"Srpsko pitanje u Crnoj Gori ne sme biti rešavano intuitivno, nego racionalno"

Ovo pitanje već dugo je prisutno u političkim dilemama i zakonomernostima do privatnih žestokih verbalnih sukoba, ne samo u Crnoj Gori, Srbiji, Republici Srpskoj, već i do komšijskih seirenja i podbadanja, od Sarajeva, Skoplja do Zagreba.

Autor, profesor Nicović kaže da se za ovu studiju, obima više od 800 stranica, spremao 10-15 godina, proučavao i prikupljao sva relevantna dokumenta u vezi sa ovom temom. Razgovor sa profesorom Jankom Nicovićem počinjemo pitanjem ‒ šta ga je nateralo da se bavi ovim delikatnim pitanjem?

„Umoran od istorijskih knjiga nevelike pameti i stalnog brušenja činjenica i ’istina’ bez pokrića koje kod nas uspostavljaju uglavnom autoriteti sumnjivog porekla, ali i umoren od neretko zlonamernih istorijskih knjiga, koje su pisali i koje pišu ljudi nevelike inteligencije, a ponekad sponzorisani – sklopio sam stranice ove knjige pastirski odan svom poreklu. Kao dugogodišnji profesor, po prirodi stvari, raspoznajem autoritet duhovnih i umetničkih dometa i nekako ih kreativno razlikujem u odnosu na one primitivne i pseudonaučne. Snagu ogoljenih materijalnih činjenica, uz dužno poštovanje njihove neumoljivosti, prepuštam onima koji više nego što je potrebno gledaju na sat i rado obznanjuju svoja otkrića, provetravana papagajskim uveravanjima da se bez Evrope i svesrpskog sveta ne može nikuda.“

Vi ste se u više navrata u istraživanjima bavili Crnom Gorom, od istorije ustavnosti Crne Gore do običajnog prava u plemenski podeljenoj Crnoj Gori, kroz istoriju krvne osvete, pa više značajnih studija o odrastanju države Crne Gore. Shodno tome nije nikakvo iznenađenje da ste se upustili u obimnu studiju o srpskom pitanju u Crnoj Gori?

„Početak rukopisa knjige ’Srpsko pitanje u Crnoj Gori – istorija jednog ujedinjenja“ duguje jednom čoveku. Poznajući moju pasiju pisanja i usmenog kazivanja doživljaja iz crnogorske istorije, profesor i akademik Milorad Ekmečić mi predloži da napišem ono što sam voleo da pripovedam. Pre toga proveo sam mnogo vremena slušajući i pamteći šta mi je govorio veliki profesor, koji mi je prijateljski samoogrejan i veoma prijateljski naklonjen predložio da radim na ovoj knjizi. Nije mi uskraćivao svoju saradnju do poslednjeg dana svoga života. Tako da je ova knjiga moj dug prema profesoru.“

U ovovremenim raspravama srpsko pitanje u Crnoj Gori se najčešće razmatra kao političko pitanje, ali ne državotvorno, što jeste njegova suština?

„Ne pripadam onima koji misle da sve počinje od njih, pa tako i u slučaju teme koja se obrađuje u ovoj knjizi. Jer, pitanje ujedinjenja sa Srbijom predstavlja jedno od najinteresantnijih i, može se reći, najvažnijih pitanja novije srpske istorije, posebno one od početka XX veka, koja se odvijala u senci tog problema. Pa, i po tom prvodecembarskom aktu o ujedinjenju jugoslovenskih naroda, čitav politički život Crne Gore decenijama je nosio pečat tog ujedinjenja. Na pravcu različitih interpretacija ujedinjenja formirale su se i različite političke struje, koje su proteklih 100 i više godina različito tumačile i prikazivale to ujedinjenje, smatrajući da tu ’grešku’ treba ispraviti. Stalno prisutne političke strasti oko pitanja ujedinjenja Srbije i Crne Gore i srpskog pitanja uopšte imale su odraza na polju političkog grupisanja s jedne strane na ’bjelaše’, a sa druge strane na ’zelenaše’.

