jezera na više od 380 metara visine: prema onom što je objavljeno na stranicama EPS-a, sistem bi činile dve gornje akumulacije – "Brodica“ i "Pesača“ – smeštene iznad Dunava na visinama između 380 i 407 metara nadmorske visine.

Ukupna zapremina vode u akumulacijama procenjena je na oko 578 miliona kubnih metara, dok energetski potencijal obe akumulacije iznosi približno 484 GWh. Upravo izgradnja ovih jezera predstavljala bi jedan od najvećih zemljanih i hidrotehničkih zahvata na projektu.

Najimpresivniji deo projekta krije se ispod zemlje: sa građevinskog aspekta, najzanimljiviji deo projekta nisu same akumulacije, već mreža podzemnih tunela.

Prema originalnom tehničkom rešenju, akumulacija "Brodica“ bila bi povezana sa akumulacijom "Pesača“ tunelom prečnika 4,6 metara i dužine čak 8,1 kilometar. Od "Pesače“ do vodostana vodio bi drugi tunel prečnika sedam metara i dužine oko 1,95 kilometara.

Voda bi se iz gornjih akumulacija spuštala kroz dovodne tunele do turbina smeštenih u podzemnoj elektrani uz samu obalu Dunava, a zatim vraćala u postojeće Đerdapsko jezero. Istim sistemom voda bi se u obrnutom smeru pumpala nazad u akumulacije kada postoji višak električne energije.

Kako bi se gradio "Đerdap 3“: Sudeći prema ranijem projektu predstavljenom na sajtu EPS-a, značajan deo projekta odvijao bi se duboko u stenskoj masi iznad Dunava, uz obimne iskope, podzemne mašinske prostorije i hidrotehničke objekte.

Poseban izazov predstavlja činjenica da se čitavo područje nalazi u složenom kraškom terenu, zbog čega su još osamdesetih godina sprovedena opsežna geološka istraživanja. Prvobitni projekat predviđao je ukupnu snagu od 2400 MW, što je približno dvostruko više od instalisane snage hidroelektrane "Đerdap 1“.

Međutim, kako je svojevremeno pisao Balkan Green Energy News, razmatra se više varijanti kapaciteta – od 1400 MW do 2400 MW – u zavisnosti od ekonomskih pokazatelja i regionalnih energetskih potreba.

Projekat "Đerdap 3“ se trenutno nalazi u fazi traženja strateških partnera i investitora. Poslednjih godina izrađene su hidrološke studije i preliminarne analize izvodljivosti, dok su Srbija i Rumunija prošle godine razgovarale o modelima saradnje zbog potencijalnog uticaja na postojeći sistem "Đerdap 1“ i "Đerdap 2“, piše SeeNews.

Da li će "Đerdap 3“ konačno preći put od višedecenijske ideje do gradilišta, ostaje da se vidi. Ali već danas je jasno da bi realizacija ovakvog sistema podzemnih tunela, akumulacija i hidrotehničkih objekata predstavljala jedan od najvećih građevinskih izazova u Srbiji.

Tema megaprojekata i njihove realizacije biće u fokusu konferencije ’BuildUp 2026’, koja će 29. oktobra biti održana u Sava centru u organizaciji portala "Gradnja“. Na jednom mestu okupiće se investitori, projektanti, izvođači i predstavnici institucija da bi razgovarali o najvećim projektima koji trenutno oblikuju Srbiju“, navodi portal "Gradnja“.

O projektu "Đerdap 3“ govorilo se i pre dve godine. Tada su iz Ministarstva rudarstva i energetike troškove procenjivali na "milijarde evra“, a završetak nisu očekivali pre 2035. godine.

Kako je tada za "Euronews Srbija“ rekao državni sekretar u nadležnom ministarstvu Veljko Kovačević, planira se izgradnja reverzibilne hidroelektrane na Dunavu sa kapacitetom od 1200, 1800 ili 2400 megavata, što će zavisiti od dogovora sa Rumunima.

"Mi za sada idemo ka tome da ona bude ne manja od 1800, Rumunija u tom slučaju postaje korisnik projekta. A 2400 megavata značilo bi promenu energetske slike širom regiona“, rekao je tada Kovačević.

"Moramo osigurati da izgradnja ’Đerdap 3’ ne bude na štetu postojećih hidroelektrana ’Đerdap’ 1 i 2, i da svi učinimo sve što je potrebno kako bi se očuvala proizvodnja i ekološka ravnoteža“, saopštilo je tada Ministarstvo rudarstva i energetike Rumunije.

Poznavaoci ukazuju na dodatne aspekte koje treba razmotriti pa je tako novinarka "Energija Balkana“ Jelica Putniković ocenila da bi Srbija imala značajnu korist od dodatne struje.

"Treba sve da se ispita i da se odredi gde bi bilo akumulaciono jezero. Pošto je Evropa poprilično iskoristila svoje hidropotencijale, ovo bi značilo da bi Srbija tu struju mogla veoma skupo da prodaje u inostranstvu“, rekla je za "Euronews“ Putnikovićeva.

Penzionisani profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković  za portal "Energija Balkana“ istakao je da je srpska strana voljna da gradi "Đerdap 3“ i naveo da je reč o strateškom projektu za našu zemlju.

"To je reverzibilna hidroelektrana u perspektivi, koja je od ogromnog značaja za energetsku tranziciju koja je pred nama. Energetska tranzicija podrazumeva dekarbonizaciju energetskog sektora. To znači uvođenje veoma mnogo solarnih i vetroelektrana u pogon. One imaju svoju karakteristiku, to je bitna karakteristika tih elektrana, da imaju varijabilnu proizvodnju. Tu varijabilnu proizvodnju neko mora da uravnotežuje“, objasnio je Rajaković naglasivši da je "Đerdap 3“ "idealna opcija da se to radi“.

Međutim, profesor Rajaković naveo je i da "Đerdap 3“ ima još dosta otvorenih pitanja te da je ceo projekat "na dugom štapu“.

"Otvorena pitanja su to što je u nacionalnom parku, zajedničko korišćenje voda Dunava sa susednim zemljama Rumunijom i Bugarskom i konačno teren na kom bi trebalo da bude to gornje akumulaciono jezero koji je, sva je prilika, vodopropustan, i potrebno je to vrlo pažljivo analizirati“, istakao je profesor.

Govoreći o najavama da bi američki Brehtel mogao da gradi reverzibilnu hidroelektranu "Đerdap 3“, Rajaković je rekao: "Projekat je sigurno, ja kako ga vidim, u svojoj osnovi vrlo pozitivan energetski gledano. E sad, mora se napraviti dobra analiza ulaganja i efekata tih ulaganja i onda doneti konačne odluke. Ima smisla. Analize sigurno imaju smisla, a odgovor ćemo vrlo skoro saznati“, zaključio je penzionisani profesor sa Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković.