KORISTI GA I CIA: Python postaje najpopularniji jezik kodiranja

KORISTI GA I CIA: Python postaje najpopularniji jezik kodiranja

Shutterstock


“Nisam planirao da napravim jezik koji je bio namenjen za masovnu potrošnju”, izjavio je Guido van Rosum, holandski kompjuterski naučnik koji je 1989. godine osmislio Pithon, programski jezik. Ali, skoro tri decenije kasnije, njegov izum je pretekao gotovo sve njegove rivale i približio kodiranje ljudima koji su nekada bili zbunjeni njime, piše Economist.

U proteklih 12 meseci Amerikanci su tražili Pithon na Google-u češće nego Kim Kardašian. Broj upita se utrostručio od 2010. godine, dok je potražnja za drugim glavnim programskim jezicima ili stagnirala ili opala. Dve glavne prednosti Rosumovo jezika su njegova jednostavnost i fleksibilnost. Jednostavna sintaksa i korišćenje razdeljenih prostora olakšavaju učenje, čitanje i deljenje. Strastveni korisnici Pythona, poznatiji kao Pythonisti, učitali su 145.000 softverskih paketa po narudžbini. Oni pokrivaju sve, od razvoja igara do astronomije, i mogu da se instaliraju i umetnu u Python program za nekoliko sekundi.

Jezik

Ova svestranost znači da je CIA ovaj jezik iskoristila za hakiranje, Google za indeksiranje veb stranica, Pixar za proizvodnju filmova i Spotify za preporučivanje pesama. Neki od najpopularnijih paketa koriste “mašinsko učenje”, tako što crpe velike količine podataka da bi odabrali obrasce koji bi inače bili neprimetni.

Sa tako brzo rastućom korisničkom bazom i širokim spektrom mogućnosti, Piyhon će možda sve ostale konkurente učiniti zastarelim. Međutim, kako tvrdi Gradi Boš, IBM-ov glavni softverski naučnik, koji upoređuje programske jezike, to je malo verovatno. Python neće zameniti C i C ++, što su “opcije nižeg nivoa” koje korisniku daju veću kontrolu nad onim što se dešava u procesoru računara. Niti će ubiti Java, koja je popularan za izgradnju komplikovanih aplikacija, ili JavaScript, koji pokreće većinu veb stranica. Štaviše, pythonisti koji zdravo za gotovo uzimaju prevlast svog jezika, trebalo bi da budu oprezni. Fortran, Lisp i Ada bili su veoma popularni 1980-ih i 1990-ih, prema indeksu TIOBE, koji prati praksu kodiranja među profesionalnim programerima. Njihova upotreba je pala, pošto su postale dostupne efikasnije opcije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar