DR BORISLAV AGAPIJEV: I neuspeh je put do uspeha

Napredan svet i te kako hoće da vas plati za ideje i nova znanja za stvari kao što su vestačka inteligencija i kvantna mehanika, bez obzira da li su te ideje i razmisljanja tačni! To je ono što posmatrači sa strane ne razumeju, da svet nije, i nikada nije bio logika da se ide samo na sigurno, kao što misle već pomenuti ziheraši. Naprotiv, najbogatije zemlje najviše ulažu nove stvari koje im nisu jasne, bez obzira što se gomila tih stvari pokaže pogrešan posao. Oni odlično znaju da to nije bitno, i da je to prava cena koja mora da se plati da bi se stalno stvaralo novo bogatstvo. Ova priča se naravno odnosi i na finansijska trzižta gde neizvesnost i pogrešne stvari na kraju pobeđuju

 
Na tržištima i berzama novca i kapitala ove nedlje je krenuo novi talas levitacije, odnosno dizanja svega sa ciljem da se mase ubede da ipak treba da nastave da kupuju, naravno uz neizbežni kredit. U SAD se to pokazuje tako što se guraju cene kamioneta do neverovatnih pedesetak holjada dolara po komadu, što bi navodno trebalo da izvuče automobilsku industriju iz situacije u kojoj se nalazi. Naravno ta" situacija" je prezasićenost tržišta i hronični višak proizvodnih kapaciteta. I pored svega ukupni priohodi padaju zbog toga što su u SAD praktično prestali da kupuju kola nego samo kamionete i džipove. Naravno znamo već svi dobro a najviše oni da je neprestano dizanje cena kupcima bez gotovine, odnosno na kredit, samo privremena priča koju su mnogi pokušali pre sa katasrofalnim posledicama. Odličan primer je Engleska automobilska industrija koja je propala tako što su stalno dizali cene, umesto da poboljšavaju kvalitet proizvoda. To im se moralo dogoditi u konkurenciji sa Japancima a sada i ostalim Azijskim proizvodjačima poput Juzne Koreje. Inače ta se priča ne odnosi samo na automobile nego na sve vrste proizvoda kao što su mobilni telefoni, kompjuteri it...

Inače, najvidljiviji dokaz početka krize su pad cene nekretnina, gde se jasno vidi da one idu dole i u SAD, Australiji, Kanadi, Evropi a i Kini. To je opasan miks, posebno sa ekstremnim niovoima dugova na sve strane. Zbog toga se ponovo pokušava, po ko zna koji put, da se napravi stimulacija bankrotiranih potrošača da kupuju još više, Svako naravno treba da dones individualnu odluku da li da bude u toj grupi ili da sačeka da sve to malo prodje i da kupuje stvari po nizim cenama. Inače ova negativna situacija na svetskim trzištima i berzama uopšte nije negativna za Srbiju i njenu privredu. Zbog besomučnog guranja kapitala, kredita ima na sve strane, i zato vidimo da se u Srbiji gradi, pošto je to sve bazirano manje više na stranom kapitalu. Tu je naravno i ogroman pritisak da se poslovi za Zapada izvoze na lokacije gde je radna snaga jeftinija. To se posebno odnosi na stručne visoko kvalifikovane poslove inženjera u naprednim industrijama, gde su plate mnogo veće, čak i za 10 puta.

 
Drugim rečima strane firme su spremne da plaćaju za visoko kvalifikovanog inzenjera i deset puta veću platu nego za radnika na traci. Zbog toga ti poslovi, koji ulaze u Srbiju, imaju mnogo veći efekat nego što se to vidi u brojkama, pošto je ukupna količina uvezenog i potrošenog kapitala mnogo veća. Naravno, svi ti inzenjeri mora negde da žive, da jedu, da se zabavljaju, da nastave da se obrazuju, što znači da se za svaki takav posao pojavi nekoliko uslužnih poslova koji zavise od njega.

U svetu novih tehnologija stvari se brzo menjaju. Internet je sada, posle dvadesetak godina prihvaćen, on se podrazumeva u svakodnevnom životu, to je osnovna potreba kao što su voda i struja. Nove visoke tehnologije su veštačka inteligencija i kvantni kompjuteri. Klasično ziheraško razmišljenje za one koji se snebivaju je da kažu da je to novo, a u suštini nemaju pojma o tome. Glavna poenta je da je to novo, za sve pa i na zapadu, i ko se sada uključi biće u najboljoj pozicij gde je konkurentan od početka. Ono što se slabo razume u zemljama u razvoju kao što je Srbija je da je prednost viskoh tehnologija gde stvari nisu jasne upravo to što se plaća i kad nije jasno šta se plaća. Drugim rečima za struju i vodu neće vam niko platiti velike pare da razmiljate o novim idejama i konceptima pošto je to razradjeno i zna se kako radi. Ali i te kako hoće da vas plate za ideje i nova znanja za stvari kao što su vestačka inteligencija i kvantna mehanika, bez obzira da li su te ideje i razmišljanja tačni! To je odnos što posmatrači sa strane ne razumeju, da svet nije, i nikada nije bio, logika da se ide samo na sigurno, kao što misle već pomenuti ziheraši. Naprotiv, najbogatije zemlje najviše ulažu u nove stvari koje im nisu baš do kraja jasne, bez obzira što se gomila tih stvari pokaže kao pogrešan posao. Oni odlično znaju da to nije bitno, i da je to prava cena koja mora da se plati da bi se stalno stvaralo novo bogatstvo. Ova priča se naravno odnosi i na finansijska trzižta gde neizvesnost i pogrešne stvari na kraju pobeđuju.
Zato je bitno biti intelektualno istrajan i uporan, uprkos neizbežnim razočarenjima, kada se ispostavi da niste bili u pravu. Neprestano nastavljanje sa novim pokusajima i novim tehnologijama, uprkos neuspesima, je osnova uspeha i blagostanja. Srbija se sada jasno uključuje u te tokove zbog toga što su naši mladi ljudi dobro obrazovani i spremni da rade i da se uhvate u koštac sa najvećim problemima tehnologije, inženjeringa i finansija.