Gejming kao profesija

Grupica ortaka iz kraja, nedelja veče, plejstejšen, pivo, klopa... Nekada dovoljno za razonodu. Danas, računar vredan i po nekoliko hiljada evra, treniranje, turniri, opasna zarada. Gejming je doživeo procvat u četvrtoj, digitalnoj revoluciji. Dok je svetska zdravstvena organizacija svrstala kompulsivno igranje igrica u kategoriju bolesti zavisnosti, istovremeno je e-sport na samo korak od ulaska na Olimpijske igre.

Mogućnost igranja s protivnicima razvijala se decenijama, a pojavom interneta dobila je novu dimenziju: sada milioni igrača mogu biti umreženi na jedno virtuelno mesto. Snaga može da se odmeri na globalnom nivou. Popularnost multiplejera porasla je u toj meri da pojedine igre podržavaju samo takav način igranja ili je on, pak, dominantan. Ako je igranje video igrica nekada i bio hobi, danas to definitivno nije. E-sport je danas ozbiljan posao ogromnih ulaganja i zarade.

Elektronski sport, poznatiji po skraćenici e-sport, podrazumeva takmičenje profesionalnih igrača video igara u okviru organizovanih turnira. Reč je o takmičarima različitih godišta i nacionalnosti, ljudima koji su često čitav život posvetili igranju. Koliko god na prvu loptu delovalo neozbiljno e-sport je tokom godina stekao reputaciju ozbiljne industrije u kojoj se vrti mnogo novca i koja je sve gledanija.

Koliko je sve uzelo maha najbolje govori podatak da je gejming industrija 2017. godine prihodovala oko 116 milijardi dolara, što je više od muzičke (17 milijardi) i filmske (41 milijarda) industrije zajedno. Takođe, približno 300 miliona ljudi širom sveta danas prati e-sport i taj broj raste toliko da se procenjuje da će do 2020. godine 500 miliona ljudi širom sveta pratiti e-sport. Koliko je igranje video igrica gledano govori i to da je finale takmičenja u igrici "Starcraft" u Južnoj Koreji 2005. godine uspelo da okupi ogromnu publiku od oko 120.000 ljudi u dvorani, što je više posetilaca nego na Superboulu.

Povezane vesti - VIRTUALNE OPERACIJE: Aplikacija na mobilnom može da pomogne u spašavanju života

Kada već govorimo o novcu, upravo je on taj koji pored sponzora privlači i milione klinaca širom sveta da video igrice ne posmatraju samo kao hobi. Naime, razvoj gejminga stvorio je i plodno tlo za organizaciju turnira u najpopularnijim igricama kao što su "Counter-Strike: Global Offensive (CS:GO)", "League of Legends", "Dota2". Na primer, samo jedan "Dota2" turnir je prošle godine ima nagradni fond od 25 miliona dolara, što najbolje govori o tome koliko se novca vrti u e-sportovima. Iako mahom govorimo o turnirima na kojima se takmiče klinci, igranje video igrica je mnogima omogućilo da jako mladi postanu milioneri. To potvrđuje i zvanična e-sport rang-lista koja prikazuje zaradu. Prvi na toj listi je dvadesetšestogodišnji Kuro Takasomi koji igra "Dotu2" i od turnira je do sada zaradio više od četiri miliona dolara. Da nije jedini potvrđuje da prvih 69 igrača na toj listi na svom računu imaju više od milion dolara.

Gde je Srbija u ovoj industriji

Popularnost e-sportova očekivano nije zaobišla Srbiju iako za svetom kaskamo po ulaganju. Svoje mesto pod gejming nebom pronašla je i naša zemlja. Konkretno na e-sportovoj listi po broju primanja srpski igrači, kojih ima 188 u raznim oblastima, zauzimaju 59. mesto sa zaradom od 620.000 dolara. Što uopšte nije loše za malu zemlju koja je iza sebe ostavila jednu Indiju sa 387 profesionalnih igrača.

Na pomen video igrica, verovatno mnogi prvo pomisle na sliku dece koja zatvorena u svojim sobama igraju neku pucačinu ili strategiju. Deluje prilično lako, kao obična razonoda. Za mnoge gubljenje vremena, koje, eto, donosi neki novac. Ko god misli da je lako zaraditi veliki novac, vara se. Potrebno je vreme, odricanje, talenat, ali i mnogo treninga. Konkurencija u svetu je velika. Organizacije ulažu ogroman novac u timove jer je i potencijalna dobit velika. Jedan od najboljih CS igrača u regionu Aleksa Stankić u razgovoru za "Ekspres" ispričao je kako je počeo profesionalno da se bavi gejmingom, ali i kako izgleda život jednog profesionalca "Counter Strikea".

