Tri kratke priče o evru

Popularni "golf guzonja“ bio je statusni simbol, a plavičasta novčanica od 100 nemačkih maraka sa likom kompozitorke i pijanistkinje Klare Šuman (u starijoj verziji tu je bio takođe kompozitor Sebastijan Minster) "vrtela je“ tamo gde ni burgija od najčvršćeg čelika nije mogla.

Voziti "dvojku“, a da istovremeno u džepu imaš makar jednu dojčemark stotku, bila je u to vreme, pre 30-40 godina dobitna kombinacija, u svakom pogledu.

Proizvodnja "golfa 2“ prestala je pre čak 32 godine – 1992. Deset godina kasnije, u istoriju je otišla i nemačka marka, koju je, kao i u drugim zemljama Evropske unije koje su ušle u evrozonu, zamenila nova, evropska valuta – evro. Proces zamene valuta trajao je dva meseca, tokom januara i februara 2002. godine.

Uz nemačku marku, u istoriju su tada otišli i austrijski šiling, belgijski, francuski i luksemburški franak, holandski gulden, finska marka, irska funta, italijanska lira, portugalski eskudo i španska peseta. To je, da tako kažemo, bila "prva evroliga“.

I kako to obično biva, sudbina se često poigra sa likovima i događajima, spaja ih ili ih razdvaja po više puta, kada se tome malo ko nada. Poklopilo se tako da su, u trenutku dok se obeležavaju 22 godine od uvođenja evra, preminuli Žak Delor, nekadašnji predsednik Evropske komisije i idejni tvorac jedinstvene evropske valute, ali i Volfgang Šojble, bivši nemački ministar finansija i predsednik Bundestaga, koji je zbog svog striktnog držanja pravila tokom grčke dužničke krize dobio nadimak "Babaroga evrozone“.

Slede tri kratke priče o evru.

Marka u srcu

Evro je, dakle, ušao u naše živote pre 22 godine, ali milijarde nemačkih maraka i dalje su tu negde. Samo tokom 2023. godine godine je, prema pisanju "Dojče velea“, razmenjeno 53 miliona nemačkih maraka, uz neke delom bizarne priče.

Ubrzo nakon početka 2023. godine, jedan čovek je, kako piše "Dojče vele“, došao u ekspozituru Bundesbanke i predstavio se kao član lokalnog udruženja za zaštitu životinja. Kaže: Udruženje je dobilo neočekivanu božićnu donaciju – 24.900 maraka u novčanicama od 100 maraka. Nakon što je razjašnjeno poreklo požutelih novčanica i nesumnjivo dokazana njihova autentičnost, Bundesbanka je društvu za zaštitu životinja prebacila protivvrednost od gotovo 13.000 evra, piše DW.

Evro u Hrvatskoj - da li su se ispunile nade, ali i strahovi

Rezime

Rezime

Svet 01.01.2024. 17:35

Evro u Hrvatskoj - da li su se ispunile nade, ali i strahovi

"Mišu moj mali, samo sam htela da ti kažem koliko mi nedostaješ. Tvoja draga, 14. juni 1996. godine, 23.20.“ Sve to je bilo ispisano na novčanici od pet marka koja je ove godine našla put do Bundesbanke ili Centralne banke Nemačke i završilo u drobilici kao i sve druge stare nemačke marke.

Svađe među partnerima često izazivaju male stvari – ali se retko dešava da se umeša Bundesbanka: činjenica da je njen muž – bez njenog pristanka – poslao 20,78 nemačkih maraka Bundesbanci na razmenu u evre toliko je razljutila ženu da je muž brže-bolje požurio u filijalu Bundesbanke u Majncu, pre nego što su kovanice tamo stigle i zamolio da mu se vrati sav taj sitan novac.

"Srećom, naše kolege u filijali u Majncu su prepoznale njegov paketić i vratile ga takođe poštom. Nadamo se da smo uspeli da malo smirimo svađu“, rekao je član odbora Bundesbanke Burkhard Balc u intervjuu Nemačkoj novinskoj agenciji DPA u Frankfurtu.

Bundesbanka je ove godine u više od 91.000 slučajeva uspela da razmeni stare novčanice i kovanice nemačke marke za evre. Od januara do kraja novembra prikupljeno je, kako piše DW, nešto više od 53 miliona nemačkih maraka, što je više od 27 miliona evra. To znači da se obim razmene maraka u evro povećao drugi put zaredom.

"Očekujemo da će i narednih godina biti razmenjeno mnogo nemačkih maraka“, rekao je Balc.

Čak ni 22 godine nakon uvođenja evra gotovine na prelazu iz 2001/2002. godine, milijarde nemačkih marka još uvek nisu vraćene, odnosno razmenjene.

Prema Bundesbanci, krajem novembra 2023. još uvek se negde nalazi nešto manje od 12,2 milijarde maraka, što je oko 6,24 milijarde evra. Reč je o novčanicama u vrednosti od oko 5,7 milijardi maraka i kovanom novcu od oko 6,6 milijardi maraka.

"Uvek sam impresioniran koliko nemačkih maraka još nije vraćeno nazad u Bundesbanku, čak ni u trećoj deceniji nakon što je nacionalna valuta zamenjena evrom“, kaže Burkhard Bala iz Bundesbanke.

Nemačka je jedna od šest zemalja evrozone u kojoj je zamena stare nacionalne valute u evre moguća – na neograničeno vreme. To se takođe primenjuje u Austriji, Irskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

Svako ko još ima stare nemačke marke ili ih slučajno pronađe može ih zameniti: besplatno, u sve 31 filijale Bundesbanke, odnosno poštom preko filijale Bundesbanke u Majncu.

