Sport
04.06.2026. 15:21
Sport
04.09.2026. 17:16
Zoran Šećerov
Koliko su navijači moćni
Crni avgust "crveno-belih"
Mnoga istraživanja ukazuju na blisku povezanost fudbalskih klubova i njihovih navijača uz konstataciju da ovaj „brak iz prevelike ljubavi“ često prevazilazi granice običnog sportskog hobija, što bi navijanje u suštini trebalo i da bude. Svedoci smo, takođe, da ova veza ponekad doseže i ekstremne granice.
Jednako kao i u životu, i u navijanju se pokazalo da bez poštovanja ljubav ponekad gubi snagu i prelazi u sukob.
Priča može da počne pitanjem da li znate imena fudbalskih klubova koji su iz upotrebe i zvanično povukli dres sa brojem 12?
Ima ih i te kako puno i to ne samo u jednoj zemlji ili kontinentu, već širom sveta. Zvanično objašnjenje svodi sa na rečenicu da su klubovi ovaj potez povukli kako bi simbolično odali počast svojim navijačima, odnosno navijaču kao nezvanično „12. igraču tima“.
Ono što je posebno interesantno jeste to da nauka potvrđuje da je navijač kao „12. igrač“ stvaran, merljiv i statistički dokazan fenomen u sportu. Dakle, nije samo fraza ili mit. Dokaz za izgovoreno je prirodni eksperiment tokom pandemije kovida 19. U tim danima utakmice su se igrale pred praznim tribinama, što je nauci omogućilo da izoluje uticaj publike od ostalih faktora poput putovanja ili poznavanja terena.
Šta se ispostavilo? Na utakmicama bez publike, između ostalog, domaćini nisu bili toliko superiorni kao u susretima pred publikom. Zabeležen je i pad efikasnosti timova domaćina, kao i broja dodeljenih kartona. Na mečevima bez publike, između ostalog, bio je uočljiv i izostanak ofanzivnijeg fudbala sa smenjenim brojem šuteva na gol protivnika.
Prisustvo publike, i to je dokazano, utiče na suđenje. Zaključak naučnih studija je da odsustvo publike drastično smanjuje pritisak na sudije i neutrališe takozvanu pristrasnost domaćeg terena. Neka istraživanja su konkretno pokazala da je pred praznim tribinama broj žutih kartona za gostujuće timove opao za oko 20 do 30 odsto, što dokazuje da su sudije bez publike donosile objektivnije odluke o opomenama.
Takođe, bez buke koja prati pad domaćeg igrača, sudije su u tišini stadiona lakše prepoznavale simuliranja. I broj dosuđenih faulova u korist domaćih ekipa opao je u proseku za 10 do 15 odsto tokom utakmica bez navijača, takođe i dosuđenih penala u korist ekipe koja je domaćin utakmice. Dakle, u tišini praznog stadiona, sudija se oslanja isključivo na ono što vidi, što mu pomaže da donese tačniju odluku.
U prevodu, sve bi se moglo tumačiti i da fudbal bez navijača i nije isto što i fudbal sa navijačima. U klubovima ovo i te kako znaju.
U nemačkoj Bundesligi, od kako postoji, postoji i nepisano pravilo poštovanja publike od strane klubova. U to ime Bajern i Verder su među onima koji su među prvima i zvanično povukli dres sa brojem 12. U Italiji je to prvi učinio rimski Lacio znan po izuzetno temperamentnim navijačima.
U ekonomatima sa sportskom opremom holandskih velikana PSV i Fejenorda takođe ne postoji dres sa ovim brojem. U Rusiji stazu poštovanja navijača prati Zenit iz Sankt Peterburga, a u Švajcarskoj Bazel. Isto važi i za mađarski Ferencvaroš, odnosno Rapid iz Bukurešta.
Kod nas je ovo nigde napisano pravilo prva uvela Crvena zvezda. Dres sa brojem 12 zvanično je dodeljen navijačima na severnoj tribini. Pre 12 godina identičan potez povukao je i splitski Hajduk koji je doneo odluku da za sva vremena penzioniše dres sa ovim brojem u čast navijačke grupe „Torcida“. U znak zahvalnosti najvernijim navijačima isto su uradila u dva slavna sarajevska ligaša, Sarajevo i Željezničar.
