Aktuelno

"Država da stane iza privrede"

Narodna banka Srbije saopštila je nedavno da su banke koje posluju u Srbiji u minuloj 2025. godini ostvarile profit od 1,4 milijarde evra.

Tri trećine od ovog profita završile su na kontu pet najvećih finansijskih ustanova: Banka Inteza, Rajfajzen banka, Unikredit banka, OTP banka i NLB banka. Na šestom mestu je AIK Banka, a na sedmom Banka Poštanska štedionica.

Pravi povod za ovaj rukopis je praksa velikih stranih finansijskih institucija da svoj ekstraprofit ne ulažu u tržište Srbije, nego ga ulažu u domicilne zemlje. Taj iznos nije mali, on se godišnje kreće između 800 miliona do milijardu evra.

U pozitivnoj praksi stabilnog ekonomskog razvoja evropske i svetske ekonomije drže se pravila da svaka zemlja ima svoju razvojnu banku, koja nemale finansije usmerava u privredu svoje zemlje. Zbog čega se ove proverene prakse ne pridržava Srbija?

Aleksandar Stevanović, ekonomista koji se bavi i javnim finansijama, veruje da Vlada Srbije to nije do sada uradila zbog toga što je iskustvo Srbije u poslednjim decenijama takvo da nema pouzdan kadar koji bi vodio ovako važnu ustanovu, a da je ne zloupotrebi.

On podseća na iskustvo Srbije sa Mlađom Dinkićem, guvernerom Narodne banke u vreme DOS-ove vlasti, kada je Srbija zatvorila 13 banaka. Stevanović kaže da se Dinkić držao principa da će tržište regulisati sve ekonomske prakse te da su te banke bile ustrojene na komunističkim netržišnim zakonitostima.

On podseća da su neki biznismeni u Srbiji u to vreme otvorili svoje banke, poput Miroslava Miškovića, Bogoljuba Karića i nekolicine drugih, ali da su te banke relativno brzo zatvorili i prodali, dodajući da u to vreme ukupna društvena atmosfera nije davala dovoljnu ekonomsku stabilnost i garancije.

Vladimir Vasić, višegodišnji generalni sekretar Udruženja bankara Srbije, govoreći za "Ekspres“ tvrdi da opredeljenje Vlade Srbije za rast baziran na dominantnim stranim direktnim investicijama ima smisla do jednog trenutka.

"U jednom trenutku morate da okrenete točak, gde je potrebno da država stane ozbiljno iza privrede Srbije; da država kroz mehanizme poput razvojne banke i recimo Agencije za promociju i podsticanje izvoza, ali mnogo značajnije ‒ sa mnogo većim kapitalom. To je prvo. Nešto slično to ima Mađarska. Danas, pored rata na Bliskom istoku, imate jednu dozu ekonomskog rata gde zapravo pojedine privrede nisu same sebi dovoljne. Zapravo, većina privreda sama sebi nije dovoljna, bez obzira što je manja privreda, odnosno manji broj ljudi, vi ste zavisniji. Potreban im je izlazak na šire tržište. Lako je Kini, mada i ona ne spava, kada ima milijardu i po stanovnika, i u jednom danu 4,5 milijardi obroka. Pomislite kakva je to ekonomija. Nas ima 6,5 miliona, ali se nažalost broj stanovnika smanjuje. Od 1990. godine milion i po ljudi je manje u Srbiji, a 3.300.000 manje u celoj bivšoj Jugoslaviji, čemu su doprineli i ratni sukobi.

Ako nemate rast stanovništva, imate možda u tom trenutku solidan BDP po glavi stanovnika, ali dugoročno imate ozbiljan problem: zamislite šta će biti za 30 godina? Ali to je izazov. Na bazi toga država mora da uradi dokapitalizaciju jeftinim novcem, tu pričamo o nekoliko milijardi evra koje bi trebalo da pomognu privredi da izađe na svetska tržišta. Kada kažem svetska, ne idete tamo gde je ’tvrdo’. EU je naš spoljnotrgovinski partner, ali mi dominiramo sa poluproizvodima i sirovinama. Nama treba viši stepen prerade, moramo to da podržimo. To je strategija. Moramo mnogo da radimo, spori smo, užasno smo spori“, kaže Vasić.

U razgovoru sa gospodinom Vasićem, vraćamo se poslovanju stranih banaka na srpskom tržištu. On objašnjava da banke svugde u svetu imaju istu poslovnu logiku ‒ maksimizacije profita.

