Javna preduzeća u novom pravnom ruhu

„Srbijašume“, „Srbijavode“, „Putevi Srbije“, „Službeni glasnik“, „Skijališta Srbije“, Nacionalni park „Fruška gora“ i Nacionalni park „Đerdap“ – svi oni promenili su pravnu formu.

Ipak, reč je o procesu koji nije počeo juče. Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je omogućio ovu promenu, usvojen je još 2023. godine, ali je na svoju primenu čekao tačno godinu dana – do 16. septembra 2024 – da bi tek potom, sa dodatnim odlaganjem, dospeo u centar pažnje domaće javnosti.
Da li se, dakle, radi o pukoj formalnosti, kako to na prvi pogled izgleda, ili o krupnom koraku u pravcu drugačijeg upravljanja državnom imovinom?

Kako bi se razumela ova pitanja kao i razlozi za zabrinutost koja se ovih dana javlja u delu javnosti, potrebno je najpre osvrnuti se na zakon kojim se uređuje način sprovođenja politike državnog vlasništva, upravljanje u privrednim društvima koja su u vlasništvu Srbije i druga pitanja u vezi sa pravnim položajem društva kapitala.

U trenutku kada je stupio na snagu, navedeno je da se od ovog zakona očekuje da donese višestruku koristi za državu i građane kroz uvećanje bogatstva kojim država raspolaže, do čega bi se došlo između ostalog i boljim upravljanjem šumama, vodoprivrednim preduzećima, kanalima, sistemima za navodnjavanje.

JP „SRBIJAŠUME“

Javno preduzeće„ Srbijašume“, prema podacima sa zvaničnog sajta, gazduje državnim šumama i šumskim zemljištem na površini od 892.029 hektara. Takođe, upravlja sa 56 zaštićenih područja na površini od 418.185 hektara, gazduje sa 27 lovišta ukupne površine 272.070 hektara. Preduzeće upravlja ribarskim područjima i to: ribarsko područje „Beograd“, ribarsko područje „Dunav“ i ribarsko područje „Mlava“ i ribarskim područjima u zaštićenim područjima. Ima 3061 zaposlenog.

 

U Zakonu, čiji je cilj da očuva nacionalni i strateški interes zemlje, navodi se „da se na osnivanje, upravljanje, organe, organizaciju, kao i druga pitanja od značaja za društvo kapitala, a koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava“. Zakon propisuje i da prilikom osnivanja novog društva kapitala osnivački akt donosi Vlada Srbije. Javno preduzeće čiji je osnivač Srbija vrši promenu pravne forme u društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo.

Koje će javno preduzeće postati akcionarsko društvo, a koje društvo sa ograničenom odgovornošću, Vlada Srbije je propisala posebnom uredbom. Ona javna preduzeća koja ne ispunjavaju uslove da postanu AD, transformisaće se u – DOO.

JP NACIONALNI PARK „ĐERDAP“ NP

„Đerdap“, prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ima ukupnu površinu 63.786,48 hektara, od čega je 45.454,87 hektara u državnoj svojini, a u privatnoj i drugim oblicima svojine 18.331,60 hektara. Ima 94 zaposlena.

 

„Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija može da promeni pravnu formu u formu akcionarskog društva, ukoliko na dan stupanja na snagu ove uredbe kumulativno ispunjava dva od tri sledeća kriterijuma: Ima više od 250 zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme; Ima poslovni prihod preko 40.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti u prethodnoj poslovnoj godini; Obavlјa delatnost koja je tehničko-tehnološki i organizaciono složena ili obuhvata vršenje delatnosti preko poslovnih jedinica na teritoriji Republike Srbije“, propisano je uredbom. Javna preduzeća koja ne ispunjavaju ove kriterijume - menjaće pravnu formu u DOO.