Na Balkanu iz ove priče je još i solunski PAOK. Njihova „crno-bela dvanaestica“ takođe je rezervisana za publiku. Ista priča važi i za instanbulski Fenerbahče.
Neki klubovi su se, međutim, odlučili da navijačima posvete druge brojeve. Švedske ekipe AIK i Đurgarden povukle su dres sa brojem jedan uz simbolično objašnjenje „da su navijači uvek na prvom mestu“. U čast čuvene navijačke grupe GATE 13, u grčkom velikanu Panatinaikosu više se ne koristi dres sa brojem 13, dok je ekipa Atlanta junajted (SAD) dres sa brojem 17 posvetila svojim navijačima u čast 2017. godine kada su odigrali prvu sezonu u MLS ligi.
Postoje i klubovi, za primer se uzimaju argentinska Boka juniors, odnosno nemački ligaši Šalke i Hamburger, koji su otišli i korak dalje. Za svoje verne navijače uz niz drugih privilegija obezbedili su i klupska groblja, odnosno aleje na gradskim grobljima na kojima se sahranjuju najvernije pristalice kluba.
Sport
17.08.2026. 17:46
Izbori u FIFA – Infantinova ofsajd zamka ili čist zicer
Sociolozi sporta sve objašnjavaju kao ekstremni izraz moderne sportske supkulture, gde se pripadnost klubu postavlja kao centralni stub ličnog i kolektivnog identiteta. U razradi ove teze može se pročitati i da „u savremenom društvu tradicionalne religije često gube primat u povezivanju ljudi i da tu ulogu u nekim sredinama preuzimaju fudbalski klubovi“.
„Klub ima svoje svetilište (stadion), rituale (utakmice, pesme) i dogme. Izgradnja groblja je krajnji korak u ovoj analogiji. Klub preuzima brigu o duši i telu vernika nakon smrti, nudeći im večni mir u okviru ’svete zajednice’“, ističu istraživanja sociologa.
Neki navijači opet zahtevaju da im se posle kremacije pepeo prospe po zelenom tepihu stadiona. Ovaj ipak neuobičajen čin obuhvata složene pravne, komunalne, sanitarne i mnoge interne propise. Uprkos činjenici da je reč o činu ispunjavanja poslednje želje pokojnika, ova praksa sa pravnog stanovišta nailazi u mnogim zemljama na ozbiljne restrikcije.
Zato su klubovi pribegli alternativnim rešenjima koja se ne sukobljavaju sa zakonom. Na nekim objektima, dakle u krugu stadiona, podignuti su zakonski registrovani memorijalni parkovi u kojima je prosipanje pepela dozvoljeno. Čak je i kontrolisano uz prisustvu klupskog sveštenika.
U Srbiji, ali i većini zemalja regiona, prosipanje pepela van groblja je zakonom strogo zabranjeno.
Očigledno je da u ovim ekstremnim manifestacijama ljubavi prema klupskim bojama ne postoje nikakve emocionalne ili psihološke granice. Zato i nije iznenađenje što neki navijači po telu trajno tetoviraju grbove klubova ili datume istorijskih pobeda, odnosno likove klupskih legendi.
Navijači, međutim, nisu samo navijači. U nekim sredinama i klubovima su i mnogo više od toga. Tačnije stvarni vlasnici klubova s pravom da glasaju za predsednika i kompletnu klupsku upravu. Ovo je praksa u velikom broju klubova širom fudbalske planete. Sve se odvija kroz vrlo specifične modele koji sprečavaju bogate pojedince da u potpunosti preuzmu klub.
U Nemačkoj je zakonom regulisano pravilo „50+1“. U prevodu „klub koji je u vlasništvu navijača kroz sistem članstva mora imati 51 odsto glasačkih prava u profesionalnoj fudbalskoj sekciji. Navijači plaćaju članarine i imaju pravo glasa pri izboru uprave“.