Tragove tih podela imamo i danas, nažalost, sa elanom vidljivim, manifestacijama i posledicama u životu savremene Crne Gore. To je nasleđe koje se skupljalo ceo jedan vek i prirodno nije moglo tako lako iščeznuti. Te podele su veoma prisutne i presudne za život i napredak Crne Gore, posebno ako su motivisane nacionalizmom s jedne strane ili negiranjem crnogorske posebnosti s druge.

Zato, ceneći najveći broj radova koji govore o ovoj temi, mišljenja sam bio da je korisno i otvoreno baviti se ovim problemom i prići njegovoj obradi bez ’bjelaških’ i ’zelenaških’ predrasuda, valorizujući one pre svega istoriografske izvore i nove argumentacije očišćene od uplita političkog i proizvoljnog, upravo zato što je taj problem u našoj istoriografiji i pre bio obrađivan sa većim ili manjim kriterijumom u vezi s njegovim tumačenjem.“

Crna Gora obeležava 20 godina nezavisnosti: Šta se promenilo, a šta je ostalo isto

U fokusu

U fokusu

Svet 21.05.2026. 11:11

Crna Gora obeležava 20 godina nezavisnosti: Šta se promenilo, a šta je ostalo isto

Ne mogu da zanemarim da je nemali broj zemalja upleten u ovo pitanje, da u tome učestvuje, prikriveno ili javno?

„Najpre, ujedinjenje Srbije i Crne Gore promenilo je geopolitičku kartu Balkana stvaranjem jedne nove i relativno velike slovenske države, što je bilo suprotno stremljenju austronemačkom i ’Maršu na Istok’. Evropskim katoličkim aranžmanima, u koje se povremeno iz svojih interesa uključivala i Rusija, od podjednake važnosti je bilo da uklone Tursku iz Evrope, toliko isto, a nekada i više da onemoguće Srbe, kao ključne predstavnike Južnih Slovena da naprave svoju ili zajedničku državu. Mereno konkretnom istorijom, ostala je dilema da li je po Srbe bilo pogubnije tursko-azijatsko zlo tokom nepunih pet vekova ili ’novovekovne plime’ koje su dolazile od Nemačke i Austrije. Spirale zla nije lako izmeriti. Boljem razumevanju istorijske prirode srpskih nedoumica svakako doprinosi pitanje stvaranja jedne slovenske države na Balkanu, posebno ako to nije odgovaralo Evropi.

Drugo, otvaranje srpskih interesa započeto još Prvim srpskim ustankom pod Karađorđem, bio je dovoljan signal evropskim silama da sa većom pažnjom prate šta se događa na ovom strateški važnom prostoru na kojem je svaka od velikih sila imala svoj interes i cilj. U tome je posebno prednjačila Austrougarska, koja je naročito bila uporna u sprečavanju srpskog naroda da postane politički subjekat, sposoban da autonomno uređuje svoje odnose sa drugima. Zato se svim sredstvima i metodama koristila da spreči ujedinjenje srpskih naroda i rešenje srpskog pitanja.

Treće: na ujedinjenju Srbije i Crne Gore radilo se više od jednog veka, a za ostvarenje tog cilja zalagali su se najumniji predstavnici Srbije i Crne Gore. U tom smislu je i ova knjiga pokušaj da se kroz istorijsku prizmu sagledaju odnosi Crne Gore i Srbije, pre svega sa stanovišta ujedinjenja, i da se dokaže njegova istorijska nužnost, s jedne strane, ali i da se prikaže način na koji je to ujedinjenje izvršeno.“

Srpsko pitanje u Crnoj Gori aktuelizovano je u drugoj deceniji XIX veka?

„Da, počelo je u vreme vladavine kneza Danila. Zatiranje srpskog identiteta u Crnoj Gori počelo je sa njegovom vladavinom. On je bio prvi svetovni vladar. S ciljem razvoja te svoje namere, on nije birao metode, počeli su krvavi progoni neistomišljenika, zatirana su čitava bratstva i porodice. I danas se u Crnoj Gori pamte njegovi krvavi pohodi na Kuče i Bjelopavliće, kao i uništenje bratstva Kadića, u organizaciji vojvode Mirka Petrovića. Marko Miljanov svedoči kako su kučki stanovnici crnogorskoj vojsci dovikivali iz Zvešova, dok su im oni klali starce, žene i decu u kolevkama – ’Ne udri brata Srbina, Crnogorče, crn ti obraz ka što ti i jeste’.

