Biznis
04.10.2022. 15:11
Biznis
15.11.2022. 14:05
R.E.
Energetska kriza
Ko će Srbiji pomoći da se "skine" sa ruskog gasa
Sve i da Rusija nije napala Ukrajinu, pitanje energetske stabilnosti i bezbednosti bilo bi jedno od ključnih sa kojim se suočava svet, pa samim tim i Srbija.
Ovako, rat na istoku Evrope samo je osvestio i one koji do danas možda i nisu bili svesni važnosti slobodnog i nesmetanog pristupa energentima.
Što je još važnije, u situaciji kada je cela Evropa praktično zavisna od jednog snabdevača prirodnim gasom, još aktuelnije je postalo pitanje diverzifikacije, odnosno obezbeđivanja više različitih i međusobno nezavisnih izvora ovog energenta. U nešto manjoj meri ista je situacija i sa naftom.
Zemlje Evropske unije su, naime, gotovo 30 odsto svojih potreba za prirodnim gasom podmirivale uvozom iz Rusije. Sad ubrzano kuju i spremaju se za realizaciju planova kako da tu zavisnost smanje i da se, u krajnjoj meri, mada je to teško izvodljivo, u potpunosti otkače od ruskog gasa.
Srbija je tu u još težoj poziciji jer apsolutno zavisi od ruskog gasa. Kada bi u ovom trenutku njegov dotok prestao, Srbija bi možda i mogla da "pregura" predstojeću zimu, zahvaljujući postojećim zalihama.
Ali već na proleće situacija bi mogla da postane kritična, pre svega za industriju koja kao gorivo koristi gas. Brzo rešenje nemoguće je naći. Čak i razvijena i bogata Evropa računa da će joj za "skidanje" sa ruskog gasa biti potrebno nekoliko godina.
Problem, naime, nije samo u neophodnim količinama gasa, već i u njegovoj ceni, u šta se, naravno, računa i cena transporta. Gubitak u količinama moguće je delom nadoknaditi dopremanjem i kupovinom tečnog naftnog gasa, za čiji je prijem trenutno opremljeno 29 terminala u Evropi. Još 33 terminala su ili u izgradnji ili se trenutno radi na njihovim projektima.
Jedan od njih je i onaj čija je izgradnja maja ove godine počela u Aleksandropolisu, u Grčkoj, a na čije kapacitete u budućnosti računa i Srbija. Planirano je da ovaj terminal postane operativan do decembra 2023. godine.
Jednom kada bude radio punim kapacitetom, preko njega će na tržišta Grčke, Srbije, Bugarske i Severne Makedonije stizati oko 5,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
U fokusu
29.09.2022. 14:25
Vučić i Hil o saradnji, energetici, Zapadnom Balkanu
Bitno je, međutim, naći i druge izvore, a pre svega važno je "premostiti" kritični period koji bi za Srbiju mogao da usledi već na proleće. Jedno od rešenja mogao bi da ponudi i međudržavni sporazum o energetskoj stabilnosti koji bi, kako se očekuje, Vlada Srbije trebalo da sklopi sa Sjedinjenim Američkim Državama baš u prvoj polovini naredne godine.
Njime bi, kako se pretpostavlja, SAD trebalo da pomognu Srbiji u diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom. Međutim, kako je, kao što smo konstatovali, teško zameniti u potpunosti sve količine gasa koje Srbija dobija iz Rusije, jedno od mogućih rešenja sastojalo bi se, zapravo, u novčanoj pomoći Srbiji koja bi bila iskorišćena da kupi gas od drugih dobavljača, koji bi, međutim, bio skuplji od onog koji Srbija sada uvozi iz Rusije.
No, osim energetskog aspekta, sklapanje ovog sporazuma moglo bi da ukaže i na određene političke korake koje bi Beograd mogao da preduzme, a koji bi za posledicu mogli da imaju smanjeni ili možda čak i potpuno prekinut dotok gasa iz Rusije.
Vesti
06.11.2022. 18:05
Vučić: Srbija u žurbi da ublaži energetsku zavisnost od Rusije
U tom smislu, zanimljivo je i to da je Aleksandar Vučić nedavno izjavio, a preneo je i "Fajnenšel tajms", da Srbija razmatra preuzimanje većinske kontrole nad NIS-om, ukoliko se prošire sankcije EU i na ovu kompaniju.
"Ako bude drugih sankcija protiv kompanija u ruskom vlasništvu, to će biti veliki problem za nas. Moraćemo svakako da reagujemo, mi moramo da obezbedimo dovoljno nafte i gasa za naš narod. Ako niko neće da radi sa NIS-om, onda ćemo mi delovati", rekao je Vučić dodajući da za sada nije doneta odluka i da nacionalizacija nije potrebna, mada su sve opcije na stolu.
Komentari
