Viktor Igo je davno napisao da postoji jedna stvar jača od svih oružja na svetu, a to je ideja čije vreme dolazi. I bio je u pravu, makar u slučaju bračnog para Ivane i Vladana Zirojevića.
Zirojevići su pre 15 godina napravili hrabar, mnogi bi rekli nezgodan, korak odlučivši da osnuju Donesi.com koji je u to vreme predstavljao pravu inovaciju – jedno od prvih evropskih veb rešenja za dvosmernu komunikaciju restorana i klijenata. Ne zaboravimo da govorimo o periodu kada internet kao mesto za biznis, makar u Srbiji, nije bio na ovako razvijenom nivou. Trebalo je zadobiti poverenje korisnika, predočiti im potencijal kućne dostave kao značajnog kanala prodaje za restorane. A oni su u tome uspeli.
Naruku su im išle novonastale navike – štednja vremena, manjak volje, život na klik. Nije mnogo vremena prošlo, a potrošačko društvo, naviklo da do sitnih zadovoljstava dolazi bez mnogo muke, i „Donesi“ su kliknuli. Posao se vremenom proširio na Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
Prvu potvrdu toga da je „Donesi“ ideja čije vreme tek dolazi, Zirojevići su dobili 2014. godine kada je „Foodpanda“, u to vreme jedan od najvećih servisa za onlajn poručivanje hrane, kupila srpsku kompaniju. Bila je to win-win situacija. „Foodpanda“ je tim potezom rešila dominantnu poziciju srpske kompanije, a osnivači „Donesi“ su uspeli da unovče svoj porodični posao izgrađen na mukotrpnom radu.
Potreba za štednjom vremena među ljudima iz godine u godine je bila samo veća, a onda se desio virus korona. Svet se zaključao, a stare navike su ostale. Niko nije bio spreman da se odrekne dobre hrane, ali i osnovnih potrepština. Čini se da je baš u poslednjih godinu dana, koliko živimo sa koronavirusom, na površinu isplivao sav potencijal dostave hrane kao biznisa.
O kakvom se potencijalu radi najbolje govori da je „Glovo“, španska kompanija koja posluje u oblasti multikategorijske dostave, nedavno postigao dogovor o akviziciji nekoliko zasebnih kompanija koje su doskoro poslovale u okviru „Delivery Hero grupe“ (bivša „Foodpanda“). Postignutim dogovorom „Glovo“ je preuzeo „Donesi“ u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, „Foodpanda“ u Rumuniji i Bugarskoj, kao i brend „Pauza“ u Hrvatskoj. A ukupna vrednost akvizicije je 170 miliona evra.
Time će španska kompanija ojačati svoj uticaj u Centralnoj i Istočnoj Evropi, šireći poslovanje na tržišta u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Rumuniji.
Ponovo se ispostavilo da je dobra ideja zapravo najskuplja i da će uvek biti nekog da je papreno plati. Tako je „Donesi“ u periodu od 15 godina prošao put od porodičnog biznisa rođenog u Srbiji do faktora akvizicije vredne 170 miliona evra.
Priča o malom srpskom biznisu, poniklom iz stana, koji vremenom izrasta u skupu investiciju neodoljivo podseća na onu koju su već ispričala trojica Nišlija, osnivači kompanije „Frame“.
Kompanija je osnovana 2012, a samo šest godina kasnije prodata je za neverovatnih 165 miliona dolara američkoj softverskoj klaud kompaniji „Nutanix“. Što je, makar u tom trenutku, bila najveća javno poznata akvizicija za jedan startap iz Srbije.
Doživotno zaposlenje je u današnje vreme sve više presedan, da ne kažemo privilegija, zbog čega je uspešan izlaz postao cilj velikog broja biznisa. Osnivači „Donesi“ i „Frame“ su nam upravo na sopstvenim primerima pokazali kako mukotrpan rad utemeljen na dobroj ideji može dobro da se unovči i samim tim otvori prostor okretanju drugim projektima.