"Njima nije cilj razvoj privrede na način da mi izađemo na svetska tržišta. Sami upravljaju rizikom i oni su ograničeni. I upravo ove druge institucije treba, kroz mehanizam osiguranja jeftinog novca, da delimično učestvuju u izlasku naše privrede na svetska tržišta. To je momenat koji nas zapravo koči. U pravu ste da nam je potrebna razvojna banka i strategija. Mi to nemamo, a trebalo bi da imamo: primer je Mađarska. Ona ima i razvojnu banku i za podsticanje izvoza negde oko pet milijardi kapitala. I ima Agenciju za promociju izvoza koja raspolaže sa tri-četiri milijarde. Te dve institucije imaju skoro deset milijardi evra, i zato imate Mađarsku koja ima MOL i kupuje ’Naftnu industriju Srbije’“, kaže Vasić za "Ekspres“.

Mađarska, zapravo, praktično poseduje kompletan energetski sistem bivše Jugoslavije.

"I ne samo energetski, nego i bankarski. OTP banka je u 18 država Centralne Evrope i Dalekog istoka, oko Kaspijskog mora. Oni ne idu ka Evropi. Evropa je rafinirana, precizna, tvrda, oni idu tamo gde imaju prostora da porastu, pa će prodati za deset godina banku. Imaju i fond koji pospešuje ulaganje u poljoprivredu. Ako imate suvlasništvo sa Mađarom, dobićete povoljne podsticaje za kupovinu poljoprivrednog zemljišta... To su sve poluge. Mi nismo uopšte u tom statusu. Da li ste skoro čuli da je bilo ko odavde iz Srbije nešto kupio negde? A suština ekonomije i jeste u aktivnom prihodu, gde izdvojite deo sredstava i plasirate vani kako bi jednog dana to postao pasivan prihod države i kako bi se taj novac vratio u Srbiju. Dve trećine profita Mađarske dolazi van teritorija Mađarske.

Naša priča da nismo osnovali jednu razvojnu banku i fond za razvoj zbog toga što nemamo stručne i pouzdane kadrove donekle je tačna. Ali, svetska praksa pokazuje da je dovoljno da uz jednog našeg mladog i stručnog čoveka "pozajmite“, platite dva stručnjaka iz sveta, i ta banka ili fond radiće savršeno. Na čelu Razvojne banke Albanije je Italijan. Znači, može. I znam ga lično“, kaže Vasić.

U Srbiji danas imamo dve privatne domaće banke u Srbiji ‒ Alta banka i AIK banka. Tu je i Banka Poštanska štedionica, koja nije privatna. Pitanje je ‒ zbog čega samo dve? Zašto se bogati ljudi u Srbiji ne prihvataju tog unosnog posla?

"Sila boga ne moli“, odgovara gospodin Vasić.

"Jak kapital iz Evropske unije, njihova interesna sfera, novac koji oni dobijaju, dobar deo novca je sa ovog našeg prostora. Recimo, osnovni kapital ovih pet banaka o kojima pričamo je oko, ako se ne varam, pet milijardi evra, a ukupan je negde oko 50 milijardi evra. Znači, aktiva banaka je skoro deset puta veća, 11 puta čini mi se, veća od kapitala koji su uneli. A ono što je bitno za takve komercijalne, da kažemo privatne banke sa stranim kapitalom, jeste da se one bave maksimizacijom profita. I zato imate sada da se 55 odsto građani zadužuju u gotovinskim kreditima. To je možda dobro delimično za državu, ali nije dobro za nas građane jer mi ne znamo sa tim novcem da funkcionišemo i kupujemo i šta treba i šta ne treba. A za banke je idealno. Gde vi imate bilo gde u svetu prosečnu kamatu 10,45 odsto na gotovinski kredit, a stopa nenaplativih kredita ispod jedan odsto ili oko jedan odsto? U tom smislu je to perfektno za bankare jer njima je zapravo ta stopa povraćaja na uloženi kapital u našim okvirima pet godina. I to je ta surova maksimizacija profita. A u takvim okolnostima teško da možete da imate privatne banke. Mi smo veoma malo tržište i vrlo koncentrisano na nekoliko banaka. To vam je ista priča kao i sa fudbalom. Imate Zvezdu i Partizan i nikoga više. A nekada smo imali ligu bivše Jugoslavije pa je bilo konkurencije. Toga više nema.