Navedena preduzeća sa početka teksta prva su koja će po zakonu iz 2024. promeniti svoju pravnu formu iz javnog preduzeća u društvo sa ograničenom odgovornošću. Svih sedam odluka objavljeno je u Agenciji za privredne registre i svi imaju jednake navode o pravnim posledicama promene u DOO: Javno preduzeće nastavlja da posluje kao DOO i prestaje da posluje kao javno preduzeće; DOO nastavlja da obavlja delatnost JP na isti način kao i JP pre promene pravne forme; DOO nastavlja da bude vlasnik celokupne imovine javnog preduzeća i dužnik svih njegovih obaveza;  Sudski i drugi postupci koji se vode u ime, odnosno protiv JP, nastavljaju se u ime, odnosno protiv DOO; Svi ugovori koje je JP punovažno zaključilo do dana registracije promene pravne forme, ostaju na snazi i DOO nastavlja da bude ugovorna strana u tim ugovorima, bez upotrebe zaključenja posebnih aneksa; Osnovni kapital JP konvertuje se u udele DOO. Takođe, u svih sedam odluka kao jedini, stoprocentni vlasnik DOO, upisuje se Republika Srbija.

JP NACIONALNI PARK „FRUŠKA GORA“

Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ukupna površina NP „Fruška gora“ iznosi 26.672 hektara, od čega je 19.308 hektara u državnoj svojini, a u privatnoj i drugim oblicima svojine 7.364 hektara. Ima 131 zaposlenog.

 

Kada se sve prikaže brojkama, razmere ove promene postaju jasnije. Iz ruku javnih preduzeća u ruke društva sa ograničenom odgovornošću prešlo je: više od šest hiljada zaposlenih, 892.029 hektara šume, 56 zaštićenih područja, 27 lovišta, više od 90 hiljada hektara nacionalnih parkova, više od 16. 000 kilometara puteva, 3549 mostova i četiri skijališta.

Na prvi pogled deluje da su promene minimalne – gotovo kozmetičke. Ako je zaista tako, postavlja se pitanje zbog čega je uopšte došlo do promene i šta njome zapravo dobijaju preduzeća u kojima radi više od šest hiljada ljudi.

Jedan od najčešćih argumenata u prilog promeni pravne forme javnih preduzeća jeste da će ona omogućiti brže donošenje odluka, lakše sklapanje partnerstava, smanjenje gubitaka i veću odgovornost u poslovanju.

Pored toga, stručnjaci podsećaju da se još pre nekoliko godina govorilo o potrebi da javna preduzeća promene svoj status, kako bi se uvela pravila korporativnog upravljanja – što je bila i preporuka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

JAVNO VODOPRIVREDNO PREDUZEĆE „SRBIJAVODE“

JP „Srbijavode“ u katastru, prema podacima APR iz 2023, ima upisano: 11.744 parcela ukupne površine 147.667.800, što je 14.766,78 hektara, 308 objekata površine 186.282 kvadrata, 58 posebnih delova objekata površine 76.088 kvadrata. Ima 165 zaposlenih.

 

Naravno, kao i u svemu, jedno je ono što piše na papiru, a drugo je kako će izgledati u praksi. Upoznati sa ovom temom prethodnih dana su za domaće medije isticali moguće probleme koji bi mogli da se jave u budućnosti. Nepoverenje proizilazi iz straha da bi promena pravnog statusa mogla da otvori vrata privatizaciji. Takođe, postoji strah od toga da prirodni resursi Srbije ne budu podređeni privatnim interesima.

Oni koji su skeptični prema promenama koje dolaze kao negativan primer navode EPS koji je od 2023. akcionarsko društvo koji poslednjih godina beleži gubitke.

Govoreći o bojazni koja se pojavila u javnosti da se praktično radi o prodaji prirodnih bogatstava i prepuštanja tih bogatstava tržištu, Petrica Đaković novinarka „Forbsa“ rekla je za N1 da to ne mora da bude slučaj, ali da strah postoji jer nas iskustvo uči da je jedno ono što piše na papiru, a potpuno drugo ono kako će se taj zakon primenjivati.