Primer minhenskog Bajerna je najslikovitiji. Navijači poseduju 75 odsto akcija, dok preostalih 25 odsto ravnopravno dele korporacije s imenom „Adidas“, „Audi“ i „Alijanc“.
Real Madrid, Barselona, Atletik Bilbao i Osasuna su španski klubovi u potpunom vlasništvu svojih navijača. Model je takav da oni nisu akcionari i klasičnom smislu berze, već su suvlasnici s pravom da biraju predsednika i upravu na demokratski raspisanim izborima.
U Engleskoj i Škotskoj postoje primeri klubova gde su navijači zvanični akcionari i stoprocentni vlasnici. Sve se zakonski reguliše posredstvom navijačkih fondova. Primer je Harts kao klub u Škotskoj koji je 100 odsto u vlasništvu navijača i to posredstvom jedne poznate fondacije.
Vimbldon je takođe u vlasništvu navijača i to potpunom, ali preko navijačkih udruženja. Ilustrativan je i primer slavnog Mančester junajteda. Uprkos tome što je klub pod kontrolom porodice Glejzer i ser Džima Retklifa, deo akcija je i na Nujorškoj berzi, što navijačima omogućava da kupe akcije kluba na ozvaničenom finansijskom tržištu.
Za južnoameričke klubove navijači su i te kao bitni. Pošto većina klubova funkcioniše kao neprofitabilne organizacije, odnosno sportska udruženja građana, navijači sa plaćenom godišnjom članarinom su zapravo vlasnici koji odlučuju o sudbini kluba. Dva slavna kluba, Boka juniors i River Plata, zvanično nemaju privatne vlasnike. Njima upravljaju članovi koje zovu „socios“.
Koliko su navijači moćni, ali istovremeno i bitni za klub dokaz je Borusija iz Dortmunda koju su i bukvalno navijači, sada već daleke 2005. godine, spasli od bankrotstva. Kada je klub bio na korak od gašenja zbog megalomanskog trošenja i duga od oko 100 miliona evra, navijači su organizovali masovne protestne marševe prvo na gostovanju u Hanoveru, a zatim i kod kuće u Dortmundu kako bi i bukvalno naterali predsednika Gerda Nibauma i sportskog direktora Mihaela Mejera da podnesu ostavke. Bio je to, kazuje istorija, opštenarodni pokret koji je ujedinio obične građane, lokalne preduzetnike i gradske vlasti. Ova kampanja bila je zapravo okidač da se gradske vlasti odluče i odobre plan za restrukturiranje kluba. Navijači nisu posustajali ni kada su posle svega usledili loši rezultati. I tada su redovno kupovali ulaznice i punili kultni „Vestfalen“ stadion. Tih istih 75.000 navijača kupovali su i klupske rekvizite u klupskim šopovima da bi obezbedili, govorili su, konstantan priliv živog novca neophodnog klubu za preživljavanje iz dana u dan.
Kada je fudbal u pitanju, sličnu akciju u našem komšiluku organizovali su i navijači splitskog Hajduka. Sa sumom novca prikupljenog kroz akcije doniranja sredstava, klub je izbegao bankrotstvo i sačuvao opstanak.
Sociolozi sporta, međutim, ističu kako „navijački fanatizam s vremena na vreme pokazuje i drugu stranu medalje“. Sve je više primera, a bilo ih je i te kako u prošlosti, kada je navijanje prelazilo u nasilje „kroz koje se odbrana klupskih boja doživljava kao odbrana sopstvene teritorije ili časti“. U istoj analizi može se pročitati i da ova povezanost vrlo često „doseže granicu gde klub prestaje da bude sportska firma, a postaje centralni stub oko kojeg pojedinac gradi svoj moralni kompas, krug prijatelja i smisao pripadnosti zajednici“. I ne samo to. Pripadnost klubu je i neka vrsta porodičnog nasleđa. Ljubav prema klupskim bojama prenosi se sa generacije na generaciju jednako kao i porodično ime. Istraživanja ističu i širu dimenziju ove strasti kada klub postaje zaštitni znak komšiluka, odnosno ulice i gradske četvrti pa čak i društvene klase. Za ovo poslednje kao primer navodi se „radnički koren Liverpula, odnosno argentinske Boke juniors“.