Treba i podsetiti da je u epohi nacionalnog romantizma stvoren mit o Crnoj Gori kao ’Srpskoj Sparti’. Njegovi tvorci bili su srpski romantičari iz Vojvodine, koja je, kao što je poznato, tada bila u sastavu Austrougarske monarhije. Posebno zanesen odjekom crnogorskih bojeva s Turcima, koji su za njega bili dostojni pesničke hvale i prekora ’o obrenovićevskoj’ Srbiji što ne čini ’juriš za brata svog’, Laza Kostić je zaslužan za stvaranje mita o Crnoj Gori kao o ’Srpskoj Sparti’.

Crna Gora bila je ’ponosito stijenje’, ’srpske krune dragi kamen’... Mislim da i danas romantični stereotip o Crnoj Gori traje, ali se nameće i pitanje ‒ šta se desilo sa ’Srpskom Spartom’, kako je moguće da se ona odriče Kosova i predaka srpskog jezika i ćirilice na kojoj su koričene sve stare knjige i zaveštanja, i kako je moguće da je Srpska pravoslavna crkva na njenom tlu izložena progonu? Problem nije bio samo u događajima nastalim posle raspada državne zajednice, on je mnogo dublji i prelazi okvire jednog ovakvog razgovora.“

Krvna osveta razara budućnost Crne Gore

Krvna osveta u CG (3)

Krvna osveta u CG (3)

Život 05.12.2024. 22:00

Krvna osveta razara budućnost Crne Gore

Politički analitičari na ovim prostorima potenciraju navodnu činjenicu da svaka pa i aktuelna vlast ide po „svoje mišljenje“ u nekoliko važnih ambasada u Podgorici. Istini za volju, sve zemlje nastale raspadom SFRJ dobijale su vlast uz saglasnost Londona, Pariza, Berlina, pa i Moskve, pa stoji i pitanje kako ovo usaglasiti?

„Da bi se dao odgovor na ovo pitanje, mora se pre svega napraviti razlika između političkog pojma i državotvornog pitanja. Ono nije samo teorijsko, ono ima i praktičnih posledica. Ali, osnovna razlika između njih je u njihovom obimu, vremenu trajanja i uticaju na sudbinu jedne zemlje. Mislim da je srpsko pitanje u Crnoj Gori pre političko nego državotvorno. Jer se ne može dovesti u pitanje kontinuitet crnogorske državnosti, ustavnog temelja Crne Gore, postojanja granice i njen kontinuitet.

A pravda prema malim narodima ‒ šta je suština. Sve drugo izaziva podele i sukobe. Ne treba podsećati da mi ne živimo u svetu pravde i istine, a istina o ljudima i narodima je retka i uslovna. Politika je prema istini ravnodušna. Ona priznaje samo korisnu istinu. A pravda među malim narodima, među krupnima, među kojima je crnogorski u moći velikih. Što znači da se i pravda dodeljuje onda i onom, kad ta pravda koristi onom ko je izruči. Zato, mislim da državni poslovi, posebno oni koji obuhvataju identitetska pitanja, a srpsko pitanje je to prvenstveno, nisu poslovi za priučene političare, koji su se kroz stranke na političkoj sceni izdigli iznad sudbine naroda, i koji raznolikim retoričkim politikantskim trikovima stvaraju privid da jeste ono što intenzivno nije... Dileme, među kojima je i srpsko pitanje, ne smeju biti rešavane intuitivno, nego racionalno, ne instinktom, nego razumom. Ne bi valjalo ako bi rešavanje srpskog pitanja u Crnoj Gori rešavali drugi, a posebno bezdušni i korumpirani evropski trgovci narodima i teritorijama. Ovo tim pre što je Crna Gora samostalna i suverena država. Zato naglašavam da o tom pitanju ne mogu da raspredaju bez kraja i konca priučeni obaveštajci i priučeni mešetari za neke plemenske sukobe u Africi i na Balkanu.“

Crna Gora je po veličini i brojnosti stanovništva na svetskoj mapi „zrnce pustinjskog peska“. Međutim, Crna Gora se nalazi na važnom geopolitičkom prostoru, što podrazumeva i izvesno uvažavanje velikih sila?

