Klimatska istraživanja
Ekstremni vremenski uslovi prete 70 odsto svetske populacije
Prema najnovijoj studiji, gotovo tri od četiri osobe širom sveta suočiće se sa ekstremnim vremenskim promenama u naredne dve decenije.
Ovo upozorenje dolazi iz Centra za međunarodna klimatska istraživanja (CICERO) u Norveškoj, gde fizičar Bjorn Samset ističe da bi u najboljem scenariju brze promene mogle uticati na 1,5 milijardi ljudi, pod uslovom da se drastično smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, što se još nije desilo.
Ako se trenutni trendovi nastave, prema modeliranju klimatskih stručnjaka iz CICERO, 70 odsto svetske populacije suočiće se sa opasnim vremenskim ekstremima. Istraživanje sugeriše da je mnogo od onoga što nas čeka već gotovo neizbežno.
"Jedini način da se suočimo sa ovim izazovima jeste priprema za znatno veći broj ekstremnih događaja u narednim decenijama", naglašava Samset.
On dodaje da su primeri ovih ekstremnih uslova već vidljivi, uključujući najtoplije leto na severnoj hemisferi zabeleženo prošle godine i rekordno tople zime na južnoj hemisferi.
Globalno povećanje temperature dovelo je do katastrofalnih požara, poplava, oluja i suša koje uništavaju useve i pogoršavaju globalnu glad, stvarajući uslove za širenje bolesti.
Modeli koje je izradio tim pokazuju da će se ekstremne vremenske promene događati brže nego do sada, što povećava rizik od sukcesivnih ili simultanih ekstremnih uslova u temperaturi, padavinama i vetrovima.
Na primer, povećanje suve munje i suvi uslovi izazivaju učestalije i intenzivnije šumske požare, dok je 2022. godine Pakistan doživeo talas vrućine praćen bez presedana poplavama, pogađajući milione ljudi.
Pod trenutnim visokim emisijama ugljen-dioksida, tropske i suptropske oblasti, gde većina ljudi živi, biće najviše pogođene. Drastično smanjenje emisija CO2 može ublažiti neke od ovih posledica, ali to može dovesti do neposrednih problema u određenim regionima.
Studija je objavljena u časopisu "Nature Geoscience".