Stigla knjiga u kladionicu i hladna kafa

Među stotinama ljudi koji svakodnevno jure ulicama grada sa prepoznatljivim torbama za dostavu sam i ja. Tražila sam honorarni posao koji ću moći da uskladim sa fakultetom, a ovaj je isplativ i veoma popularan među mojim vršnjacima. Kada vam neko kaže da je dostavljač hrane, pretpostavljate da raznosi samo jela iz restorana, tako sam i ja razmišljala.

Međutim, firma za koju radim uverila me je u suprotno. Prvi dan na poslu i prva porudžbina bila je da pokupim lekove iz apoteke. Sledećeg dana nosila sam knjigu u kladionicu, a zatim cveće u privatnu bolnicu. Narednog dana trideset litara vode iz prodavnice na sedmi sprat u zgradi koja nema lift.

Da li su ljudi postali lenji zbog zatvorenog života koji traje već godinu dana? Da li se plaši virusa ili samo ne želi da nosi trideset litara vode na sedmi sprat?

To su bile  moje nedoumice i pitanja prvih dana rada. Vremenom sam shvatila da ne postoji jedan tačan odgovor na ova pitanja, već je svaki drugačiji. Iako je karantin odavno prošao, navika na takav vid nabavke namirnica je ostala.

Mladi naručuju alkohol i grickalice, stariji ljudi lekove, bolesnicima šalje se cveće, a kladionicama knjige. Verovatno se pitate ko šalje knjige u  kladionicu, i ja sam bila u čudu. Gledajući razne profile ljudi na vratima i njihove porudžbine, sve postane mehanizam.

Moje mišljenje bilo je da su u dostavi najaktuelnije američke franšize. Jesu, ali prkosi im kineska hrana. Nisam ni slutila da je toliko popularna među stanovnicima Beograda, nisam ni znala da toliko njihovih restorana postoji.

Porudžbine stranaca su najviše privukle moju pažnju. U većini slučajeva to je srpska hrana. Otkrila sam toliko lepih tradicionalnih restorana, zahvaljujući osobama koje čak i nisu iz Srbije. Pretpostavljam da na  aplikaciji traže baš to, u želji da isprobaju, a zbog mera ne mogu da odu do odredišta. Čovek ne zna ni broj zgrade da objasni na našem jeziku, ali su mu za ručak sarme na meniju.

Kada je u pitanju hrana, nema određene starosne granice i velike razlike u porudžbinama. Pre nekoliko dana nosila sam peciva iz pekare, a na vratima se pojavio dečak koji ima najviše deset godina. Nije imao dovoljno novca da plati, ali ne možete malom detetu  ništa reći. To nije jedini slučaj kada korisnik nema dovoljno za ceo iznos, i tada mi dostavljači budemo u deficitu. Kažu glad čini čuda, a ja sam se u to uverila. Takve situacije se moraju prihvatiti, jer rasprava vodi ka otkazu.

Već sam napomenula da se u ovom poslu nagledate svega i u to se svi koji počnu da ga rade veoma brzo uvere. Porudžbina iz ćevabdžinice, čekam da bude gotovo da vidim gde dostavljam. Kliknem da sam preuzela hranu, a adresa Urgentni centar, ambulanta za reanimaciju. Nisam ni slutila kakav prizor će me dočekati. Dolazim na pult, pokazujem ime lekara da bi ga pozvali da izađe. Međutim, upute me ka ambulanti.

Sa punom torbom ćevapa, prolazim pored bolesnih ljudi tražeći sobu broj trinaest. Kucam, otvara plava žena iza koje se nalazi, po mojoj slobodnoj proceni, već mrtav čovek. Bez ikakve empatije poziva me da uđem unutra kako bi preuzeli i platili. Vidno bleda od pogleda na okolinu, u strahu i od potencijalne zaraze, zamolila sam je da razmenu obavimo ovde, na hodniku Urgentnog centra. Dva dana bila su potrebna da se oporavim od toga, a kolege su mi rekle da se i njima dešavalo isto, da i oni svoj posao rade mehanički kao i mi.

Ono što je takođe zanimljivo, jeste dostava kafa na kuću. Prvog dana kada su opet zatvorili kafiće, odnela sam skoro dvadeset kafa na različite adrese. Espreso i turska bile su najtraženije, a u nekim slučajevima naručivali su i limunade. Prvih nekoliko dostava mislila sam da su to uglavnom firme, koje nemaju opciju da naprave sami, ali ipak nije bilo tako. Čovek naruči kafu sa drugog kraja grada, tokom najveće gužve u saobraćaju, i na kraju popije je hladnu.

 Da li je to lenjost ili bahatost sa novcem, nikada neću saznati. Više i ne zapitkujem samu sebe, ne gledam šta je u kesi i ko je na vratima.

Ni jedan posao nije lak, ima svoje mane, ali za svoj mogu reći da je prilično zanimljiv i naravno solidno isplativ. I nemojte misliti da su najvelikodušniji ljudi koji žive u luksuznim stanovima. Ovaj posao promenio mi je mišljenje i o tome.