„Crna Gora ima izuzetno značajan geostrateški položaj i ’potrebna’ je, iako ’mala’, svima. Mislim da Crnoj Gori danas treba sloga, ali smislena i potrebna, sloga može da nastane, ne na istom mišljenju, nego na uvažavanju razlika u mišljenju, motivisanih državnim i nacionalnim interesom. Ovako zaluđeni, politički pometeni, ogorčeni, nesavesni, samoživi i sukobljeni među sobom ne možemo kao nacija i država da se racionalno usaglašavamo sa svetom. Ono što se zove slogom, to se kod srećnih naroda podrazumeva i za svakoga je sveto i nedodirljivo. Samo smo oko nesloge saglasni. Inat je važniji od istine, uostalom, zbog inata smo se i turčili i možda smo po tome bili jedini u svetu.“

U studiji „Srpsko pitanje u Crnoj Gori“ svakako dolazite do zaključka – šta nam valja činiti i kako da razrešimo ovoj čvor?

„U rešavanju srpskog pitanja u Crnoj Gori posebnu ulogu ima nacionalna kultura. Međutim, o nacionalnoj kulturi ne smeju da odlučuju anacionalni protagonisti. Nacionalnu kulturu ne mogu da vode ljudi radikalne pameti i partijski da pevaju i pišu trivijalne ode pojedincima i događajima u vezi sa njima, nego da nepotkupljivo vide sutra duboko zagledani u juče. Nacionalnu kulturu ne smeju da određuju događaji na političkoj sceni i njihova revolucionarna praktika, već stabilan hod minulih vremena, koji ide napred. Ni ratovi ni velike nesreće ni prirodne katastrofe nisu zadužene da ponište istorijska sećanja. Samo se tako može dogoditi da od Njegoševih pogleda ostane samo orlovska magla nad Lovćenom i još preživeli kamen stare kapele, koja je u korist naše štete pretvorena u mauzolej.

I da zaključim – nije dobro ako nacionalnu kulturu promovišu prividno bogati, firmirani vlasnici sveže odštampanih tapija dobijenih preko noći, smešteni u zamkovite muzeje o sopstvenoj moći.

Svaka generacija svoje probleme i nesreće smatrala je najvećim u istoriji, čak i kada je Crnoj Gori bilo najteže, nalazila je izlaz. U ratovima je imala manje oružja, a više nade, manje zakona, a više morala, manje školovanih, a više radnih, manje neprijatelja, a više prijatelja. Znala je Crna Gora uvek u istoriji uspešno odolevati na novine istorijskih epoha. Nikada nije bila u grupi takozvanih država sniženog istorijskog imuniteta, koje su neotporne na iskušenja promenljive istorije“.

Odnosi Srbije i Crne Gore su jedinstveni u Evropi?

„Malo je bilo primera u istoriji Evrope da se jedan narod razbijen u dve države, više vekova bunama, ustancima i ratovima borio za stvaranje zajedničke države, da bi se posle više od jednog veka razdvojili, obrazlažući to ideološkim razlozima, uzdignutim pogrešno na nivo nepremostivih razlika i državnih tradicija. Nažalost, taj sukob je dobio privid međunacionalni, ali je dobio legitimaciju jedne nove realnosti. Međutim, ono što treba istaći jeste činjenica da su se svi veliki Crnogorci smatrali Srbima.

Današnja Crna Gora čini mi se da je malo uplašena od svoje istorije, a izgleda umorna od svoje sudbine čim pokušava da utvrdi u koju crkvu ide, kojim jezikom govori i koliko slova ima njegova azbuka. To je pokušaj da se pobegne od sebe samoga, od svoga jezika i duha, i da tako postane što ’evropskija’.

Crnogorska državna politika, kako reče jedan pesnik, skratila se, i kad danas dva Crnogorca razgovaraju o Crnoj Gori, oni ne govore o istoj temi.“

Muški su rođeni da se biju i ginu

Krvna osveta u CG (5)

Krvna osveta u CG (5)

Vesti 18.12.2024. 20:15

Muški su rođeni da se biju i ginu