"Svi počinju slično. Prvo igraš za drugarima koje poznaješ, pa se tu napravi selekcija. Vidi se ko je najbolji pa će njega pozvati neka jača ekipa. Niko u početku ne razmišlja da se time profesionalno bavi, nisam ni ja iako ceo život igram igrice. Teško će se neko probiti u top nivo odjednom, mora postepeno. Kanter sam počeo da igram 2014. godine, a profesionalno se bavim neke dve i po godine. Vreme koje provodite igrajući zavisi od toga za koji tim igrate, odnosno koja organizacija stoji iza tima. Ipak, svaka ekipa igra minimum pet dana nedeljno, od šest do osam sati dnevno. Prvo se prelazi teorija, potom vežbanje staze. Produktivnost zavisi i do toga da li imate trenera. Međutim, bez obzira na sve, kod nas e-sport kasni kao i sve drugo što ima veze sa tehnologijom. U inostranstvu se mnogo više ulaže. Mislim da ljudi kod nas i dalje ne razumeju koliko mogu da zarade preko interneta i pre biraju da konobarišu na primer" kaže Aleksa.

Povezane vesti - "KIBORG BOTANIKA": Mogu li se biljke pretvoriti u električne uređaje?

Iako kaskamo za ostatkom sveta, imamo jako talentovane gejmere. Tako je, recimo, domaća ekipa "Valiance&CO" trenutno među najboljih 17 CS:GO ekipa na svetu. Ipak konkurencija u svetu je velika. Organizacije ulažu ogroman novac u timove jer je i potencijalni dobitak veliki i našim timovima nije lako da se probiju.

"Tim ljudi koji stoji iza nekog tima takođe zavisi od toga na kom ste nivou, za koga igrate. Na primer, najbolje ekipe na svetu, pored pet igrača, imaju trenere, nutricioniste, ljude sa kojima vežbaju u teretani, psihologe. Čitavu mašineriju. Ali i zarađuju mnogo. Igrači koji igraju za ekipe koje su u top 10, 20 na svetu u Kanteru zarađuju i do 20.000-30.000 mesečno. Najbolji igrači koji igraju u najjačim timovima tokom karijere mogu da zarade dovoljno za ceo život. Sve zavisi do kog nivoa stignete. Radite za platu kao i svi drugi sportisti. Prilikom potpisivanja ugovora odredi vam se klauzula za koju druga ekipa može da vas kupi. Isto je kao u sportu", objašnjava Aleksa.

Sa porastom broja turnira i takmičenja raste i sveukupna vrednost e-sporta, koja je, prema izveštaju analitičke kompanije "SuperData", u 2017. dostigla vrednost od vrtoglavih 1,5 milijardi dolara. Međutim, prema procenama organizacije "GlobalData", do 2025. gejming industrija bi mogla da vredi čak 300 milijardi dolara.

Često osporavan

I pored neverovatnih rezultata koje ostvaruje, e-sport je često osporavan jer ga generacije koje su odrastale igrajući košarku i fudbal ispred zgrade prosto - ne razumeju. Ljudi pokušavaju da dokažu kako to nije sport, zato što ne uključuje fizičku aktivnost. Međutim, milioni ljudi, uglavnom mladih širom sveta, ne slažu se sa takvom ocenom.

Školovani gejmeri

Da se e-sport sve manje posmatra kao gubljenje vremena, a sve više kao posao potvrđuje i to što je Univerzitet u Stanfordu od septembra prošle godine pokrenuo prvi e-sport program u Velikoj Britaniji. Trogodišnji kurs na ovim studijama košta 9.250 funti godišnje, fokusiraće se na poslovanje e-sporta, gde će studenti učiti kako da ugoste i promovišu događaje, te grade onlajn zajednice. U prvoj godini uči se više o uvodu u industriju i kulturu e-sportova. U naredne dve godine studenti se uče upravljanju zajednicom, pravnim stvarima i onome što je potrebno za izgradnju e-sport brenda. Takođe, stipendije za posebno talentovane igrače nisu neuobičajene, a mnogi univerziteti sada imaju zvanične e-sport timove. Diplome vezane za ovu industriju su retke, te je Univerzitet u Stanfordu verovatno pionir sa ovakvim kursevima u Velikoj Britaniji, a možda i šire, jer nudi različite programe u sferi razvoja video igara.

Džojstikom na Olimpijadu

Nakon što je više od 46 miliona ljudi širom sveta 2016. godine pogledalo finale Svetskog prvenstva u jednoj od najigranijih e-sport video igara - "League of legends", Svetski olimpijski komitet uzeo je u razmatranje da e-sport igre uvrsti u Olimpijske igre. Iako ništa i dalje nije odlučeno, pregovori između INTEL-a i međunarodnog Olimpijskog komiteta su u toku i video igrice bismo prvi put mogli da gledamo na Olimpijskim igrama 2024. godine. Najveći problem predstavlja to što su igrice poput "Dote2" i "LOL" pune nasilja, ali i to što mnogi smatraju da se strategije ne mogu poistovetiti sa trčanjem. Međutim, gejmeri na ovu konstataciju imaju spremno kontrapitanje - šta je sa šahom, on takođe ne zahteva trčanje. Tako da je samo pitanje vremena kada ćemo video igrice gledati na Olimpijadi.