Kurs je fiksiran uvođenjem evra: za 1,95583 nemačke marke dobijate jedan evro.

Neke od starih novčanica i kovanica verovatno nikada neće biti zamenjene – na primer zato što su u rukama kolekcionara. Bundesbanka takođe pretpostavlja da su značajne količine u inostranstvu, pošto je nemačka marka širom sveta bila popularna kao rezervna valuta.

Koliko li se od toga nalazi u Srbiji, a čega se građani Srbije neće odreći ni za živu glavu?

Žak Delor, idejni tvorac evra

Nekadašnji predsednik Evropske komisije i začetnik projekta jedinstvene valute Evropske unije Žak Delor preminuo je u sredu 27. decembra u 99. godini.

Osmi predsednik Evropske komisije Žak Delor preminuo je u snu u svojoj kući u Parizu, saopštila je njegova ćerka Martin Obri, prenosi Rojters.

Rođen je u Parizu 1925. godine, a karijeru je započeo u Banci Francuske 1945. godine.

Bio je član kabineta premijera od 1969. do 1972, a član Socijalističke partije od 1974. godine.

Izabran je za poslanika u Evropskom parlamentu. Bio je francuski ministar finansija od 1981. do 1984. godine.

Vatreni zagovornik evropskih integracija posle Drugog svetskog rata, Delor je bio na čelu Evropske komisije u čak tri mandata, od 1985. do 1995. godine, duže od bilo kog drugog nosioca te funkcije.

Delor je bio začetnik projekta jedinstvene valute Evropske unije.

Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da je Žak Delor bio borac za pravdu i da će njegovi ideali zauvek ostati inspiracija.

Makron je naveo da je Delor bio francuski državnik, borac za pravdu i neko ko je kreirao današnju Evropu.

"Žak Delor je bio sve to. Njegova posvećenost, njegovi ideali i njegova pravednost uvek će nas inspirisati“, napisao je Makron na mreži Iks.

Volfgang Šojble, "Babaroga evrozone“

Istog dana kada je preminuo idejni kreator evra, umro je i Volfgang Šojble, nekadašnji nemački ministar finansija, koji je nakon nemilosrdnog stava prema Grčkoj, u trenutku dok je ona bila u najtežoj dužničkoj krizi, i kada je molila za pomoć ostalih članica Evropske unije, predstavljen kao "pretnja za Evropu“. Bilo je to u raskoraku s rekordnom popularnošću koju je uživao taj politički veteran, duboko proevropski orijentisan, ali nimalo spreman da odstupi od pravila.

Te 2015. godine, tada 72-godinji Šojble, doajen konzervativne vlade Angele Merkel, postao je „omražena figura“ za mnoge Evropljane. Njegovo ime se i sada povezuje sa s konceptom drakonskih mera ekonomske štednje.

Portugalski list "Publiko“ pisao je kako nemački ministar finansija predstavlja "glavnu pretnju za Evropu“. Predlog o privremenom Grekzitu (izlasku Grčke iz evrozone na period od pet godina) doneo je Šojbleu mnogo kritike. Bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis optužio ga je da je doveo "Evropu u ćorsokak“.

Rođen 1942. u Friburg-Brizgauu, kod granice s Francuskom, Šojble je jedan od retkih nemačkih političara koji je doživeo Drugi svetski rat, barem kao dete. Od 2010. godine, pravnik po struci, Šojble je neumorno radio na održavanju integriteta evrozone, iako mu je zdravlje bilo vrlo krhko pošto je u invalidskim kolicima bio od 1990. godine.

Nemilosrdan i ratoboran, Šojble nije birao reči o Grčkoj koja je, opet, izgradila animozitet prema njemu. Njegove izjave su izgledale i kao mešavina ličnog i političkog stava prema grčkim zvaničnicima.

Frans pres je tada ocenio da je poslednjih nekoliko nedelja postao "Babaroga“ evrozone, neprestano držeći lekcije drugima šta treba da rade.

Šojbleov biograf Peter Šulc je jednom prilikom rekao da je Šojble osoba koja najdirektnije iznosi svoje stavove. Bio je pet puta ministar, ali nikada nije imao neke lične ambicije, rekao je Šulc.

"Pored nemačkih interesa, Šojble se zalagao za manje zemlje, da Portugalija i baltičke države uđu u evrozonu. U tim zemljama je veoma poštovan“, naveo je Šulc.

Njegova politička karijera liči na dugu priču o "izneverenom poverenju“. Najpre ga je "izdao“ Helmut Kol, koga nije nasledio. Njegovo ime se pominjalo za šefa države, ali se Angela Merkel ipak opredelila za Joakima Gauka.

"Međutim, to nije uticalo na njegovu besprekornu lojalnost prema njima, a to je dužnost jednog protestanta jer Šojble jeste duboko religiozan“, zaključio je njegov biograf.

Oslonac nemačkog CDU-a Volfgang Šojble umro je u 81. godini okružen porodicom, koja je o njegovoj smrti obavestila nemačku novinsku agenciju DPA.

Volfgang Šojble rođen je 18. septembra 1942. Bio je nemački advokat, političar i državnik čija je politička karijera trajala više od pet decenija.

Bio je član Hrišćansko-demokratske unije (CDU), ali i je jedan od političara sa najdužim stažom u nemačkoj istoriji.

Šojble je bio 13. predsednik Bundestaga od 2017. do 2021. godine.