JP „SKIJALIŠTA SRBIJE“

JP „Skijališta Srbije“, prema podacima APR iz 2023, ima upisano u katastar: 56 parcela ukupne površine 566.643 kvadrata, 119 objekata površine 273.603 kvadrata i dva posebna dela objekta površine 226 kvadrata. Nepokretnosti se nalaze u pet opština: Brus, Knjaževac, Pirot, Raška, Čajetina. Ima 171 zaposlenog.

 

„Moram da se vratim kratko na slučaj EPS-a koji je prvo preduzeće koje je iz javnog preduzeća postalo akcionarsko društvo. I kada je postalo akcionarsko društvo, tu se pojavila informacija da je nadzorni odbor EPS-a dobio ponudu mađarske elektroprivrede da se osnuje zajedničko preduzeće EPS-a i te mađarske firme MBM. I u tom preduzeću, mislim da je odnos vlasništva bio 51–49 u korist Mađara, mi bismo u to preduzeće uneli 11 limsko-drinskih hidroelektrana, a oni kapital.

I to je izazvalo bojazan jer bi EPS izgubio te hidroelektrane, one više ne bi bile njegovo vlasništvo, nego bi bile vlasništvo preduzeća koje on deli sa Mađarima. I tu je onda zapravo zahuktala ta bojazan da bi se tako na mala vrata ta preduzeća mogla privatizovati“, kaže Đakovićeva i dodaje da je situacija sa EPS-om pokazala da on ne posluje ništa transparentnije u odnosu na vreme kad je bio javno preduzeće.

JP „Putevi Srbije“

Prema podacima sa zvaničnog sajta JP „Putevi Srbije“ obavljaju stručne poslove koji se odnose na „trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu, eksploataciju, izgradnju, rekonstrukciju, organizaciju i kontrolu naplate putarine, razvoj i upravljanje državnim putevima prvog i drugog reda u Republici Srbiji“. JP „Putevi Srbije“ imaju 2221 zaposlenog.

 

„Ako se to desi i sa ovim drugim preduzećima, dakle, onda je samo reč o jednoj pukoj promeni pravne forme koja suštinski neće doneti ništa. Može doneti i neka strateška partnerstva i neku privatizaciju na mala vrata, ali zaista ne mogu da tvrdim. Ne vidim da sad postoje ikakve indicije da se ovaj zakon usvaja da bi se to sprovelo. Mislim da je prosto jedan dogovor koji je jedna maska, evo, sad neće biti javno preduzeće, sad će biti akcionarsko društvo ili DOO, a suštinski ćemo da radimo i njime da upravljamo na isti način kao i juče“, zaključuje novinarka „Forbsa“.

JP „SLUŽBENI GLASNIK“

JP „Službeni glasnik“ od imovine ima, prema podacima APR iz 2023, u katastar upisane dve parcele, površine 1345 kvadrata, 10 objekata površine 5492 kvadrata i 18 posebnih delova objekta površine 16.187 kvadrata. Ovo javno preduzeće ima nepokretnosti u 12 opština u Srbiji. Ima 370 zaposlenih.

 

Promena pravne forme javnih preduzeća u DOO ili AD za sada deluje kao administrativni potez sa ograničenim praktičnim posledicama. Ipak, obim imovine i resursa koji prelaze u novi pravni okvir zahteva pažljivo praćenje načina na koji će se ovom imovinom dalje upravljati. Zakon obećava veću efikasnost i odgovornost. Na papiru sve ostaje isto, ali u praksi bi moglo da bude mnogo drugačije. Ostaje da se vidi da li će praksa opravdati očekivanja ili će, kao i ranije, razlike između teorije i realnosti ostati nepremostive. Koliko je ova promena korisna, znaće se tek kada javnost bude imala uvid u rezultate – a ne samo u zakone.