Navijačka strast ima za posledicu i takozvanu kolektivnu katarzu primetnu kroz istinu da pobeda donosi višednevnu euforiju, a poraz kolektivnu tugu. Postoje i dokazi da neuspeh voljenog kluba donosi i pad produktivnosti u celom gradu.
Navijačka strast i energija reflektuju se i kroz akustiku stadiona, odnosno u akustičnoj arhitekturi na kojoj se insistira prilikom izgradnje novih objekata. Zanimljivo je da turski stadioni, bar u Evropi, drže rekorde po izmerenoj glasnoći, što ih svrstava u vrh nezvanične liste kao najneprijatnije terene za gostovanje. Zvanični evropski rekord u proizvodnji buke na stadionu ovekovečen sa 132 decibela (izmereno 2007. godine) pripada istanbulskom stadionu „Vodafon park“ na kome igra Bešiktaš. Događalo se da su pojedini gostujući fudbaleri zbog nesnosne buke koja je kod njih izazivala vrtoglavicu tražili izmene pre kraja meča.
„Turk Telekom arena“, fudbalska avlija Galatasaraja, poznata je po paroli „Dobro došli u pakao“. U njoj je izmerena buka od 131 decibela.
Ginisov rekord u jačini zvuka, međutim, drže stadioni u SAD zbog specifične arhitekture, Arrowhead Stadium (Kanzas) drži apsolutni svetski rekord sa neverovatnih 142,2 decibela. Poređenja radi, to je jačina zvuka jednaka onoj prilikom poletanja vojnog mlaznog aviona iz neposredne blizine.
Zastrašujuće deluju i momenti na stadionu Boke juniors u Buenos Ajresu. Ova fudbalska arena nosi epitet najeksplozivnije na svetu. Jedna od tribina je potpuno ravna i vertikalna poput zida zahvaljujući čemu se zvuk odbija direktno do terena. A kada navijači počnu da skaču ceo stadion se i bukvalno trese, što stvara zastrašujući utisak.
Na listi stadiona na koje gostujući timovi zarad paklene atmosfere nerado dolaze je i beogradska „Marakana“, danas zvanično Stadion „Rajko Mitić“. Dugački podzemni tunel kroz koji igrači prolaze na putu od svlačionice do terena je više od izazova. Dok prolaze tunelom, iznad glava igrača odzvanja huk 50.000 navijača, što prema priči mnogih psihološki lomi protivnika pre nego što utakmica i počne.
Kad su odnosi klubova i navijača u pitanju, postoji i ona druga strana medalje. Reč je o štetnim pojavama koje se manifestuju kroz nasilje na tribinama. Ova ružna pojava ili navika na stadionima i oko stadiona nije od juče. Prošlost fudbala, uveravaju u svojim istraživanjima sociolozi sporta, beleži da su tribine sportskih objekata širom sveta decenijama unazad targetirane kao idealna mesta za isticanje nagomilanih frustracija na kojima mnogi afirmišu identitet, privrženost grupi ili klubu. Fudbal je na celoj planeti tako postao nova religija „usamljene gomile“ koja je sebe promovisala kao nekog ko ne dolazi na stadion radi samog sporta, već da bi učestvovala u „ritualu fudbalskog plemena“.
Na ovaj način, u drugoj polovini prošlog veka, zapravo je stvoren fenomen sportske publike kao obrasca koji dobija sve više na značaju zbog nereda na sportskim priredbama. Istovremeno je, daleko više kod nas u Srbiji nego u drugim fudbalskim sredinama, ozvaničena i institucija lažnog, kvaziprofesionalnog navijača.
Javnost zna, bar kad je Srbija u pitanju, da u ovoj priči postoji i paralelni kolosek, odnosno (ne)iskrena zabrinutost, kao i nemoć državnih institucija da se konačno s dnevnog reda skine tačka o nasilju na sportskim događajima. Poput senke sve prati i opšti zaključak da „nasilje može da se suzbije samo otklanjanjem onoga što ga podstiče i menjanjem motiva koji ga izazivaju“.