I tu, zapravo, država mora mnogo jasnije i glasnije da se čuje, da napravi jedan institut, i pored toga one dve institucije moraju da budu vrhunske, profesionalne sa jasnom i preciznom strategijom šta mi želimo za pet, 10, 20 godina, gde i koje teritorije da osvojimo ekonomski i šta možemo da plasiramo... Zatim, nemamo uopšte sistem podrške poljoprivredi, kao recimo Švajcarska. Oni imaju poseban fond na nivou četiri ili pet kategorija, ako ste u brdu i proizvodite, imate najvišu subvenciju. Malo ispod brda imate malo manje, a u ravnici imate najmanje subvencija. To je način kako da zadržite stanovništvo u ruralnom području. Otprilike trećina subvencija ide na nadmorskoj visini od hiljadu metara, ali imate zdravu hranu. Ali to komercijalne banke ne vide. Surovost biznisa, odnosno kapitala banke, vrlo je jasna jer oni se samo bave maksimizacijom. A svrha banaka o kojima mi pričamo, te dve institucije, jedna je banka, a jedna je neka vrsta osiguranja, jeste da ne radi samo na komercijalnim osnovama, ne komercijalnim principima, nego ima neku društvenu korist“, objašnjava sagovornik "Ekspresa“.

Srbija, berza, akcije, finasije — *Izvor: Shutterstock / TexBr*

Sa gospodinom Vladimirom Vasićem pričamo i o tome da se mladi u Srbiji sve češće javljaju sa dobrim razvojnim programima. On objašnjava da je to zbog toga što mi kao društvo često tavorimo na sporednom koloseku.

"Primere o inicijativi mladih treba prigrliti oberučke i još ih podsticati. Onda imate tu vezu da i mladi ljudi ostaju, da ovde rade i rađaju decu. Znači imate taj takozvani čarobni štapić gde vi zapravo inverzno radite i vraćate ljude ili neki novi ljudi dolaze na teritoriju Srbije, zato što tu ima biznisa, zato što ima profita, zato što ima rasta većeg i višeg nego što je bio u nekom drugom delu sveta. Jer, ako imate stopu rasta od 2, 2,5, 3 odsto, ne razlikujete se mnogo od bilo kog drugog dela sveta i onda šta ste uradili. Što bi neko živeo ovde? A ako postignete stopu 5,5-6 odsto, onda već ima ozbiljnog prostora da napravite inverzno dejstvo, i naši se stručnjaci vraćaju i neki drugi dolaze jer nam je bitno da poraste broj ljudi“, objašnjava Vasić.

Istina, podseća naš sagovornik, od početka ’90-ih prošlog veka temeljno smo uništavali obrazovni sistem, javni moral, temelje bezbednosti i vrednosti države, pa ekonomiju, finansije...

"Zbog toga moramo da ustanovimo jasnu strategiju koje treba da se držimo bez obzira na to ko bio na vlasti. Menjaju se vlasti, odlaze jedni, drugi, ali taj pravac, kormilar koji bude došao mora da drži, da vozi brod u tom pravcu. Jer ovako dođu jedni ‒ vuku na svoju stranu, dođu drugi ‒ vuku na njihovu stranu i eto ga.

To podrazumeva da imamo snažnu razvojnu banku i razvojni fond, čiji bi kapital iznosio oko deset milijardi evra, što bi podrazumevalo i da imamo jasan plan za budućnost, kao jedan kontrateg. Ali kao sastavni deo toga mora da postoji fond za edukaciju mladih, kao što ga ima Kina, kao što ima Turska, kao što imaju zemlje koje su shvatile da bez takvog fonda, gde se nagrađuju najbolji. A kada kažemo nagrađuju, ne znači samo školovanje u Srbiji, nego školovanje i van Srbije.

Da stane država iza toga i da kaže iz te i te oblasti 10 ide u Ameriku, 10 ide u Kinu, 10 ide u Rusiju, 10 ide u Afriku, kako god, ako vam je to strategija, i imaju obavezu da se vrate.

Jer, ako danas pogledate, znate li iole ijednog menadžera, da ga istaknete da je spreman za Evropu, a kamoli za svet?

Ima ozbiljnih menadžera u raznim poslovima, pa i bankarskim, koji su pobegli iz Srbije. Da li takvi ljudi mogu da nam pomognu, da budu motivisani da pomognu, to je sada večito pitanje.

Ja sam kategorija 50 plus godina, poznajem dosta ljudi, govorim tri jezika, a ne mogu da nabrojim, kada me neko pita – daj mi nekog menadžera koji može da radi u Evropi, svetu... Mi smo ’dogovorna ekonomija’, sednemo u kafanu, ja tebi ti meni, tu smo odlični i ako možemo na majku državu da se naslonimo jedno 30-40 odsto, mašala.“

Pričali smo i o tome – koliko je realna mogućnost da neko u Srbiji, sa adekvatnim znanjem osnuje privatnu banku?