Divljanje navijača žestoko prazni kasu klubova, takođe i FS Srbije. U Zvezdi i Partizanu teško da imaju računicu koliko su stotina hiljada evra uplatili u kasu UEFA na ime izrečenih kazni zbog neprimerenih postupaka svojih navijača. Podosta je ispražnjena i kasa FSS-a. Do unazad tri godine, FSS je (od 2006), prema nekim računicama, potrošio u ove svrhe blizu milion evra. Najdrastičnije novčane kazne, one u visini od 120.000 evra, izrečene su 2010. i 2014. Prva zbog prekida meča Italija‒Srbija u Đenovi, a druga kada je prekinut meč Srbija‒Albanija u Beogradu. Bila je to ona čuvena utakmica etiketirana kao „slučaj dron“.
Sve ovo se događalo uprkos državnoj Strategiji protiv nasilja u sportu. Pogubna priča se nastavlja sve do danas, huligani među navijačima i dalje, naravno nekažnjeno, vedre i oblače srpskim fudbalom. Da li slučajno?
Podaci govore da je UEFA od 2010. do danas Crvenu zvezdu kaznila na desetine puta. Novčane kazne iznosile su od nekoliko hiljada do više od 135.000 evra po utakmici. Uz zatvaranje delova tribina Crvena zvezda se suočila i sa zabranom organizovanog vođenja navijača na gostujuće terene.
Koliko sve utiče na finansijsko poslovanje kluba nije teško zaključiti.
Samo u avgustu 2026. „crveno-beli“ su dobro ispraznili kasu. Zbog neprimerenih poruka koje narušavaju ugled fudbala (50.000), nereda i zaključanih vrata za hitne slučajeve (35.000), ubacivanja predmeta (23.250) i blokiranja prolaza (22.000) na utakmici Crvena zvezda – Hapoel Ber Ševa, Disciplinska komisija UEFA kaznila je beogradski klub sa 135.500 evra. Samo nekoliko dana kasnije izrečena je kazna od 99.500 evra uz mogućnost zatvaranja dela severne tribine na dve godine zbog ponašanja „crveno-belih“ navijača na meču protiv Viktorije Plzenj.
Ali to nije kraj. Zvezdu čekaju i nove kazne. UEFA je već saopštila da je pokrenula zvaničan disciplinski postupak protiv beogradskog tima zbog dešavanja na revanš meču u Plzenju. Navijači su tokom gostovanja Viktoriji u Češkoj istakli transparent podrške sa natpisom „Generale, večna slava i hvala“, pevali pesme posvećene Ratku Mladiću. Takođe su i istakli zastavu sa prepoznatljivom vojničkom šapkom.
Zvezda će biti i pod dodatnim udarom jer je na svojim zvaničnim klupskim nalozima prenela fotografiju navijača sa pomenutim transparentom, uz emotikon koji salutira, što je UEFA protumačila kao zvaničnu podršku i propagiranje neprimerenih političkih poruka.
Sport
10.10.2025. 15:53
Vladimir Koprivica: "Dešavanja na terenima su pokazatelj stanja u društvu"
Pored ispada na tribinama, klub se tereti i zbog ponašanja samih igrača na terenu. „Crveno-beli“ su tokom veoma tenzične utakmice dobili čak sedam žutih i jedan direktan crveni karton (Osman Bukari). Prema pravilima UEFA, automatski postupak se pokreće protiv svakog tima koji na jednoj utakmici sakupi pet ili više kartona.
U ovom slučaju klub ima status višestrukog povratnika. Očekuje se izuzetno oštra novčana kazna i delimično zatvaranje tribina za predstojeće utakmice u Ligi konferencija.
Jasno je dakle da novčane kazne, sada daleko iznad 235.000 evra u samo jednom mesecu, direktno smanjuju profit od UEFA nagrada, dok uslovne kazne prete gubicima više od milion evra po utakmici zbog potencijalnog zatvaranja stadiona. Treba takođe znati i da se u profesionalnom fudbalu ovi gubici dele na direktne (odliv živog novca) i indirektne (propuštena dobit).
U praksi, odnosno životu kluba to izgleda ovako. Ekipa na terenu mora da odigra meč života i pobedi evropskog velikana kako bi inkasirala 2,1 milion evra. Sa druge strane, incidenti na tribinama koji dovedu do samo jedne utakmice bez publike ne samo da poništavaju taj ogroman sportski uspeh, već klub automatski guraju u čist finansijski minus više od milion evra za taj evropski mesec.
Beograđane je skupo koštalo i ponašanje navijača 2018. godine na meču protiv Salcburga. Osim što je morala da odigra dva meča pred praznim tribinama, što je direktno uticalo na početak tadašnje grupne faze Lige šampiona, Zvezda je morala da na račun UEFA uplati i 132.000 evra. U sezoni 2018/19. navijačima Zvezde bilo je zabranjeno da organizovano kupuju ulaznice za mečeve u gostima protiv Liverpula, PSŽ-a i Totenhema.
Zanimljiv je i slučaj Partizana iz 2007. godine. Tokom utakmice protiv Zrinjskog u Mostaru u okviru Kupa UEFA, navijači Partizana izazvali su masovne nerede na tribinama. Uprkos tome što je Partizan na terenu pobedio ukupnim rezultatom 11:1, UEFA je donela odluku o momentalnom izbacivanju „crno-belih“ iz Evrope za tu sezonu, uz novčanu kaznu.
Kazne koje UEFA izriče Crvenoj zvezdi i Partizanu u poslednje dve decenije nemaju istu pozadinu. Pod zajedničke prekršaje ubrajaju se oni koji se odnose na upotrebu pirotehnike, zatim bacanje predmeta u teren i na kraju loša navika pretvaranja prolaza na tribinama u „mesta za sedenje ili stajanje“. Postoje i prekršaji koji se razlikuju. Zvezda kao klub češće se kažnjava zbog političkih transparenata njenih navijača, provokativnih koreografija i poruka za koje evropska kuća fudbala smatra da im nije mesto na sportskim događajima. Partizan kao klub češće plaća ceh zbog navijačkih skandiranja koja u sebi sadrže elemente diskriminacije, odnosno rasizma, kao i utrčavanja pojedinaca na teren.
Ipak, nisu samo srpski klubovi na tapetu disciplinskih organa UEFA. Nakon velikih nereda koje su izazvali navijači Liverpula na finalu Kupa šampiona protiv Juventusa u Briselu 1985, kada je poginulo 39 ljudi, UEFA je donela radikalnu odluku pre i posle nikad zabeleženu. Svim engleskim klubovima zabranjeno je učešće u evrokupovima na pet godina, dok je sam Liverpul suspendovan sa šest godina zabrane igranja u Evropi. Ova kazna, kasnije se pokazalo, strukturno i finansijski i te kako je unazadila engleski klupski fudbal u tom periodu.
UEFA, takođe, praktikuje potpuno izbacivanje iz takmičenja, odnosno diskvalifikaciju klubova iz takmičenja čiji navijači ponavljaju teške izgrede u gostima. Fejenord je 2007. godine izbačen iz Kupa UEFA nakon što su njegovi navijači demolirali grad i stadion u Nansiju (Francuska). Slično se u prošlosti događalo i zagrebačkom Dinamu. Više puta zagrebački klub je kažnjavan igranjem pred praznim tribinama i zabranama vođenja navijača na gostovanja. Takođe, UEFA im je pretila i potpunom diskvalifikacijom zbog višegodišnjih incidenata grupe Bad Blue Boys širom Evrope.
Sport
21.04.2026. 14:11
Zdravko Borovnica: "Zvao me je Bajern, u Zvezdi su rekli ne"
Sport
26.07.2026. 17:26
Mundijal ili fudbal kojim su se zasladili politički i biznis skakavci
Sport
22.08.2026. 12:26
Jovan Damjanović: "Trenerski krug zatvoriću u Crvenoj zvezdi"
Komentari