"To bi bilo realno ukoliko bi Srbija postala ekonomski snažna zemlja koja bi bila uvažavana u Evropi ili šire. Ovako, već sam rekao, veliki je uticaj velikih bankarskih grupacija koje mogu jeftinim novcem, tehnologijom i znanjem da pobede bilo koga ko se pojavi ovde. Ako imate 0,5 odsto tržišta, kojim se vi onda tržištem bavite? Ovih pet banaka imaju između 10 i 15 odsto tržišnog učešća, i ako imate tako njih pet puta 15, oni drže sve. I vi nemate izvore finansiranja. Ove banke mogu da ponude stimulativne kamate na štednju, a ljudi gledaju aha, ovo je ipak banka od poverenja. A ako imate 0,5 odsto, te banke imaju ozbiljan problem sa depozitnom bazom, nemaju izvore finansiranja i onda je to taj problem. A naš Zakon o bankama zabranio je da budete povezano lice, odnosno da sami sebe finansirate, što je ranije bio običaj. Kada sam ja studirao, bilo je 48 banaka, ali su ljudi osnivali banke da bi finansirali svoj biznis.“

U međuvremenu, u Srbiji, kako se menjala vlast, menjalo se i sve ostalo, pa i u važnim poslovima kao što su bankarski. Pojavio se kao guverner Narodne banke Srbije gospodin Dinkić. On je zatvorio 13 domaćih banaka.

"To je onaj trenutak kada dođu neki na vlast ili do moći pa bez nekog objašnjenja nama običnim građanima urade to što urade. Jer, šta bih ja rekao, to jeste prošlost, ali sa ove distance mogle su se sačuvati Investbanka, Beobanka i još jedna ili dve, da na temeljima postojećeg poslovanja, naravno opterećene nekim prošlostima, da se to očisti i da to bude okosnica našeg bankarskog sistema. Danas, čim pustite da recimo u trgovinskim lancima i bankama dominiraju strani investitori, njima nije toliko poenta da razvijaju ekonomiju, nego da zarade pare. Motiv je samo profit. A onda imamo skuplje kredite, imamo usluge skuplje, imamo naknade raznorazne itd. jer je to malo ograničeno tržište“, kaže naš sagovornik.

Razgovor sa gospodinom Vasićem završavamo neizbežnim pitanjem o trenutnim ratovima u svetu, prvenstveno ovom u Zalivu, o preraspodeli globalne moći između velikih sila, koji će moguće trajati u narednih deset godina. Ključno je pitanje ‒ šta male zemlje, poput Srbije, treba da rade u ovoj situaciji?

"Mora da dominira znanje, mora da dominira mladost, moramo da imamo fond za mlade, odnosno za stimulisanje najmlađih da odu da nauče jezik i kulturu i običaj, i da se vrate i da donesu to znanje nazad. A to je opet proces koji traje do 10 godina, da danas krenemo. Zatim, uz postojeće resurse, mi imamo poljoprivredu kao značajan oslonac, samo da pređemo na nivo prerade, da ne izvozimo sirovine. Umesto što smo izvozili žito, pšenicu i kukuruz, bolje da smo izvezli pivo koje smo napravili od te pšenice, i ne znam šta još može da se napravi da bismo imali veći stepen prerade. Uvesti poreski stimulans vrlo jasan, sve precizno. Vladavina prava, bez toga ne može ništa. Ne može spor u privredi da traje sedam, osam godina, mora da traje maksimalno do godinu dana. I maksimalno uvođenje informacionog sistema, odnosno svega onoga što može da nas čini efikasnijim, bržim od drugih. Mi ovde pričamo sada i o veštačkoj inteligenciji i o rešenjima koja sa malo investicije mogu da daju ogromne efekte u smislu ekonomičnost, produktivnost itd. I razvoj tržišta kapitala. To je peta tačka. Nemamo tržište kapitala. Tržište kapitala je uvek impuls uspešnosti jedne ekonomije. I ovo što kažemo da se 95 posto celokupnog novca nalazi u bankama. Hoćete kredit, morate dve godine da čekate, idete u banku. Hoćete negde da investirate novac, gde ćete ‒ ili u nekretnine ili u banku. Nema treće, četvrto ili peto. Ili je bar nedovoljno razvijeno. Tržište kapitala mora da profunkcioniše, da imamo i ponudu i tražnju, znači da privreda emituje akcije, obveznice da mogu na taj način, alternativno, doduše ne dominantno, da prave konkurenciju i bankama“, završava Vladimir Vasić.

Ima li Srbija odgovor na krizu koja stiže?